Dan žena na Bliskom istoku uz društvene zabrane

Danijela Ćirović

Platforma iz Pekinga doneta je još 1995, ali nijedna zemlja u svetu dosad nije ostvarila rodnu ravnopravnost, ističu u UN. Situacija je još drastičnija u arapskim zemljama, gde se i dalje praktikuje takozvano žensko „obrezivanje“, ćerke i sestre se ubijaju „zbog časti“, dok u Saudijskoj Arabiji pripadnice nežnijeg pola ne smeju da se pojavljuju u javnosti bez muške pratnje, da voze auto, glasaju na izborima, otvore bankovni račun, učestvuju na sportskim takmičenjima...
(Muškarci u burkama na ulicama Kabula povodom odbrane ženskih prava i 8. marta - Rojters-Al Arabija)

Dvadeset godina nakon što je 189 zemalja usvojilo plan za postizanje jednakosti između žena i muškaraca, nijedna zemlja u svetu nije ostvarila rodnu ravnopravnost, istakli su u Agenciji UN za prava žena. Na Bliskom istoku je situacija još drastičnija. Mediji iz regiona posvetili su posebnu pažnju pravima žena a povodom 8. marta. Među njima se ističe i državna saudijska stanica Al Arabija, iako se upravo Saudijska Arabija ubraja među arapske države koje uskraćuju osnovna ljudska prava svojim građankama.

Sagovornici iz regiona podsećaju na Platformu iz Pekinga usvojenu 1995. koja je pozvala vlade da okončaju diskrimaciju nad ženama i eliminišu rodnu nejednakost u 12 kritičnih oblasti uključujući zdravstvo, obrazovanje, zapošljavanje, učešće u politici i ljudska prava. Platforma je priznala ženama pravo da kontrolišu svoju seksualnost bez prisile i potvrdila da mogu same da odlučuju da li će i kada imati decu.

Ipak, Midl ist monitor ističe da su žene i dalje žrtve porodičnog nasilja, nasumičnih napada, silovanja, genitalnog sakaćenja i prisilnog ulaska u brak. Portal podseća na slučaj devetnaestogodišnje devojke iz Saudijske Arabije koja je 2006. silovana. Sedmorica silovatelja dobili su blage kazne zatvora a devojka 200 udaraca bičem jer je, protivno saudijskom zakonu, na javnom mestu bila bez pratnje muškarca.

setnja-aktivistkinja-u-Kairu-na-Dan-zena

Šetnja aktivistkinja u Kairu na Dan žena 2013. (AFP-Al Arabija)

Genitalno „sakaćenje“ u Egiptu

Veruje se da se takozvano žensko genitalno „obrezivanje“ praktikuje u 30 zemalja u Africi, na Bliskom istoku i u Aziji, kao i u okviru pojedinih emigrantskih zajednica u Evropi, Severnoj Americi i Australiji. Ovo je raširena pojava u Egiptu, iako je zakonom zabranjena 2008. godine. Prema podacima UN, 91 odsto udatih egipatskih žena između 15 i 49 godina, bilo da su u pitanju pripadnice islamske ili hrišćanske veroispovesti – podvrgnute su odstranjivanju intimnih delova. Kada bi se ova pojava iskorenila samo u Egiptu, broj ovakvih slučajeva u svetu smanjio bi se čak za četvrtinu.

Ostao je upamćen prošlogodišnji slučaj trinaestogodišnje devojčice, koja je posle hirurškog zahvata, umrla. Doktor Raslan Fadl je u januaru ove godine osuđen na dve godine zatvora zbog ubistva, i tri meseca zbog genitalnog sakaćenja. Iako je zakon donet pre sedam godina, ovo je bio prvi slučaj koji je zbog hirurškog zahvata na ženskim genitalijama dospeo na sud.

Podaci UNICEF-a pokazuju da hirurški zahvati na ženskim genitalijama najrasprostranjeniji u Somaliji (98 odsto), Gvineji (96) i Egiptu (91 odsto). 

