ELEKTRONSKI POTPIS UMESTO STAJANJA U REDOVIMA

Mada zvuči pomalo kao utopija i u Srbiji vrlo brzo može postati prošlost višesatno stajanje u redovima pred šalterima, fascikle sa papirima i nervozni građani, nezadovoljni sporim i neefikasnim, zašto ne reći i neljubaznim, umornim službenicima. Potrebno je samo da se masovnije optočne sa prihvatanjem informacionog društva. Preduslov je već tu jer PTT saobraćaja Srbije pre Nove godine treba da postane prvo sertifikaciono telo za izdavanje elektronskih sertifikata.

- Danas kad smo svi opterećeni manjkom vremena, korišćenje elektronski sertifikovanog potpisa će nam obezbediti da ne gubimo dane na raznim šalterima već da ceo posao završimo Internetom. Pored građana, korist će imati i država jer se ostvaruju višestruke uštede za one koji pružaju usluge, smanjuje se obimna papirologija i administracija. U elektronskom sistemu, gde se automatski podnose zahtevi i dobijaju željena dokumenta, šalteri su oslobođeni gužvi a cela administracija je efikasnija – kaže mr Mihailo Jovanović, direktor Direkcije za IT i telekomunikacije u JP PTT saobraćaja Srbije.

Navodeći prednosti upotrebe elektronski sertifikovanog potpisa, Jovanović ističe da se upotrebom elektronski seretifikovanog potpisa stvara mogućnost za potpuno transparentan sistem: u svakom momentu se može imati uvid u to koliko je zahteva, kad je neki zahtev podnet, koliko on stoji...

- Moćiće da se posao bolje organizuje, što je preduslov za efikasnost i uštede a administracija je servis koji troši pare poreskih obveznika – kaže Jovanović.

Elektronska uprava preko Interneta

Samo izdavanje elektronski sertifikovanog potpisa biće komercijalni servis.

- Pošta se opredelila da uđe u to ali bitno je reći da PTT saobraćaja Srbije, iako je prva u ovom poslu, neće imati monopol na izdavanje elektronskih sertifikata. Postoji mogućnost da i druge, privatne ili državne ustanove postanu kvalifikovana sertifikaciona tela. Država će, naravno, zahtevati da se obezbedi "kros sertifikacija", da bi se prepoznavali sertifikati jednog i drugog sistema. Zanimljivo je da je, na primer, Privredna komora Srbije zainteresovana da se bavi izdavanjem kvalifikovanih elektronskih sertifikata potpisa – priča Jovanović i komentariše da su razvijene zemlje otišle daleko u korišćenju modernih vidova komunikacije i E-uprave a da bi „bilo lepo da se to sve više koristi i kod nas u Srbiji jer su uštede višestruke“. Reč je, pre svega, o uštedi vremena.

To što kvalifikovani elektronski sertifikat potpisa neće moći da se zloupotrebi, mnoge zemlje je navelo da otpočnu sa njegovim korišćenjem u E-upravi. Na nedavno održanom skupu o reformi državne uprave i lokalne samouprave u Beogrdu čulo se da je Slovenija, na primer, daleko otišla u primeni kvalifikovanih elektronskih sertifikata potpisa.

- Kod njih postoji nekoliko sertifikacionih tela, a jedno od njih je Pošta, tako da učimo i na njihovom iskustvu. Daleko u razvoju elektronske uprave su otišle i Estonija i Austrija. Sve ovo su relativno male zemlje. Pokazalo se da su u korišćenju kvalifikovanih elektronskih sertifikata potpisa daleko otišle visoko razvijene zemlje, gde je velika penetracija Interneta - ističe Jovanović.

Estonci obavili elektronsko opismenjavanje

Estonija, inače, maksimalo koristi Internet i kod njih gotovo da nema usluge ili servisa u E-upravi gde se podnose klasični zahtevi u papiroj formi. Oni su napravili univerzalne, virtuelne šaltere, gde građanin može da podnese sve zahteve koji su mu poptrebni, od izvoda do izdavanja raznih rešenja. Ide se dotle da na ovom, državnom portalu može da se kritikuje država, odnosno, državna administracija.

Sve to je moguće jer u Estoniji je upotreba interneta 70 odsto, Internetom je povezano 82 odsto kućnih računara a sto odsto škola i institucija javnog sektora, 71 odsto biznis sektora a postoji čak 729 javnih mesta za pristup Internetu.

- Postoje kao neki info kiosci gde mogu da dođu oni koji nemaju Internet kod kuće i podnesu neki zahtev. Estonija je postigla da se umesto fizičkog odlaska na deset šaltera elektronski pristupa jednom šalteru. U ovoj zemlji je čak 90 odsto poreskih izjava podneto putem Interneta. Da bi to postigli, u Estoniji su od 2002. do 2005. godine u projektat podizanja svesti građana za korišćenje Interneta u E-upravi potrošili 17 miliona evra – kaže Jovanović.

U Estoniji su čak pokrenuli i izborno glasanje putem Interneta. Tako je 2007. godine 5,6 odsto ljudi glasalo na taj način.

Uloga poštara u informacionom društvu

Upotreba Interneta u Srbiji (izvor:RZZS Srbije)

Ukazujući da je Srbija informatički nepismena i neopremljena zemlja - „pokrivenost“ Internetom veoma mala, tek oko 30 odsto - Jovanović kaže da u PTT saobraćaja Srbije nameravaju da svoju široku mrežu od 1.400 pošta, koje su sve umrežene i imaju Internet pristup, ponude kao servis građanima kroz servise elektronske vlade. Tako će elektronski sertifikovan potpis moći da koriste i oni koji nemaju računar i(li) ne umeju da ga koriste. Prednosti savremenog informacionog društva biće tako dostupne i starima i seoskom stanovništvu. Građani će, prema Jovanovićevim rečima, moći da dođu u poštu i da tu zamole šalterskog radnika da u njihovo ime podnese zahtev za izdavanje nekog rešenja.

Šalter PTT

U PTT saobraćaja Srbije očekuju da će moći da se realizuje i ideja da šalter pošta bude mobilan. Korist za poštu je, kako kažu, u tome što će upotrebom elektronski sertifikovanog potpisa značajno migrirati iz klaisičnog servisa za slanje pisama i paketa u nove elektronske servise, koji su budućnost.

- Za samu državu i za poštu je značajno da PTT saobraćaja Srbije bude elektronski posrednik u svim elektronskim servisima. Izdavanje kvalifikovanih elektronskih sertifikata je preduslov za to. Za državu je značajno da iskoristi postojeću mrežu pošta, koja je veća od pet – šest najvećih banaka u Srbiji, a koje su opremljene računarima i informatičkim uređajima, neophodnim za primenu kvalifikovanih elektronskih sertifikata. Moćićemo bolje da iskoristimo i mrežu naših poštara, koji neće više nositi samo pisma već će, opremljeni savremenim „pametnim terminalima“ moći građanima na kućnom pragu da ponude neke usluge, počev od plaćanja računa karticom – priča Jovanović.

PTT saobraćaja Srbije je uradio i model pokretne pošte, koji će funkcionisati tako što se uz pomoću lap top računara i mobilne komunikacije brzo naprave punktovi, gde će se građanima pružati sve usluge.

- Kolika je velika snaga mobilne mreže Pošte videlo se prilikom upisa besplatnih akcija, kada je oko 60.000 nepokretnih građana ili invalida upisano tako što su naše ekipe otišle kod njih kući – ponosno ističe Jovanović napominjući da će PTT saobraćaja Srbije uraditi sve na omasovljavanju korišćenja sertifikovanog elektronskog potpisa.