SUMNJIVA PRODAJA TELEKOMA SRBIJA

Prodaju na međunarodnom tenderu 40 odsto akcija Telekoma Srbije, koje su u svojini Republike Srbije, vlada će razmatrati na narednoj sednici. U saoštenju se navodi da će vlada formirati poseban budžetski fond, iz kojeg će se sredstva od prodaje akcija Telekoma ulagati u značajne infrastrukturne projekte.

Ovo saopštenje stiglo je posle niza javnih istupanja premijera Mirka Cvetkovića, potpredsednika vlade Božidara Đelića i ministarke telekomunikacijea Jasne Matić, koji listom tvrde da je idealno vreme za prodaju Telekoma AD. Pri tome, predstavnici države, među kojima mediji posebno apostrofiraju ministarku telekomunikacija Jasnu Matić, istrčavaju sa procenom vrednosti Telekoma, komentarišući da bi se za 30 % plus jednu akciju moglo dobiti jednu do 1,5 milijardu evra. Teško je poverovati da će se za ovih 40 % akcija dobiti više od „izvikane“ sume jer cifre su otišle kao poruka potencijalnim kupcima, pre nego što je vlada Srbije donela odluke o prodaji dela akcija Telekoma, kao i o privatizacionom savetniku. Neophodno je bilo najpre proceniti vrednost AD Telekoma: promet, tržišnu i knjigovostvenu vrednost...

Vrednost

Reagujući na javna licitiranja koliko vredi Telekom, menadžment kompanije oglasio se juče saopštenjem u kome tvrdi: „Tržišna vrednost akcija Telekoma Srbija znatno je veća od svih procena koje su razni stručnjaci iznosili u javnost ovih dana. Oni koji iznose konkretne cifre i potpuno neutemeljenje procene vrednosti akcija akcionarskog društva, moraju da budu svesni sopstvene odgovornosti za eventualno nanetu štetu. Telekom Srbija nije društveno niti javno preduzeće, nego akcionarsko društvo, zbog čega je Zakon o privatizaciji na njega neprimenjiv, pa nikako ne može biti govora o privatizaciji društva, već o prodaji određenog dela akcija društva”, navodi se u saopštenju.

Svoje nezadovoljstvo ovakvim ishitrenim, da li i “dirigovanim” procenama, menadžment Telekoma je izrazio kroz nedvosmisleno upozorenje: “Bez obzira na to da li neko ima interes da pokušava da smanjuje očekivanja, iznošenjem nerelano niske procene vrednosti društva u javnost, ili je reč o nepoznavanju kategorija kao što su vrsta privrednog društva, imovina društva i slično, poslovodstvo će pokrenuti sve mere pravne zaštite interesa samog društva, njegovih akcionara i gradjana Srbije, koji će uskoro i sami postati akcionari”.

Očigledno je reč o velikoj grešci jer potencijalnim kupcima se sugeriše sa kolikim iznosom bi prodavac, u ovom slučaju Vlada Srbije, bio zadovoljan prilikom prodaje. U ovoj situaciji – kada se tako nesmotreno pušta probni balon, sasvim je svejedno da li će se sutra akcije Telekoma prodavati direktnom pogodbom ili na tenderu.

Akcije za (ne)poznatog kupca

Da bi se prodalo novih 40 % akcija PTT Srbije treba da se odrekne 80% vlasništva nad Telekomom u korist države. Pre tendera, takođe, treba utvrditi tačan iznos akcija koje pripadaju građanima po osnovu besplatnih akcija - ukupno 15 % i tačan iznos – broj i procenat akcija koji pripada zaposlenima i bivšim zaposlenima u Telekomu i PTT Srbije. Procene su da je reč o 12 % akcija jer, do danas nije utvrđen tačan procenat.

Inače, nije zgoreg reći i to da je u pripremi zakon po kome će se akcije takozvanim malim akcionarima - građanima, zaposlenima i bivšim radnicima podeliti i pre izlaska Telekoma na berzu, što budućem vlasniku daje operativnu mogućnost da na brzinu otkupi i taj deo vlasništva. To bi mogao učiniti OTE, odnosno, Dojče Telekom.

