Bez argumenata za prodaju Telekoma

Da li treba prodati kompaniju koja je lider na tržištu telekomunikacija i koja donosi veliki profit? Ako se proda, šta sa parama, da li ih investirati u nešto manje dobro od kompanije koju imamo sada? Da li državna kompanija može da prati tehnološki napredak konkurencije i da li može da opstane na globalnom tržištu? Da li državno vlasništvo može biti efikasno i da li uopšte država treba da bude vlasnik preduzeća ili je samo izvor korupcije?

Na skupu koji su organizovali Akademija inženjerskih nauka Srbije (AINS), Elektrotehnički fakultet (ETF) i Ministarstvo privrede „Telekom danas i sutra“ stručnjaci iz oblasti telekomunikacija, inženjeri i ekonomisti, sindikalci i kooperanti pokušali su da odgovore na ova pitanja i izgleda da su jednoglasni u oceni da prodaja Telekoma Srbija nije opravdana ni sa ekonomskog, ni sa inženjerskog a ni sa obrazovnog i, posebno, bezbednosnog stanovništa.

Mišljenje iz vlade

Državni sekretar u Ministarstvu privrede Miloš Petrović, bio je jedini u sali Građevinskog fakulteta koji nije bio ubeđen da Telekom ne treba prodavati, uz ogradu da još nije doneta odluka o privatizaciji i da se čeka mišljenje privatizacionog savetnika francuske konsultantske firme “Lazard”. On je istakao da Vlada neće preko noći doneti odluku i da će sagledati sve činjenice i da je baš zbog toga iniciran skup sa stručnom javnošću, ali i da je Telekom nesporno dobra firma danas, ali “šta će biti za pet godina, da li će moći da izdrži trku sa svetskim aždajama. Možda je bolje, kao u nekim drugim zemljama, da se zadrži manji udeo koji će posle vredeti više nego cela kompanija sada”.

Petrović se složio da je Telekom profitabilan danas, “ali bilansi stanja i uspeha su jedna strana medalje, a kada revizor snimi pravo stanje stvari onda se vidi koliko ste jaki. Firme imaju često velika potraživanja, ali su ona nenaplativa. Ili imaju velike zalihe u bilansima, ali su one bezvredne u stvarnosti. Tada tokovi gotovine nisu dobri, a firma ima problem sa likvidnošću i ne može dalje da posluje”, skrenuo je pažnju Petrović, dodajući da privatizacija nije prošla dobro kod nas i da se sada radi na sređivanju institucionalnog okvira da bi se privreda oporavila i da bi živela od svog rada.

Telekom - najveći investitor

Predrag Petrović, član Akademije inženjerskih nauka Srbije istakao je strateški značaj infrastrukture, telefonskih centrala, optičke mreže i mreža za fiksnu i mobilnu telefoniju, koji se nalaze u Telekomu, kao i činjenicu da se ta infrastruktura gradi od 1883. godine kada je puštena prva telefonska linija u Srbiji i da su mrežu gradile egenracije građana Srbije.

Jedan od najčešćih argumenata za privatizaciju Telekoma koji se može čuti u javnosti je da on ne može da investira dovoljno kako bi pratio konkurenciju. Ako se pogleda iznos investicija Telekoma prethodnih godina, naspram ostalih telekom operatora u Srbiji, ova tvrdnja nema mnogo smisla. U 2013. godini Telekom je investirao 18,8 milijardi dinara, od toga 5,25 milijardi u infrastrukturu a ostalo u tehničke investicije, razvoj optičke mreže i internet usluga. U 2013. godini (za koju su dostupni podaci, s obzirom da još nije objavljen finansijski izveštaj za 2014.) Telekom je investirao 2,5 puta više od SBB-a, četiri puta više od Telenora i pet puta više od VIP-a. Prema analizi Aleksandre Smiljanić, profesora na ETF i nekadašnje ministarke telekomunikacija, u poslednjih 10 godina Telekom Srbija je investirao 10 puta više od Telekoma Hrvatske koji je 2001. godine kupio Dojče telekom, mada ove dve kompanije (u Srbiji i u Hrvatskoj) imaju približno iste prihode.

Kada govorimo o Telekomu Srbija često se misli samo na matičnu kompaniju koja radi u Srbiji. Međutim, sa vlasništvom od 65 odsto u Telekomu Srpske i 83 odsto u crnogorskom mobilnom operateru M:tel i još četiri zavisna društva, Telekom je regionalni lider. Telekom je 2006. godine za 646 miliona evra kupio Telekom Srpske, a 2011. godine je za 380 miliona evra otkupio 20 odsto svojih akcija od grčkog OTE-a.

