Novi domeni na ćirilici i arapskom pismu
Sa više od 1.300 novih domena, mogućnost izbora povećava se do neslućenih granica, ali zajedno sa tim i mogućnosti za Internet prevare
(ilustracija, od pre dve godine moguće registrovanje ćiriličnog domena .srb)
Na Internetu je u toku revolucija, jer je u toku prijava oko 1.300 novih generičkih Internet domena i to na više jezika i pisama, pa se već mogu naći sajtovi koji u adresi imaju nastavke .web, .сaйт, .移动, . شبكة, .events, .works, .cool, .vision, .today, .company, .shop, .trend, .place, .guru, .blog, .sex, .photo…
Na ovaj način se broj mogućnosti za predstavljanje na Internetu neverovatno uvećava ali, prema nekim mišljenjima, ta sloboda izbora mogla bi sa sobom da vuče i mnogo veće rizike od Internet prevara i zloupotreba. Ovo je bila jedna od tema Dana Internet domena Srbije (DIDS) u organizaciji Registra nacionalnog Internet domena Srbije (RNIDS).
Veće mogućnosti izbora i - prevara
Za većinu kompanija i institucija biće finansijski neizvodljivo da zaštite sve te domene, tako da će uvek ostati prostor za tzv. pecanje, odnosno da neko napravi sajt koji bi doveo u zabludu korisnike i naterao ih da ostave svoje podatke koji bi kasnije mogli biti zloupotrebljeni. Takođe, postaje mnogo teže razabrati koji su sajtovi i informacije validne, a koje ne.
Slobodan Marković, savetnik za IKT politike i odnose sa Internet zajednicom u RNIDS ocenio je da, iako postoje takve mogućnosti, ne bi trebalo ograničavati broj domena, već se protiv prevara treba boriti na drugi način, a pre svega će korisnici Interneta morati da nauče kako da razaberu korisne sadržaje od štetnih.
U početku Internet adrese bile su iskazane brojevima, ali kada je broj računara povezanih na Internet postao prevelik, sredinom osamdesetih godina, uspostavljen je sistem domena sa svega nekoliko generičkih ekstenzija poput .com, .net, .org. Njih je mogao svako da rezerviše bez ikakvih ograničenja.
U međuvremenu su se pojavili i nacionalni domeni kao što je .rs za Srbiju, a prethodno .yu.
Marković ističe da je sa rastom Interneta nastala potreba da se profesionalnije upravlja sistemom domena pa je 1998. godine osnovan ICANN čiji je zadatak uvođenje novih domena na Internet. Tako smo 2002. godine dobili sedam novih domena kao što su .biz, .info, a kasnije i .asia ili .cat za Kataloniju.
Sve važniji nacionalni domeni
“Sa dve milijarde korisnika Interneta pojavio se zahtev i da se otvore domeni na lokalnim jezicima, a prošle godine ICANN je počeo da izdaje domene i na drugim pismima osim latinice”, objašnjava Marković.
Jedno od pitanja koje se postavlja sa uvođenjem mase novih domena je i kako će oni uticati na nacionalne domene. Da li će se potreba za njima smanjiti ili će postati još važniji jer će davati preciznije informacije o sajtu. Marković ocenjuje da kada se u Guglu pretražuje nešto vezano za, na primer Srbiju, prednost u rezultatima ovaj pretraživač daje sajtovima sa .rs ekstenzijom što ukazuje da će značaj nacionalnih domena u stvari biti još veći.
Posebno što se očekuje da će, sa većim brojem adresa, ljudi sve manje pamtiti tačne adrese a sve više koristiti pretraživače.
Skupo prijavljivanje novih domena
Iako je prijavljeno više od 1.300 novih domena verovatno neće svi biti odobreni, jer iziskuju i značajna ulaganja.
Prema rečima Mikelea Nejlona, direktora “Blacknight Internet Solutions” iz Irske, samo prijava za jednu ekstenziju košta 125.000 dolara, a za pripremu prateće dokumentacije treba potrošiti još tri ili četiri puta više sredstava. Osim toga, potrebno je dosta novca i da se odradi kampanja kako bi se obezbedili korisnici koji bi rezervisali adrese sa ovim domenima.
Sve ovo, kako ističe Nejlon, nije garancija da će domen biti i odobren, a uvek postoji mogućnost da neka država ili institucija blokiraju domen zbog kulturnih ili religijskih razloga, na primer. Tako je nemoguće prijaviti domen .god na engleskom ili .bog na srpskom.
Do sada, najviše prijava je stiglo iz Severne Amerike, zatim Zapadne Evrope, nekoliko iz Rusije koji se pre svega odnose na Moskvu, a nijedna iz našeg regiona.
Nikola Božić, predstavnik Petnice smatra da će ovim promenama doći do toga da će pretraživači postati zamena za domene, jer niko neće pamtiti adrese pošto će biti mnogo sličnih ili istih imena sa različitim ekstenzijama. On napominje i da se postavlja pitanje zaštite žiga, jer će svako moći da registruje sajt pod tim imenom samo sa različitom ekstenzijom, što dalje povlači problem koliko će korisnici biti izloženi netačnim informacijama dok su u zabludi da su na pravom mestu.
Ono što bi moglo da spreči masovno zauzimanje novih domena je činjenica da će njihovo rezervisanje biti dva, tri puta skuplje nego .com.
Nejlon smatra da je najvažnija mogućnost izbora, a neki od domena biće zatvoreni. Na primer, kompanija BMW moći će da otvori veliki broj adresa sa nastavkom .bmw i niko drugi to neće moći. S druge strane moraće to dobro da plate.
Takođe, domeni kao na primer .ngo imaće zaštitu, pa će tako nevladina organizacija, da bi dobila ovaj domen, morati da dokaže da je zaista to za šta se izdaje.
Veliki broj novih domena sasvim sigurno će izazvati dosta konfuzije i kod korisnika i kod preduzeća koja će morati da biraju koja ekstenzija je najpristupačnija korisnicima. Tu će, verovatno, biti posla i za marketing stručnjake dok će manje firme, koje to ne mogu da plate, morati same da nađu najbolje rešenje.
