Liberalizacija železnice do kraja godine

U poslednjih  tridesetak godina srpskoj železnici ne cvetaju ruže, 1976. godine je izgrađena poslednja pruga, a godišnje je, u poslednjih 20 godina, umesto 190 kilometara pruge održavano svega 11 odsto. Zato je danas prosečna maksimalno dozvoljena brzina na srpskim prugama 60 kilometara na čas, dok su projektovane brzine 93 kilometra na čas.

Da bi se sanirala slaba mesta i iskoristili kapaciteti postojećih pruga potrebno je 350 miliona evra. Od 3.800 kilometara pruga 3.160 kilometara je u eksploataciji, što ukazuje da je počeo proces obustave saobraćaja. Svega 7,5 odsto pruga je dvokolosečno, a oko jedne trećine je elektrificirano, rečeno je u utorak na panelu Modernizacija srpskih železnica u organizaciji Ministarstva saobraćaja Vlade Republike Srbije kao i da će ove godine – prvi put posle 36 godina - biti izgrađena nova pruga u Srbiji.

Beograd, 29.01.2013 - panel diskusija "Modernizacija srpskih železnica": Dragoljub Simonović - generalni direktor "Železnica Srbije" (drugi s leva), Dejan Lasica - pomoćnik ministra saobraćaja Srbije, Miodrag Poledica - državni sekretar u Ministarstvu saobraćaja Srbije, Mirjana Trifunović -pomoćnica ministra saobraćaja Srbije

Velike rekonstrukcije na proleće

Dragoljub Simonović, direktor Železnica Srbije izneo je podatke o trenutnom stanju železnice gde je prosečna starost pruge 42 godine, a elektropostrojenja između 30 i 40 godina. Na 34 odsto pruge brzina je manja od 60 kilometara na sat, a samo na tri odsto na koridoru 10 je veća od 100 kilometara na sat. Simonović je istakao da je u poslednjih godinu dana uvedeno 300 deonica na 400 kilometara, na kojima je obavezna lagana vožnja od 10 ili 20 kilometara na sat. U tim uslovima ne koriste se ni približno kapaciteti 12 novih železničkih garnitura koje mogu da razvijaju brzine preko 100 kilometara na sat.

Simonović je ocenio da je problem Železnica prethodnih godina bilo i rukovodstvo, dokazujući to podatkom da je nacionalna železnička kompanija platila pet miliona evra penale što nije povukla kredit EBRD na vreme. Prema njegovim rečima, toliko košta most na Tamišu, a da su kupljene dve dizel kompozicije mogle su za te dve godine da naprave obrt od još pet miliona evra. On dodaje i da će se trošak povećati za još milion evra zbog dugotrajne procedure jer je neko suludo držao u fioci nešto što je samo trebalo da potpiše.

Miodrag Poledica, državni sekretar u Ministarstvu saobraćaja istakao je da će se ove godine, prvi put posle 1976. Godine, u Srbiji izgraditi nova pruga. On je naveo da su najveća sredstva za infrastrukturne radove ruski kredit od 800 miliona dolara, češki kredit od 120 miliona evra i kuvajtski kredit od 27 miliona evra, uz garancije države iz budžeta u visini 750 miliona evra kao i da njihova realizacija počinje na proleće.

Simonović je najavio da će novo rukovodstvo Železnica Srbije maksimalno raditi na uštedama i da će sav ruski kredit u predviđenom roku biti usmeren u Koridor 10, za šta je i namenjen. On je rekao i da će, kako bi se uštedelo, sav materijal koji u rekonstrukciji bude skidan sa Koridora 10 i pruge Beograd - Bar, biti usmeren na remont lokalnih pruga.

Sve manje pruga

Zamenik direktora Železnica Srbije Predrag Janković upozorio je da infrastruktura Železnica Srbije ne može da prati zahteve tržišta, jer su brzine na njima tri puta manje od projektovanih, čemu je doprinelo neodržavanje pruga. U poslednjih 20 godina, precizirao je on, remontovano je samo 11 odsto pruge od potrebnih 190 kilometara godišnje.

Janković je istakao da se broj kilometara pruge koji se eksploatišu stalno smanjuje, pa je tako, od ukupno 3.800 u upotrebi 3.160, a samo 7,5 odsto su dvokolosečne, dok je svega jedna trećina elektrificirana.

Pomoćnik ministra saobraćaja Dejan Lasica istakao je međunarodnu ulogu koju srpska železnica ima kao deo mreže transportnog saobraćaja Evrope.

Srpski privatnici na prugama

Krajnji cilj liberalizacije je da nema granica u Evropi i da železnički operateri slobodno krstare svim prugama. Koridor 10 je naša velika šansa, a krajnji cilj- dvokolosečne elektrificirane pruge sa brzinama od 160 kilometara na sat, rekao je Lasica.

On je najavio i da će do kraja ove godine domaći operateri dobiti trasu i tako će otpočeti liberalizacija tržišta transportnih železničkih usluga.

Liberalizacija tržišta železničkih usluga je bila osetljiva tema i u Evropi. Mi planiramo fazno da sprovedemo liberalizaciju. Prvo za domaće operatere, pa za operatere iz regiona, a na kraju da otvorimo tržište za sve. To je u velikoj meri i politička odluka kao što se videlo na primerima drugih zemalja. Mi ne želimo da ugrozimo nacionalnog operatera, ali ne želimo ni da kočimo reformu. Postoje zakonski uslovi i podzakonski akti za liberalizaciju. Mi ćemo ispoštovati domaće operatere koji već imaju licenece i dobiće trase do kraja godine. Deo kredita EBRD je namenjen tome i ne želimo da taj kredit propadne. Za drugu i treću fazu moramo prvo da obavimo tehnološku konsolidaciju. Sa nabavkom elektro i dizel lokomotiva i vozova  moći ćemo da stanemo na crtu i regionalnim konkurentima, a i šire, poručio je Lasica.

Reforma železničkog preduzeća

Prema njegovim rečima preduslov za realizaciju investicija u železnici je institucionalna reforma.

Osamdesetih i devedesetih godina prošog veka velika sredstva su utrošena u železnicu bez povećanja brzina vozova. Novi zakon čiji je predlog u proceduri i čije usvanjanje očekujemo u prvom kvartalu je preduslov za realizaciju investicija. Takođe, ove godine će se završiti promena pravne forme i donošenje pravnih akata AD Železnice Srbije koje će imati četiri preduzeća sa odvojenim računima. To će biti preduzeća za robni saobraćaj, za putnički saobraćaj, za upravljanje imovinom i održavanje železničke infrastrukture. Subvencije će ići samo u putnički saobraćaj i u preduzeće za upravljanje imovinom i tako će se znati kome i za šta ide novac iz budžeta, a tako će se i popraviti medijska slika o železnicama, najavio je Lasica.