Prema rečima Petrovića 2016. godine se završava otplata kredita. Aleksandra Smiljanić procenjuje da će nakon toga profit Telekoma biti na nivou 37 milijardi dinara godišnje. U slučaju prodaje kompanije strani vlasnik će taj novac, verovatno, izneti iz zemlje a taj iznos je na nivou 60.000 bruto godišnjih plata u Srbiji.

“Prodaja Telekoma znači 60.000 radnih mesta manje ne računajući sve one koji dobiju otkaz u Telekomu i zaposlene u firmama koje su dobavljači i kooperanti Telekoma a koje će ostati bez posla”, poručila je Smiljanić.

“Većina građana i stručnjaka razume da ne treba prodati Telekom, ali svaka nova vlast pokušava da ga proda, verujem zbog poltičkih pritisaka kupaca. Umesto toga, država treba da iskoristi Telekom Srbija da razvije domaće IT tržište, da domaće firme dobiju reference u poslu sa Telekomom sa kojima će posle moći da izvoze u inostranstvo”, smatra ona.

Bez strategije

Kada se razmišlja o privatizaciji Telekoma treba prvo analizirati efekte prethodnih privatizacija. Ljubodrag Savić, profesor na ekonomskom fakultetu u Beogradu istakao je da od 2002. do 2015. godine prodato 2.442 preduzeća za svega 2,57 milijardi evra, uz obećanje da će se investirati oko milijardu evra.

On je podsetio i na prvu privatizaciju Telekoma, odnosno prodaju 49 odsto 1997. godine za 1,57 milijardi maraka (750 miliona dolara) i kasnije na reotkup 29 odsto 2002. godine od italijanskog STET-a i 2011. 20 odsto od grčkog OTE-a.
“Iz prve privatizacije Telekoma vidi se da dve decenije ne postoji jasna strategija o privatizaciji Telekoma. Prvo se prodaje, pa se otkupljuje. Sve vlade se ponašaju u skladu sa trenutnim poteškoćama”, rekao je Savić.

Tržište telekomunikacija trenutno karakteriše potpuna liberalizacija, smanjenje fiksnog i rast mobilnog saobraćaja, kao i smanjenje potrošnje građana za telekomuniakcione usluge. Prihod Telekoma od fiksne telefonije je stabilan ili blago pada poslednjih pet godina, dok prihodi od mobilne rastu sa 827 miliona evra 2009. na 878 miliona evra 2013. godine, ali rast ostvarenog saobraćaja u minutima je daleko veći i iznosio je oko 50 odsto. Kako ističe Savić, Telekom je smanjio i učešće u ukupnopm broju mobilnih korisnika sa 59,7 odsto 2009. na 44,8 odsto 2013. godine, a u prihodu od mobilne telefonije smanjen je udeo Telekoma sa 50,7 na 37 odsto i tu je lider Telenor sa 41 odsto udela u prihodima od mobilne telefonije. U sektoru medijskih sadržaja dominantan igrač je SBB.

Ipak, na tržištu vrednom oko 1,6 milijardi evra, Telekom dominira sa učešćem od dve trećine.

Savić je ukazao i na prilično visok dug Telekoma od 50 milijardi dinara na kraju 2013. godine, koji je ipak smanjen sa 67 milijardi koliko je bio na početku te godine. U istoj godini dugoročne obaveze su smanjene sa oko 60 na 34,6 milijardi dinara.

Fama o upravljanju

“Telekom je po prihodu četvrta kompanija u Srbiji, po dobiti druga. Telekom ne treba prodavati zato što je lider na tržištu telekomunikacija, zato što investira više nego svi ostali konkurenti, a u slučaju prodaje lako bi umesto oštre konkurencije moglo doći do dogovora, kao što u bankarskom sektoru imamo 29 banaka, a najviše kamatne stope. Srbija treba da se bavi tehnološki naprednim delatnostima, a ne samo primarnim delatnostima, kao što je poljoprivreda. Osim toga, dugoročni ciljevi privatnog vlasnika često nisu isti kao ciljevi države i društva”, ocenio je Savić, preporučujući da se ekonomska struka slaže da za efikasnost preduzeća nije važan oblik vlasništva već način upravljanja. Prema njegovim rečima, Telekomu treba profesionalni menadžment, ali treba pratiti i tržišne uslove i smanjiti broj zaposlenih, kao i obezbediti adekvatan nivo investicija, potreban za tehnološki razvoj kompanije.