Na-javnom-mestu-u-Saudijskoj-Arabiji

Na javnom mestu u Saudijskoj Arabiji samo uz pratnju muškog člana porodice

Otmice u UAE i Nigeriji

Ozbiljan problem predstavljaju i otmice žena i devojaka. Midl ist monitor podseća na slučaj tri devojke, sestre Ise al Suvaidija, koji je u Ujedinjenim Arapskim Emiratima zatvorenim zbog političkog aktivizma. Veruje se da je vlast iz Abu Dabija zapravo otela devojke ne samo zato što su pozivale na puštanje brata iz pritvora, već i da bi poslale poruku porodicama političkih zatvorenika šta može da im se desi ako se drznu da govore protiv države. Upamćen je i slučaj otmice 270 nigerijskih učenica, koje je ekstremistička grupa Boko Haram prošle godine kidnapovala tvrdeći da je „zapadnjačko obrazovanje“ zabranjeno po islamu, te da je ženama mesto u kući. Neke od devojčica su uspele da pobegnu, ali se 230 njih i dalje vode kao nestale.

Al Arabija objavljuje da su u regionu ipak napravljeni „koraci napred“, i to saudijskim i libanskim zakonima kojima se osuđuje porodično nasilje ili egipatskim propisima o zabrani genitalnog sakaćenja.

„Ubistvo zbog časti“ u Jordanu

Još jedan problem (koji se posebno vezuje za Jordan), jeste „ubistvo zbog časti“. Procenjuje se da najmanje 20 žena svake godine okonča život na ovaj način. „Ubistvo zbog časti“ u prvom redu se primenjuje zbog „sramoćenja“ porodice, zbog kojeg otac ili brat dižu ruku na ženskog člana familije. Čak i jordanski Krivični zakon, kako se ističe u izveštaju organizacije Hjuman rajts voč, dozvoljava mogućnost smanjenja kazne počiniocima „ubistva zbog časti“. Prema istim podacima, zakon u Jordanu i Iranu, takođe, štiti muškarca koji je ubio ženu zbog preljube.

„Nije dovoljno samo da se izmeni zakon, već treba promeniti stav društva, što je dugotrajan proces. Preduzeto je nekoliko sitnih koraka da se ovoj pojavi stane na put, od strane vlasti, parlamenta, društva. Ali, još puno toga treba da se uradi, naročito da se ’ubistvo zbog časti’ proglasi zločinom i da se obezbedi striktno poštovanje zakona“, kaže politička i društvena aktivistkinja Lahib Bani Sakhar.

Protest-zbog-casti-Pakistan

Protest protiv 'ubistva zbog časti' u Pakistanu

U javnosti samo uz mušku pratnju

Saudijska Arabija usvojila je početkom godine novi propis, prema kojem TV voditeljke moraju da budu obučene prema islamskom običaju, odnosno da su u abajama. Arab njuz je preneo da je savetodavno telo saudijskog kralja – Šura veće, naložilo da žene treba da budu skromno obučene i da „ne ističu svoju lepotu“. Predlog je upravo podnela žena, Nura al Odvan koja je ranije kritikovala voditeljke da se „previše šminkaju“. Ova odluka izazvala je različite reakcije u zemlji, od onih da Šura veće „ima pametnijeg posla od oblačenja žena na televiziji“, do onih koji su otišli u drugu krajnost, smatrajući da ženama potpuno treba zabraniti mogućnost pojavljivanja u programima TV stanica.

Zapadni analitičari su ovim povodom podsetili da Rijad poslednjih godina uvodi sitne promene kada su u pitanju ženska prava, ali da je ovo prestonica zemlje u kojoj je ženama i dalje zakonom zabranjeno da se kreću bez muške pratnje, otvore račun u banci ukoliko muškarac nije prisutan, da voze kola, glasaju na izborima, koriste teretane i bazene, učestvuju na sportskim takmičenjima ili probaju odeću u kabini prodavnice. Žena ne bi smela sama da ode na groblje, kao ni da čita modne časopise koji nisu prošli cenzuru.

Muškarci u burkama u Kabulu

Povodom Dana žena, aktivisti avganistanskog Pokreta volontera organizovali su se u petak i prošetali Kabulom u burkama. Muškarci u ženskoj tradicionalnoj odeći hteli su, kako kažu, da ukažu na ženska prava i obeleže 8. mart.

„Naša vlast će proslavljati međunarodni Dan žena u velikim hotelima a mi smo želeli da to obavimo na ulici. Najbolji način da razumete kako se žena oseća jeste da prošetate u burci“, rekao je jedan od učesnika protestne šetnje.

Tvrda struja talibana naložila je ženama u Avganistanu tokom svoje vladavine devedesetih godina da se u javnosti pojavljuju isključivo u tradicionalnoj garderobi. 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...