MODERNIZACIJA UPRKOS KRIZI

"PTT saobraćaja Srbije ostvaruje, uprkos krizi, plan prihoda za 99 odsto. Sada, posle osam meseci poslovanja pozitivni smo za 740 miliona dinara. Smatram to izuzetno dobrim rezultatom i nadam se da ćemo do kraj godine ostvariti 100 odsto plan prihoda. Kada je Pošta Srbije donosila planove poslovanja za 2009. godinu, moramo biti realni, nije bilo moguće sagledati sve aspekte krize. Ali, ono što je realno je da poslujemo uspešno. Istakao bih da smo u racionalizaciji poslovanja smanjili troškove za 3 % iako čak 70 % našeg budžeta ide na zarade zapsolenih, koje smo, naravno, korigovali na osnovu Uredbe Vlade Srbije", kaže u intervuju za Balkanmagazin Goran Ćirić, generalni direktor JP PTT saobraćaja Srbije.

Da li je, i koliko, kriza uticala na planove PTT saobraćaja Srbije?

Realizacija naših najvećih projekata uslovljena je krizom, tako da smo sve manje važne projekte odložili. Fokusirali smo se na prioritetne zadatke, a to su izgradnja novih poštanskih centara u Beogradu Novom Sadu i Nišu i na automatizaciju obrade pošiljaka, za šta je preduslov i implementacija adresnog koda. Sve ovo treba da doprinese daljem skraćenju vremena za dostavljanje pošiljki.

Znači da, uprkos krizi, investirate u nove objekte?

Da ali, odustali smo od sistem inženjeringa „ključ u ruke“. To jeste komotna varijanta ali je i skup i spor model. Doneli smo odluku da idemo u fazama i da probudimo energiju unutar sistema, što se pokazalo kao veoma dobar potez. Oslanjamo se na sopstvene snage, i to se već pokazalo kao veoma efikasno. Jer, idejno rešenje i tehnološke projekte su uradili naši ljudi. To se pokazalo kao jeftinije rešenje, put ka kvalitetu, koji treba da garantuje održivost čitavog projekta. Pokazalo se da Pošta Srbije ima dovoljno stručnih ljudi koji su pokazali kako se domaćinski, racionalo gazduje u PTT-u.

Uz to, samo od prenamene zemljišta, na kome će se graditi Glavni poštanski centar u Beogradu, uštedeli smo oko 99 miliona dinara. U toku je izrada glavnog projekta za izgradnju ovog poštanskog centra. Rade se geološka istraživanja i ugovaranja sa infrastrukturnim sistemima na lokaciji u Zemunu, u Ugrinovačkoj ulici, na „lakat krivini“ ka autoputu Beograd – Novi Sad, gde će se graditi 25.000 kvadrata poštanskog centra. U planu je da on radi uz punu automatizaciju obrade pošiljaka.

Paralelno se rade i centri u Nišu i Novom Sadu. Ovi objekti se rade u dve faze. Prva faza je građevinski deo, a u drugoj je tehnologija. Pripremamo se za raspisivanje tendera za nabavku tehnološke opreme. Reč je investicijama od oko 38 miliona evra, za sva tri logistička centra. Rok za dovršetak projekta je kraj 2011. godine.

To će svakako doprineti podizanju kvaliteta usluga Pošte Srbije. Imate li pokazatelje o sadašnjem nivou kvaliteta usluga?

Pored finansijskih rezultata primarno nam je i podizanje kvaliteta nivoa naših usluga. Od 2007. godine meri se kvalitet usluga, odnosno, u PTT Srbije se mere rokovi prenosa pošiljaka u Srbiji. Tada je prosečno vreme za koje se prenosilo test-pismo bilo „Dan + 3,49 dana“. U prvom kvartalu 2007. godine mi smo imali samo desetak procenata uručenih pošiljki u terminu „D (dan) plus 1 (dan)“, a rok od „D + 2“ je poštovan u 40-ak odsto slučajeva. Posle tri godine slika izgleda potpuno drugačije: prosečno vreme prenosa je „D + 1,52 dana“, u roku od „D+1 dan“ prenese se 66,36 odsto a u roku „D + 2“ više od 90 odsto pisama. Ovaj pomak ostvaren je poštovanjem propisa i angažovanjem zaposlenih u lancu prijema, prerade, prevoza i uručenja poštanskih pošiljaka. To su merila koja su za mene mnogo važnija od finansijskih, a ovako dobre rezultate smo postigli i zbog toga što smo uveli noćne smene u preradi pošiljaka.

Šta još planirate da bi PTT saobraćaja Srbije bila moderna pošta?