Miodrag Popović, prorektor Beogradskog univerziteta i član Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje skrenuo je pažnju na izjave u medijima kako će se novac od prodaje Telekoma trošiti na poljoprivredu, puteve ili vraćanje dugova.

“Telekomuniakcione usluge su među najprofitabilnijim u svetu. Da li smo toliko bogati da izvlačimo pare iz profitabilnih delatnosti i investiramo u poljoprivredu ili u puteve gde država dobija dividende tek za 15 godina. Takođe je fama da smo nesposobni da upravljamo firmom. Dokaz za suprotno su naši ljudi koji odu u inostranstvo i postaju uspešni. Oni osim znanja imaju i odrešene ruke da ga uoptrebe, a to kod nas nije slučaj. Profesionalni menadžment može sasvim uspešno da vodi Telekom Srbija”, poručio je Popović.

Sličnu poruku je poslao i Dragan Kovačević, direktor instituta Iritel koji radi za Telekom.

“Neka se vlasnik, odnosno država odrekne neprincipijenog uticaja na menadžment i svima će biti bolje. Vlasnik postavlja ciljeve, a menadžment ih ispunjava, ako to ne može - vlasnik ga menja”, jasan je Kovačević.

Privredni značaj

On je opisao i praktično koliko je važno za domaće firme da imaju tako velikog partnera kod kog mogu da stiču reference. Prema njegovim rečima, trenutno traju pregovori o isporuci opreme za stranu kompaniju čiji je uslov bio da pogleda kako ta oprema radi u Telekomu kome su je ranije prodali. S druge strane, kada su išli na pregovore sa grčkom elektroprivredom kriterijum koji ih je eliminisao bio je taj što nisu radili za EPS.

S druge strane kako ističe Kovačević, kada su nudili opremu VIP-u rečeno im je da se to nabavlja u Beču, a u Telenoru - da je lista dobavljača zaključena. Zaključak je da bez domaće velike kompanije ceo sektor malih firmi koje rade za nju neće moći da stiče reference i izvozi u inostranstvo.

Miroslav Joksimović, predsednik sindikata Telekoma Srbija primetio je da niko od ministara ne zna šta će biti sa Telekomom.

“Sa kim smo god od ministara razgovarali, ni Vulin ni Sertić, ne znaju da li će biti prodaje ili neće. Svi se pozivaju na privatizacionog savetnika ali odluku da li da se proda ili ne mora da donese Vlada Srbije. Telekom je u ime države platio za 20 odsto akcija OTE, a sada čak i sam plaća privatizacionog savetnika “Lazarda”, primetio je Joksimović.

Da li je barem cena važna?

Postavlja se i pitanje cene Telekoma, jer danas su cene kompanija za trećinu manje nego pre krize. Prilikom pokušaja prodaje 2011. godine Telekom Austrije je ponudio 1,1 milijardu evra za 51 odsto. Sada ako država hoće da proda svih 72,5 odsto (a ne 78 odsto, jer se 20 odsto akcija Telekoma deli između države, građana i zaposlenih) po ponuđenoj ceni iz 2011. to bi iznosilo 1,6 milijardi evra.

“Pre prodaje 2011. godine procena vrednosti Telekoma Srbija bila je 2,45 milijardi evra, a prema toj proceni 72,5 odsto akcija bi vredelo 1,9 milijardi evra. Ne verujem da se to može dobiti. Moja procena je da će stići ponuda od 1,2-1,3 milijarde evra. Jedino ako državu ne zanima cena, već samo hoće da proda Telekom. Posebna priča su specijalne veze. Čak i specijalne veze bivših republika SFRJ prolaze kroz Telekom. Ko proda specijalne veze, uz zemljište i EPS daje državnost Srbije”, poručio je Joksimović.

Bratislav Lazić, predsednik Samostalnog sindikata Telekoma Srbije podsetio je na prethodni pokušaj privatizacije iz 2010. i 2011. godine kada je tadašnja predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać upozoravala na neustavnu i nezakonitu prodaju Telekoma Srbija.

“Od tada se ništa nije promenilo. Tadašnja opozicija, a sadašnja vlada su tada na osnovu Ustava i zakona podnosili krivične prijave”, podsetio je Lazić uz opomenu da je i sadašnja vlada izabrana da poštuje Ustav i zakone, a ne da ih krši.