“Erdogan veličanstveni” preselio se u palatu sa hiljadu soba
Nova predsednička palata, sagrađena bez neophodnih urbanističkih i građevinskih dozvola, koštala izmedju 350 i 500 miliona dolara
(foto, nova predsednička palata u Turskoj)
Turski predsednik Tajip (Tayyip) Erdogan preselio se u prošlu sredu, na dan nacionalnog praznika Turske (29. oktobar), u novu predsedničku, takozvanu Belu palatu od 300 hiljada metara kvadratnih koja ima čak hiljadu soba i kancelarija.
Uprkos ogromnosti, palata, koju već neki nazivaju (novi) Saraj – buruni (tako se zvao nekadašnji sultanski dvor na Bosforu, na rtu izmedju Mramornog mora i Zlatnog roga) i dalje je mala da bi mogla zadovoljiti Erdoganov ego – tako je o ovome napisao ugledni turski novinar Jilmaz (Yilmaz) Ozdil. Palata je građena nelegalno, bez potrebnih dozvola, i koštala je, kako se procenjuje, izmedju 350 i 500 miliona dolara.
Erdogan verovatno nije zadovoljan time što palata, koja ima šansu da uđe u Ginisovu (Guiness) knjigu rekorda, ne pripada samo u njemu i njegovoj predsedničkoj kancaleriji – u njoj su smeštene i neke službe vlade.
Erdogan je započeo gradnju ove palate još u vreme dok je bio premijer. U avgustu ove godine, kada je postao šef države, saopštio je da će mu ta palata biti sedište.
Ovakvim svojim ponašnjem Erdogan iskače iz turskog ustavnog parlamentranog modela u kome je predsednik republike više reprezentaativna figura, nego što ima realna politička ovlašćenja i moć. Erdogan, međutim, nemá nameru da bude puka figura i „slabi predsednik“ što želi da pokaže i veličinom i monumentalnošću svog sedišta.
U ranijem sedištu turskih predsednika stolovalo je 12 turskih predsednika, među njima i „otac moderne Turske“ Kemal Ataturk.
Povodom Dana republike i preseljenja u novo sedište predsednika priređen je veliki prijem koji je bojktovala opozicija, nezadovoljna samovoljnošću i megalomanskim ponašanjem Erdogana.
Opozcija kritikuje gradnju ove palate ne samo zbog grandomanije nego i zato što se radi o nelegalnom objektu zbog čije gradnje je posečeno više stotina stabala drveća u poslednjem šumovitom delu Ankare. Zimus je sud zabranio dalju gradnju palate jer se građevina nalazi u zaštićenoj zoni. Erdogan, tada premijer, ignorisao je odluku suda i izjavio kako bi voleo da vidi toga ko bi sebi mogao dozvoliti da sruši palatu.
Znaimljivo je da su gradske vlasti Ankare nedavno donele odluku o maksimalno dozvoljenoj visini zgrada koje će se graditi u blizini Bele palate zbog toga da ne bi kvarile pogled Ankarcima na palatu.
