Smajli slavi 30 godina

Milan Lazarević, PRAG

Da ga je autor – univezitetski profesor Skot Falman - patentirao bio bi danas milijarder...
(autor smajlilja, Skot Falman)

Tokom proteke tri decenije informatika se neverovatno promenila i malo šta je ostalo isto kao na početku tog razvoja. Jedan fenomen je, ipak, odoleo svim tehnološkim revolucijama i modama -  tzv smajli (od engleskog smiley) odnosno smeško čijim posredststvom oni koji među sobom kontaktiraju e-majlom ili drugim pisanjem preko Intreneta, iskazuju svoja osećanja. Prvi smajli, tojest razmak, dve tačke, povlaka zatvorena zagrada  :-) poslat je elektronskom poštom pre tačno 30 godina.

Autor tog prvog smeška bio je američki univerzitetski profesor Skot Falman (Scot Fahlman) koji je 19.09.1982 u 11 sati i 42 minuta poslao svojim kolegama sledeću  poruku:

Predlažem da sledeće sekvence znakova označavaju smešak odnosno šalu:  :-)  

U istom mailu on je predložio i varijantu  :-(  koja je danas smatrana za izraz tuge ili lošeg raspoloženja. Fahman ju je, medjutim, hteo uvesti kao označavanje onih delova teksta u kojima se se misli ozbiljno.

Emotikoni, kako smajlike nazivaju danas naučnici, su se očito primili dok je ime autora palo u zaborav. Na prelomu stoleća, ipak, istraživačima je uspelo da pronadju prasmeška i celom svetu predstave relikviju – prapočetak fenomena i autora. Statistika korišćenja smajlija ne postoji ali se s obzirom na ogromnu popularnost ovog emotikona može prepostaviti da bi Falman danas bio milijarder da ga je patentirao. Na čemu, međutim, počiva takav uspeh smeška?

Komunikolozi odgovaraju da u pozadini tog uspeha treba videti ograničenu sposobnost nekih vrsta elektronske komunikacije da prenesu emocije i neverbalne komponente izražavanja. Zbog toga dosta lako može doći do neprijatnih nesporazuma. Mnogi od nas su doživeli neprijatnu situaciju kada je njihov e-mail uvredio primaoca koji nije razumeo šalu ili ironiju. Emotikoni pomažu da se taj hendikep elektronske komunkacije ukloni ili smanji.

Duo prvobtnih emotikona – veseli i tužni, ubrzo su se pokazali nedovoljnim. Počele su se javljati uspele i manje uspele varijacije emotikona tako da se, s izvesnom malom dozom preterivanja, može govoriti o novom samostalnom načinu komunikacije. Iako su smajlici većinom razumljivi po celom svetu, postoje i varijante, tipične za neke regione. Razlike prositiču, na primer, iz različitosti tastatura, korišćenja raznih pisama, ne samo latnice. Posebno su specifični smajlići koji se koriste u zemljama istočne Azije.      

Prvobitne jednostavbne emotikone, koji su proizašli  iz ASCII  (skup karaktera i kodna stanica, zasnovana na latinici i na engleskom jeziku), kasnije su počeli zamenjivati ambiciozniji naslednici – nasmejana lica, animacije, na primer, s plaženjem jezika, gledanjem u plafon, čak i povraćanjem..

Fenomen sličan emotikonima u elektronskoj komunikaciji postale su poslednjih godina neke ustaljene skraćenice. Svako ko je učestovao u Intrenet diskusiji ili četovima naišao je pre ili kasnije na  skraćenice-izraze  kao što su LOL i ROFL. Radi se, u stvarii, o akronimima engleskih fraza u kojima se izražava stav prema temi i drugim diskusijama. LOL potiče od engleskog laughing out lodud tj smejem se naglas. A ROFL skraćuje rolling on the floor laughing tj znači valjam se od smeha.  Ove skraćenice su se prometnule čak i u sferu govornog jezika u Britaniji, a postaju još slavnije kada su se oko njih pojavili nesporazumi. Tako je, na primer, britanski premijer Dejvid Kameron izraz LOL pogrešno smatrao za skraćenicu od lots of love tj s  ljubavlju i tako je koristio što je izazivalo smešan nesporazum... 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...