Posle izgradnje logističkih centara druga po prioritetu važna karika za izgradnju moderne pošte Srbije je, naravno, implementacija hibridne pošte. I ovde je cilj podizanje kvaliteta i skraćenje rokova prenosa poštanskih pošiljki. Ovaj, takođe važan projekat za PTT saobraćaja Srbije zasnovan je na distributivnim printing centrima. Već je nabavljena oprema, koja je u funkciji. Elektronskom distribucijom se podaci šalju do printing centara koji, osim u Beogradu, postoje u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i Kraljevu.Sa Elektroprivredom Srbije, kao našim, najvećim korisnikom pregovaramo da se, uz punu implementaciju adresnog koda, sa OCR zapisom i brzom obradom na svim šalterima i naplatnim mestima Pošte Srbije, štampaju računi u printing centru u Srbiji i da se kamioni voze do Subotice, na primer. Ideja je pružanje usluga svim velikim korisnicima, poslovnim bankama i velikim telekomunikacionim kućama. A krajnji cilj je podizanje kvaliteta. Zaokružili smo ceo sistem i u našem KDS-u (Kablovskom distribucionom sistemu) su urađeni projekti tipske uplatnice.

Da li Pošte Srbije uspevaju da iskoriste sve prednosti KDS-a?

KDS je infrastruktura optičkih kablova sa ulogom da otvori nove kanale i nove proizvode za Pošte Srbije u novim tehnologijama. Već smo uradili povezivanje svih vladinih institucija, a sada radimo povezivanje sa Poreskom upravom. Deo smo projekta, u saradnji sa Telekomom i Spinakerom, u implmentaciji elektronske vlade i našeg elektronskog digitalnog sertifikata. Naša ambicija je da iskoristimo prednosti raspoređenosti jedinica PTT saobraćaja Srbije i da povežemo institucije, lokalne i republičke, kako bi građani mogli da koriste određene servise za fizička lica, kao što je, na primer, izdavanje izvoda iz matične knjige rođenih, državljanstva, korišćenje jedinstvenih biračkih spiskova...

Dokle se stiglo sa elektronskim digitalnim sertifikatom?

Već je izdato 5.000 sertifikata, od toga 300 do 400 za najveće korisnike. Prvi prsten implementacije je išao ka većim korisnicima, a u ovom trenutku još nema dovoljno servisa za masovniju primenu. Pošte Srbije treba da uđu u institucije, pravna lica, koje će otvoriti kanale za te servise koji će biti namenjeni građanima. Jedan od modela su i kataloške prodaje.

Ono što je prioritet u ovom delu je puna integracija naših poslovnih procesa, izrada tehnološke aplikacije – šalterseke aplikacije i svega onoga što može da se dobije na našim šalterima. Idemo ka in-haus rešenju, sopstvenim snagama da prepoznamo sve tehnološke tokove unutar samog sistema. To je važno i zbog razdvajanja cena rezervisanih usluga i onoga što su komercijalne usluge PTT Srbije. To smo obavezni i prema državi. Radimo na izradi metodologije obračuna troškova, kako bi i u ovom delu unapredili poslovanje.

Koliko je te obaveze prema državi moguće rešiti bez Agencije za poštanske usluge, čije osnivanje kasni već godinama?

Predlog sastava Agencije prošao je Vladu Srbije i sad je u skupštinskoj proceduru. Nadamo se da će to pomoći u regulisanju tržišta poštanskih usluga.

Nedavno ste implementirali SAP sistem.

Uz restrukturiranje u jednom delu i punu implementaciju informacionog sistema SAP-a, stvorili smo mogućnost praćenje mesta nastanka troškova i nastanka prihoda i praćenje svakog dela našeg sistema od radnih jedinica, preko delova samog sistema. Sada ulazimo u restrukturiranje naše izdavačke delatnosti – štamparije, koja će se praktično transformisati u našu hibridnu poštu, tako da ćemo podići nivo prihoda. Pri tome će ta naša izdavačka delatnost biti i funkcionalno vezana za osnovnu delatnost. Time ćemo otvoriti nove poslove za ljude, koji u ovom trenutku ne prave dovoljno prihoda. Naravno da želimo da svaki deo našeg sistema bude profitabilan a, paraleno uvodimo u funkciju i jedan takav vid organizacije i integracije naše usluge. Od informatičke, telekomunikacione implementacije adresnog koda do same štampe, dizajna, direkne pošte, promocija do fizičke dostane i naplate u našoj mreži.

Jedna od novih usluga ovog leta je bila kataloška prodaj udžbenika?

Da, kroz taj naš sistem kataloške prodaje udžbenika, o čemu smo potpisali ugovor sa Zavodom za izdavanje užbenika, napravili smo obrazac za sistemsku ponudu. To je veliki korak ka kataloškoj i prodaji preko interneta. Sada pregovaramo sa svim ostalim izdavačima. Model je takav da dobijamo rabat kao i sve ostale knjižare ili trgovačke kuće. Mi smo dali dodatnu pogodnost, da u okviru tog rabata isporučujemo porudžbinu na kućni prag. Ovaj potez otvara model kataloške prodaje, ne samo za udžbenike već i prodaje drugih artikala, a to treba da podigne naš nivo paketskih usluga. Za sada kod nas postoje zakonski limiti, ali nadamo se da će se i to ubrzo rešiti.