Baš zbog toga interesantno je da se niko od zvaničnika, nabrajajući zainteresovane kupce, nije oglašavao po pitanju eventualnog prava preče kupovine, koje Dojče Telekom ima na osnovu vlasništva nad akcijama u grčkoj kompaniji OTE. Da podsetimo, razdvajanjem telekomunikacija iz JP PTT saobraćaja Srbija i formiranjem AD Telekoma u junu 1997. godine otpočela je privatizacija ove kompanije tako što je 20 % akcijskog kapitala prodato grčkoj kompaniji OTE a 29 % holandskom delu italijanskog Telekoma. Pošti, odnosno državi Srbiji ostalao je 51 %. Nekoliko godina kasnije, 2002. PTT je otkupio tih 29 % akcije od Italijana i narednih godina otplaćivao kredit. Potom sledi ekspanzija Telekoma u regionu ex YU država: 2006. godine, odlukom ondašnje Vlade Srbije kupljen je Telekom Republike Srpske pa M tel Crna Gora zašta je, ponovo, podignut kredit.

Danas je OTE u većinskom vlasništvu Dojče Telekoma. Da se kupac za akcije Telekoma zna već odavno, odnosno da je to Dojče Telekom, u medijima se spekuliše odavno. I pored raspitivanja drugih kompanija, čini se da će Nemci “tvrditi pazar”. U samom Telekomu nezvanično otkrivaju da konsultanti Dojče Telekoma već procenju njihovu imovinu i poslovanje.

Sada je samo pitanje hoće li nemački Telekom biti zainteresovan da kupi i 40 % akcija srpskog, na tenderu i akcije malih akcionara, ili će se cela priča završiti nekakvim berzanskim mešetarenjem.

Uostalom, telekomunikaciona kompanija Dojče Telekom pokriva, direktno ili indirektno – preko grčkog OTE-a, skoro sve države zapadnog Balkana. U OTE Dojče Telekom ima 30 % plus jednu akciju, čime je ušao u telekomunikacije Grčke, Bugarske, Rumunije, Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Uz to, Dojče Telekom je vlasnik i akcija operatora u Hrvatskoj, Mađarskoj, Makedoniji, Crnoj Gori i Albaniji. Srbija je centar ove telekomunikacione mreže i teško je pretpostaviti da bi Nemci nekom drugom, Egipćanima, na primer, prepustili infrastrukturu kojom gazduje Telekom Srbije.

Telekomunikaciona infrastruktura

Prodajom novog paketa akcija Telekoma daje se mogućnost kupcu, najverovatnije Dojče Telekomu da postane većinski vlasnik nad transportnim putevima za telekomunikacije – optičkim kanalima, koje osim Telekoma koriste i druga preduzeća koja plaćaju korišćenje.

Šalteri Telekoma Srbija

Sagovornici Balkanmagazina ukazuju da se kreće sa prodajom većinskog paketa akcija pre nego što je urađeno restrukturiranje Telekoma. Kako kažu, trebalo je izdvojiti infrastrukturni deo i zadržati ga u državnom vlasništvu a od ostatka napraviti nekoliko celina i njih prodavati – u celosti ili delimično.

Infrastrukturni deo - transportni putevi su interesantan resurs. Nedavno je u Hrvatskoj oko vlasništva nad infrastrukturom izbio veliki sukob i grad Zagreb je uspeo da se izbori da bude vlasnik kanalizacione infrastrukture za telekomunikacije na svom području.

U Srbiji pored Telekoma samo EPS, EMS i ŽTP imaju svoju „optiku“, pa je jasno da će ovo biti interesantna tema kupoprodajnog ugovora. Stručnjaci već sad ukazuju na to da je bila greška dati slovenačkoj kompaniji pravo da uz Koridor 10 postavlja svoj optički kabl bez tenderskog nadmetanja sa potencijalnom konkurencijom. Pitanje je, takođe, zašto se nije išlo na koncesiju.

Čak i ova najava, da će novac od prodaje akcija Telekoma biti potrošen za infrastrukturu nije definisana, pa bi nam se, na primer, moglo desiti da se ta sredstva sutra koriste za finansiranje postavljanja optičkog kabla duž železničke pruge, što planira da radi PTT Srbije.

