On je napravio pametne mobilne telefone kakve danas poznajemo

Miloš Obradović

Povodom 60 godina rođenja Stiva Džobsa, osnivača Epl-a, Petar Kočović je održao predavanje o njegovoj ulozi u industriji informacionih tehnologija

Ovih dana navršilo se 60 godina od rođenja Stiva Džobsa, osnivača i dugogodišnjeg CEO Epl-a, jednog od najvećih inovatora današnjice i verovatno najuticajnijeg čoveka u informacionim tehnologijama poslednjih dvadesetak godina koji je preminuo 2011. godine. Petar Kočović, profesor na Privrednoj akademiji ovim povodom održao je predavanje o Stivu Džobsu u Domu omladine predstavljajući njegovu pionirsku ulogu u industriji informacionih tehnologija, ali i podizanju Epla danas najveće kompanije na svetu.

Džobs je bio usvojeno dete čiji je biološki otac bio Sirijac, a majka Švajcarkinja nemačkog porekla. Upravo zbog protivljenja majčinih roditelja dat je na usvajanje uz jedan uslov, da dobije univerzitetsko obrazovanje.

Džobs je osnovao Epl, ali je 1994. godine praktično izbačen iz kompanije. U firmu koja se nalazila u veoma teškoj situaciji vratio se 1997. godine na mesto CEO i napravio od nje lidera i inovatora čija su rešenja primenjivali ili kopirali kompanije kao što su Majkrosoft ili Gugl.

Uvek obučen u crnu rolku, farmerke i patike sjajnim govorničkim sposobnostima od predstavljanja novih proizvoda pravio je spektakle.

Kočović je istakao 2007. godinu kao početak fantastičnog uspona Epl-a, a to je godina kada je svetu predstavljen Ajfon (iPhone) koji je uneo revoluciju u proizvodnju mobilnih telefona.

U ovom aparatu Epl je objedinio Ajpod (iPod) za slušanje muzike, telefon i internet komunikator i njime je označio novu eru, eru pametnih telefona.

“Džobs je sve inovacije zaštitio sa više od 215 patenata, od kojih mnogi glase na njegovo ime”, kaže Kočović dodajući da je u jednoj reklami Epl-a tada išla rečenica: Svet menjaju oni koji su dovoljno ludi da misle da ga mogu promeniti.

“Još 2005. godine Ajpod je dostigao nebeske visine. Oko 45 odsto ukupne prodaje Epl-a činio je Ajpod. Ali 2005. godine prodato je 825 mobilnih telefona, a do 2014. godine ukupno šest milijardi mobilnih telefona je prodato širom sveta”, objašnjava Kočović dodajući da je upravo Džobs uvideo potencijal ovog tržišta.

Prvo je pokušao u saradnji sa Motorolom da napravi telefon koji bi integrisao i funkcije Ajpoda, ali je bio nezadovoljan rešenjem ove kompanije.

“Tokom 2005. godine večerao je sa Bilom i Melindom Gejts, a na večeri je bio i projektant Majkrosoftovog tableta. On je dosta govorio o tom tabletu što je Džobsu dalo ideju da bi i Epl mogao da napravi tablet. Za razliku od Majkrosoftovog koji je imao olovku, Džobs je tražio tablet bez nje. On je prvi upotrebio i “gorila” staklo u pravljenju ekrana kako bi bilo otporno na pucanje pri padu pošto se radilo o skupoj spravi, što su kasnije primenili i svi drugi proizvođači sličnih aparata”, kže Kočović.

Džobs je insistirao da tablet nema olovku i tako je nastao ekran na dodir koji je uneo revoluciju i u tablete i u telefone. On je otkupio i firmu Fingerworks dva profesora sa Univerziteta Delaver koji su razvili tehnologiju listanja strana prstom. U to vreme svi mobilni telefoni su imali tastature. Džobs je 2007. godine izbacio tastaturu i predstavio telefon bez ijednog dugmeta. U martu 2007. Ajfon je ušao u prodaju koju su obeležili redovi ljudi koji su želeli što pre da ga imaju. Ajfon je oduvek bio skup i koštao 400, 500 ili 600 dolara u zavisnosti od verzije. Stiv Balmer iz Majkrosofta izjavio je da je to najskuplji telefon i da ga poslovni ljudi neće kupovati jer nema tastaturu. Do kraja te godine Epl je prodao 90 miliona Ajfona. u 2007. godini ukupna prodaja Epla iznosila je 22,5 milijarde dolara.

“U 2008. godini videlo se da bolest Stiva Džobsa napreduje i za samo nekoliko meseci izgubio je 18 kilograma. On je već ranije bio hospitalizovan zbog raka pankreasa. U januaru 2008. godine preskočio je godišnju Macworld konferenciju, a cene akcija Epla su pale jer su investitori počeli da razmišljaju da li da ulažu u Epl u kom nema Stiva Džobsa”, ističe Kočović.

Početkom maja 2008. akcija Epla je vredela 188 dolara, krajem maja 156 doalra, a početkom septembra 97 dolara.

Ipak u junu te godine Džobs je ipak promovisao Ajfon 4s. Prodaja Epl-a dostigla je 40 milijardi dolara, a počeo je da raste i profit.

U martu 2009. godine Džobs je podvrgnut transplantaciji jetre i u bolnici je bio do juna, a već u septembru je predstavio Ajpod nano. U januaru 2010. na tržište je izašao tablet Ajped veličine 10 inča koji je postavio standard u toj industriji koji još niko nije dostigao.

Prema rečima urednika Njuzvika Stiv Džobs je imao neverovatnu sposobnost da osmisli uređaj za koji niste ni znali da postoji, a bez koga više niste mogli da živite. Za samo devet meseci prodato je 15 miliona Ajpedova.

Epl je značajne prihode imao od Ajtjunsa (iTunes) servisa za kupovinu muzike koja se slušala na Ajpodovima. U juu 2008. godine po istom sistemu osnovan je i Eplstor (Applestore) za kupovinu aplikacija za Ajped i Ajfon. Posle devet meseci prodata je milijardita aplikacija. Epl je uzimao 20 odsto, a programeri i kompanije koje su ih pravile 80 odsto prihoda od prodaje aplikacija. Prema rečima Kočovića, Epl je pokušao nešto slično da uradi i sa novinama i knjigama, ali izdavači nisu pristali da Epl zadrži sve podatke o kupcima i kreditnim karticama.

Kada je 2010. godine Gugl izbacio Android operativni sistem za mobilne telefone, sličan Eplovom sistemu Džobs je bio izuzetno ljut.

“Rekao je “mi se nismo ubacili na tržište pretraživanja. Oni žele da unište Ajfon” Epl je podneo seriju tužbi za krađu intelektualne imovine protiv HTC, Samsunga i drugih, a izjavio je i “Gugle to je krađa Ajfona”. Sledeći revolucionarni korak je bila ugradnja kamere i sa prednje i sa zadnje strane na Ajped 2 2010. godine”, kaže Kočović.

Nakon svih revolucinarnih inovacija koje su oblikovale i odredile mobilne telefone kakve ih danas poznajemo Epl je postao najvrednija kompanija koja se listira na berzi na svetu. U februaru ove godine vredela je 740,2 milijarde dolara koliko i Gugle, Majkrosoft i Amazon zajedno.

Ovo je zaostavština Stiva Džobsa koji je umro 5. oktobra 2011. godine.

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...