Kako planirate povećanje profitabilnost PTT-a? Najaviljivali ste PTT šalter na kućnom pragu?

Idemo ka tome. Mobilni terminali sa mogućnostima plaćanja i rentiranja „onlajn“ postekspres usluga u prvoj fazi će biti korišćeni za naplatu KDS računa. Krećemo ka procesiranju svih transakcija. Cilj nam je da dovedemo u ravnopravan položaj sve korisnike finansijskih usluga, odnosno, sve građane Srbije. U ovom trenutku na našim šalterima i u Poštanskoj štedionici mogu da se procesuiraju sve kartice iz poslovnih banaka ali, naš cilj je da kao nacionalna poslovna kuća dođemo do istih provizija, gde se neć videti razlika, da li ste vlasnik kartice Poštanske štedionice ili bilo koje poslovne banke. Tehnički i tehnološki nemamo tu vrstu problema ali, naša ideja je da uspostavimo i finansijski model: da se ne dešava da, kad vam naš službenik sa mobilnim terminalom dođe na vrata, možete platiti samo dina ili viza karticom već svim karticama, bilo koje poslovne banke. Tehnološki smo dobar deo stvari zaokružili.

Koliko su poslovne banke spremne da u ovom biznisu sarađuju sa Vama jer, one pokušavaju da privuku građane da kod njih plaćaju svoje račune?

Jasno je da je to finansijsko tržište veoma primamljivo i da postoji velika konkurencija. Istakao bih da Pošta Srbije ima 1.500 jedinica u poštanskoj mreži, a najveća poštanska banka 250. Realno je očekivati da nam promet u ovoj oblasti raste, što se vidi i po našim prihodima. To ocenjujemo i kao značajno poverenje građana prema jednoj državnoj instituciji. Naš je interes da ostvarimo mogućnost saradnje sa svim poslovnim bankama. A kako mi stalno smanjujemo svoje troškove očekujemo da će te banke smanjiti svoju ekspanziju i da će kroz Pošte Srbije ostvarivati svoj šalter i svoju vezu sa građanima.

Priprema se privatizacija Poštanske štedionice. koliko će to poremetiti ove Vaše planove?

Mi smo 38 % vlasnik Poštanske štedionice. Sa novim emisijama Vlade Serbije naš procenat vlasništva je smanjen. Ipak, uz Telekom Srbije, čiji smo, takođe, delimični vlasnik (80 %) Poštanska štedionica je naš najveći strateši partner i najveći izvori prihoda nam dolaze od ove dve firme. Zato i radimo na unapređenju te saradnje.

Kako komentarišete najavljenu privatizaciju Telekoma?

O tome se već dugo priča. Naš cilj i zadatak je stavljanje naših poslovnih odnosa u tržišne okvire. Ove godine smo puno toga uradili na regulisanju međusobnih odnosa. To je u neku ruku i priprema za neku promenu strukturte kapitala. U svakom slučaju moraju se sagledati posledice kakve će ta buduća promena strukture kapitala imati po samu Poštu pa i po državu, sa pogledom na objekte, telekomunikacionu infrastrukturu i način na koji će se to uraditi. Bez obzira na budući status Telekoma svakako Pošta Srbije ima veliki interes za nastavak dalje poslovne saradnje. Puno je tačaka i međusobnih tržišnih interesa i u tom prqavcu treba razvijati dalji odnos Pošte sa Telekomom Srbije.

Da li se Pošta Srbije, kao većinski vlasnik protivi privatizaciji Telekoma Srbija sada, u vreme krize, jer to je politička odluka da bi se popunio budžet?

Svesni smo toga da će do promene strukture vlasništva doći i da će država o tome doneti konačnu odluku. U ovom trenutku Telekom posluje sa izuzetno dobrim rezultatima i sa dobitkom od oko 13,5 milijardi dinara. Sigurno će se, pri donošenju odluke o privatizaciji meriti efekti toga i vrednost kompanije za celu državu. Svakako je potrebno razmatrati taj strateški značaj prisutnosti i poslovanja Telekoma u čitavom regionu, i način kako će se jačati ta pozicija, kako bi se povećala njegova vrenost. Pošta Srbije mora da se pripremi za to, kao i za razgraničavanje imovinskih odnosa, da ne bi došli u situaciju da lečimo posledice događaja kojih nije moralo da bude.

Kako ćete to rešiti?

Intenzivno radimo na tome. Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije, kao zakon koji je u javnoj raspravi, treba da reši ta pitanja, kao i Zakon o telekomunikacionim resursima. Buduća rešenja u zakonu treba da doprinesu definisanju tih odnosa. Važno je da se to radi paralelno sa podizanjem stabilnosti sistema. Sve to daje novu vrednost i Pošti i Telekomu.