Nameće se pitanje, zašto sada prodajemo uz Telekom i većinski paket u infrastrukturi koja je mogla da se izdvoji pa da država sutra taj „autoput u telekomunikacijama“ ustupa na korišćenje i naplaćuje svim korisnicima, pa i novom većinskom vlasniku Telekoma ali i Telenoru koji je nedavno dobio licencu za drugog operatora fiksne telefonije. Tako je, na primer, urađeno sa prenosnom mrežom za tranzit električne energije, koja je iz EPS-a izdvojena u EMS.

Stručnjaci procenjuju da bi za državu Srbiju bilo mnogo korisnije da je kroz restrukturiranje iz Telekoma izdvojila fiksnu, mobilnu mrežu (u kojoj bi bili objedinjeni delovi ovog sistema u Srbiji, Republici srpskoj i Crnoj Gori) i Internet. To je, inače, ranije najavljivano tokom 2003. godine ali je potom u izmenama Zakona o telekomunikacijama napisano da se neće praviti pravni subjekti za određene delatnosti.

A da je Telekom tako razdeljen sada bi, na primer, mogla da se proda kompletna mobilna mreža. Ili fiksna. Umesto što je pre prodaje akcija Telekoma prodata licenca za fiksnu telefoniju drugom mobilnom operateru. Jer, u situaciji kada je tu licencu kupio igrač kakav je Telenor, sigurno je da će ponuđena suma na tenderu za Telekom biti niža od one koja bi se dobila ranije – dok je telekom bio monopolista u fiksnoj telefoniji.

Fond za univerzalni servis

Država je, nedomaćinski gazdujući telekomunikacijama, „propustila“ i da formira Fond za univerzalni servis, što je trebalo uraditi još 2004. godine. Da je osnovan, u njega bi svi provajderi morali da uplaćuju određene iznose i tako bi se finansirala izgradnja infrastrukturnih vodova.

Imovina

Država Srbija još se nije naučila pameti i sa Telekomom planira da ponovi grešku koja se sada pokazuje kao veliki problem u Naftnoj industriji Srbije. Naime, NIS treba da izađe na berzu ali, za sada je na kompaniju sa države preneto tek nešto više od 1 % vlasništva. Ni kod Telekoma, mada je njegova privatizacija otpočela davno, nije ništa čistija situacija jer nije rešeno pitanje vlasništva nad nekretninama. Naime, Telekom i PTT se nalaze u zajedničkim objektima u celoj Srbiji. Pri tome, u te nekretnine novac su ulagali PTT i društveno politička zajednica, danas lokalna samouprava. Dakle, moglo bi se reći da je pitanje svih pitanja “Ko je vlasnik nekretnina kojima gazduje Telekom?”

Nije baš sve crno

Stručnjaci u oblasti telekomunikacija tvrde da će se, kada se proda Telekom, desiti i nekoliko dobrih stvari: smanjiće se isisavanje para u političke svrhe, smanjiće se broj zaposlenih, ali povećaće se cene usluga, ogroman broj korisničkih servisa koje je Telekom razvio, sa novim vlasnikom imaće i infrastrukturnu podlogu...

Ne treba prodavati sada

Ali, poenta je da akcije Telekoma ne treba prodavati sada. Jer, tržište telekomunicija nije se još oporavilo od ekonomske krize kao i mnoga druga tržišta, uostalom. Prema Gartneru, najprestižnijoj savetničkoj kući za informatičko-telekomunikaciono tržište na svetu, telekomunikacioni biznis na svetskom nivou beleži pad od 3,6 odsto u 2009. godini. Na tržištu telekomunikacija Centralne i Istočne Evrope, nama najbližem za procenu, lane je zabeležen pad prometa od 3,9 odsto. Ova godina je, doduše, prema procenama Gartnera obećavajuća za telekomunikacioni sektor - očekuje se porast prometa za 4,7 odsto na svetskom nivou a za zemlje našeg regiona predvidjaju rast od čak 7 odsto.

Teško je, zaista, osim Srbije, naći demokratsku i tržišno orjentisanu državu i privredu u kojoj trenutni vršilac vlasti, odokativnom metodom određuje šta i po kojoj ceni treba prodati, pa to još saopštiti javno, pre nego što se preispitaju i donesu zvanične odluke. Premijer i ministri u Vladi Srbije, izgleda, na času ekonomije nisu naučili jedan od osnovnih postulata kapitalizma: kada je kriza ništa se ne prodaje - onda se kupuje, a prodaje se tek kada je situacija stabilna.