Simens na šinama Rusije

Udoban, lagan, brz i skoro nečujan. Klimatizovan. Neosetljiv na visoke ili niske temperature ( do 40C plus ili 40C minus ) i neškodljiv prirodi... Takav je u najkraćem, po opisima, Simens – električni voz od pet vagona, čiji je prvi primerak od letos na ruskim šinama. Prve putnike, političare, novinare i predstavnike ruskih železnica, primio je kod Sočija, gde će 2014. izvestan broj istovetnih voznih garnitura održavati dežurni olimpijski koridor,  prevozeći do skijališta u planinama Kavkaza publiku i učesnike zimskih olimpijskih igara.

Ovo nije prvi Simens u Rusiji. Na pruzi Moskva-Sankt Petersburg, uz ambiciju da brzinu od 250 kilometara preobrazi u 350 kilometara na čas (čim se tome prilagodi pruga) u pogonu je Simens-Sapsan. Voz je rusificirana verzija međugradskog nemačkog – sagrađen od aluminijuma, opskrbljen najsavremenijom elektronikom i osposobljen za velike brzine. Ali ovaj u Sočiju je novi tip, s prigradskom namenom.

Na ruskom, voz je nazvan lastavicom, lastočkom. Prilično prikladno ideji da se, uz sve uslovnosti, imenom izrazi i lepršavost tehnološki besprekorne skalamerije, osposobljene za 160 kilometara na sat. Kako nije težak, voz je energetski štedljiv, ne troši. Ukrcavanje i izlazak putnika prate se na ekranu u komandnoj kabini. Itd.

U Rusiji, voz će se ispitivati do kraja novembra, a onda će se pripremati za Svetske studentske igre, 2013. u Kazanju. U međuvremenu, još 37 lastavica će uz ovu jednu dospeti u Soči iz Nemačke. Neke od garnitura ostaće posle igara na službi na Severnom Kavkazu a ostale će se uključiti u železnički prigradski saobraćaj – Moskve.

Maketa Simensovog voza - lastočka - izložena na kazanjskoj stanici

Trista milijardi evra za 30 godina

Nemačka isporuka za Soči je tek prvo slovo ugovora Simensa, Ruskih železnica i Sinare, milijardera Dmitrija Pampjanskog, vrednog bezmalo tri milijarde dolara (2,8 mlrd USD) – o kupovini ukupno 1.200 kola, u garniturama od po pet vagona deziro. Reč je o 240 lastočka vozova, ali ne od A do Š  Simensovih. Nemci će proizvesti od prvog do poslednjeg zavrtnja 38 prvih, a sve potonje lastavice izaći će iz zajedničkog preduzetništva Simensa i Sinare (Trejn tehnolodžis), u sve većoj meri kao proizvod Rusa.

Ural-lokomotive u Sverdlovskoj oblasti imaju taj zadatak – da do 2017. po četiri petine svake jedinice produkta bude iz njihovih hala. Ural-vozovi će imati jedinstvene tehničke odlike, te tako zahtevaju mnogo dizajnerskog rada i primenu novih konstrukcionih rešenja, saopštila je Sinara. Sinara je saopštila da do kraja 2013. očekuje potpuni prenos tehnologije i proizvodnje na rusku stranu u preduzetništu. Rusi veruju da će njihova serijska proizvodnja Simensovog voza početi 2015.   

Trebalo bi da domaća produkcija osigura radikalnu obnovu tradicionalno dobrog prigradskog voznog saobraćaja, oslonjenog decenijama na sovjetske električke. Piše se o 300 milijardi evra ulaganja u vozove i infrastrukturu tokom trideset godina. Ruski gradovi su pred izazovom poboljšanja kvaliteta života uz očuvanje resursa i očuvanje životne sredine. Simensova zelena infrastrukturna tehnologija može pomoći da Rusija postigne i energetsku efikasnost i klimatsku zaštitu, izjavio je novinama Hans-Jorg Gruntman iz Simensa. Govorio je 2011. u Sočiju, gde su Ruske železnice organizovale tzv.biznis forum o saobraćaju.

Lastočka na probnoj vožnji radi merenja brzine

Koridor  Istok-Zapad

Zanimljiva ideja je i da Rusija svojim širim železničkim kolosekom ( 1.520 milimetara ) zađe dublje u centralnu Evropu. Projekat Moskve afirmisan je 2010, predlogom da se u odnosu na evropsku širinu ( 1.435 milimatara ) razmaknu šine kroz Ukrajinu i Slovačku – i otvori prolaz ruskom transportu do Beča. I obratno, iz srca Evrope u Rusiju. Sedamnaest evropskih država, uključujući Bugarsku, Finsku i zemlje Baltika, ima na svojoj teritoriji imperijalni kolosek, uveden godine 1870.

Visoke su cifre kojima se baratalo na biznis-forumu, u prisustvu predstavniika 30 zemalja učesnica skupa. Ruski Transmaš-holding potpisao je milijardu dolara vredan ugovor o isporuci 200 elektro-lokomotiva do 2020. Lokomotive su delo saradnje s firmom Alstom, u Francuskoj. Moto skupa u Sočiju ticao se širenja koridora Istok – Zapad, komotnijeg propusta ljudi, robe i usluga.

Ipak, kada je o železnici, oslonac ruske modernizacije je u Nemačkoj, u Simensu. Pronađen je tokom saradnje u rešavanju linije ka Petrogradu, kada se izgradi pruga. Razvoj i osvajanje proizvodnje novog voza koštalo je dve milijarde dolara. Voz je prilagođen zahtevima širokog koloseka. Ruske železnice su kupile 60 visoko-brzih kompozicija urađenih u kooperaciji ( po ceni od 26 miliona dolara za svaku ).

Nova pruga trebalo bi da bude u upotrebi već od 2018. – u okviru ambicije da se put vozom između jedne i druge prestonice skrati sa četiri i po na dva i po časa. Ponude za izgradnju pruge očekuju se iz Nemačke, Francuske, Južne Koreje, Kine, Španije i Italije. Posle pilot-rute Moskva-Piter, ruski inter-siti širi svoju servis-mrežu deonicom St.Petersburg-Helsinki, a onda i destinacijama Njižnji Novgorod, Kazanj i Jekaterinburg.

Izborom Simensa priznali smo da naša sopstvena tehnologija zaostaje, citiran je jedan ruski stručnjak. Nemci nezamenljivo superiorni u elektronici i tehnologiji vezanoj za pripremu i ugradnju aluminijuma. Takvo saznanje je rezultat neuspelog pokušaja da se jedan sasvim domaći prototip voza

(sokol) proizvede u lenjingradskoj oblasti, u fabrici Transmaš. Ruski nad-voz trebalo je da klizne po šinama još 2002. – međutim, u periodu ispitivanja proizvod se pokazao nepodobnim, citirano je.