Kinesko – pakistanska ljubav i Novi put svile

M. Lazarević

Kina nudi svom jugozapadnom susedu gradnju novog „puta svile“ u vidu ogromnog ekonomskog i saobraćanog koridora sa izlaskom na Indijski okean, vrednost investicije - 46 milijardi dolara>br/>(foto, Kina i Pakistan gradiće auto put preko Himalaja, Al Džazira)

Između Pekinga i Islambada ovog proleća, kako pišu neki komentatori, „cveta neviđena poetsko-diplomatska ljubav“ koja, međutim, dobija i svoje materijalne izraze. U Evropi je gotovo nezapaženo prošla nedavna poseta kineskog predsednika Si Đinpinga Pakistanu koja se u ovim zemljama označava za istorijsku.

“To mi izgleda kao da posećujem rođenog brata”, izjavio je uoči posete Islamabadu kineski predsednik. Napisao je o tome čak i članak u kome je uzdizao međusobno “prijateljstvo u svim vremenima” i uporedio ga sa “drvetom u stalnom rastu”.   

sarif djinping

Islamabad 19. aprila 2015. - Kineski predsednik Si Đinping i pakistanski premijer Navaz Šarif  

Neviđena ponuda

Mora se, ipak, priznati istina da je Peking u prošlosti imao dobre odnose sa Islamabadom bez obzira ko tamo bio na vlasti. Mada, može se činiti da je ulogu u tome imalo što su obe zemlje u hladnim ili sasvim lošim odnosima sa trećim obostranim susedom – Indijom.

No, ovoga puta šef kineske države došao je u Islamabad s ponudom kakvu Pakistan nije u istoriji nikad dobio, a verovatno ni očekivao ni od koga. Ukratko, Pakistancima je Peking ponudio ogromne investicije u infrastrukturu i energetiku od fantastičnih 46 milijardi dolara. Radi se o gradnji ogromnog saobraćajnog i energetskog koridora preko Pakistana – od granice s Kinom, do Indijskog okeana. Gradili bi se auto-put, železnica, naftovod, elektrane... Kini će taj koridor omogućiti pristup Indijskom okeanu i skratiti put na Zapad. Takozvani kinesko-pakistanski superautoput između zapadno-kineskog Kašgara i pakistanske luke Gvadar biće dug 3.000 kilometara. 

Nove elektrane treba da likvidiraju hronične nestašice struje u Pakistanu koje traju već decenijama.

Zbog svega toga su ulice pakistanskih gradova bile pune bibordova sa sloganima o ljubavi pakistanskog naroda prema Kini i njenom, lideru.   

Iako zbog skepse usled tradicionalne pakistanske korupcije i oružanih nemira, neki analitičari predviđaju da će biti potrebne dekade da se napravi pomenuti autoput, Kina je spremna na rizik i povećanje previđenih troškova jer dobija zaista mnogo. No, projekt auto-puta je samo deo mnogo većeg i značajanijeg ekonomkog pojasa tzv Novog puta svile kojim će se Kina pod geslom “jedan pasoš, jedna zemlja” približiti najvažnijim svetskim tržištima.  

kina-pakistan-mapa

Ilustracija - mapa Novog puta svila

Pristup nafti, vojna baza i bezbednosni rizici

Kinesko-pakistanski koridor biće važna spojnica izmedju srednje Azije, Dalekog i Bliskog istoka. Zahvaljujući strateški važnoj luci Gvadar, zvanom “ušće u Persijski Zaliv”, Kina će dobiti direktan pristup do petine svetskih rezervi nafte. Pominje se, takođe, i vojna baza, koja bi osiguravala nesmetan pristup do ove najvažnije sirovine koju Kina uvozi, uglavnom, s Bliskog istoka. U Gvadaru kineske firme operišu već više godina mada s dosta problema koje bi trebalo da reši obećana infrastuktura. Kina je svoje interese zašititila potpisivanjem ugovora kojim je na 40 godina iznajmila ovu luku.

Glavni problem je nemirna provincija Balučistan, u kojoj se nalazi Gvadar, i nad kojom Islamabad ima ograničenu kontrolu. Nije zato čudno što je bezbednosna situacija bila jedna od glavnih tema razgovora kineskog predsednika sa pakistanskim domaćinima.

Ali, bezbednost koridora je problematična i na njegovom početku – u Kini. Grad Kašgar leži u autonomnoj oblasti Sintjang, u kojoj većinu stanovništva čini muslimanski etnikum Ujgura čija nezadovoljstva i pobune kineska vlada smatra terorizmom. Mada se opasnost od ujgurskog terorizma preuveličava, izvesni rizik od sabotaža sigurno postoji, utoliko više što ujgurski pobunjenici operišu sve više s pakustanske strane granice.

Paktiranje između svojih glavnih suseda i rivala pažljivo prati Indija. Kinezi su taktično izbegli da naljute svog južnog suseda pa je Đinping odbio poziv da prisustvuje pakistanskoj vojnoj paradi. A indijskog premijera Narendru Modija Kinezi su pozvali da poseti Peking, upravo tokom boravka Đinpinga u Pakistanu. Kini Pakistan, ipak, treba zbog koridora, pre svega, a Indija je, iako rival, mnogo značaniji partner. Novi put svile kroz Pakistan Kini služi upravo zato da postane jedina azijska supesila u svakom pogledu.   


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...