Netropolitan – Fejsbuk za bogate
Ima dosta ljudi kojima društvo “plebejaca” na Fejsbuku nije prijatno. Članarina u ekskluzivnoj socijalnoj mreži za takve stoji devet hiljada dolara
(ilustracija, naslovna stranica sajta Netropoliten)
Šireće socijalne mreže nastoje da privuku što više korisnika sa što manje ograničenja i diče se svojom brojnošću. Masovnost je osnova njihovog komercijalnog modela. Ima, naravno, i takvih ljudi kojima u društvu s “plebejcima” nije baš prijatno. Upravo njima je namenjen novi projekat lansiran pre meseca dana, nazvan, Netropolitan koji se u medijima predstavlja kao “socijalna mreža za bogate”.
Ideju ekskluzivnog internet kluba za bogatu klijentelu (o)smislio je muzičar Džems Tuči-Piters (James Touchi Peters). Za razliku od socijalnih mreža kao što su Fejsbuk (Facebook) ili Gugl+ (Google+) za članstvo se u Pitersovom klubu plaća i to dosta visoko. Šest hiljada dolara stoji registracija, plus godišnja članarina tri hiljada dolara. Korisnicima se za tu sumu nudi društvo ljudi kojima tako visoka suma ne znači ništa ili gotovo ništa. Nova mreža nudi, takođe, relativno visoku meru bezbednosti privatnosti i nastoji da eliminiše trgovinu s lažnim identitetima (Odmah pošto se informacija o mreži Netropolitan pojavila u nizu američkih medija nekoliko dana nije bilo moguće doći na njenu uvodnu internet stranu. Stranica www.netropolitan.club je bila nedostupna, moguće zbog tehničkih problema usled velikog intreresovanja).
Kao što se i moglo očekivati, Netropolitan je odmah postao trn u oku mase egalitarijanski orijentisanih korisnika interneta koji su svojom averzijom prema ovoj novoj mreži preplavili Fejsbuk. Na drugoj strani pojavila su se i mišljenja da je za istinski bogate članarina od devet hiljada dolara preniska. Neki mediji govore o “Fejsbuku za jedan procenat žitelja naše planete”...
Teoretski moglo se na početku, zbog nefunakcionalnog sajta, spekulisati o medijalnoj podvali ili marketing triku ali je nesumnjivo da su autori projekta, bar u oblasti pablik rilejšna, umešno odradili posao.
Tehnološki, ne radi se ni o čemu što bi bilo revolucionarno. Važan parametar jeste, ipak, potpuno odsustvo reklame, verovatno da ne bi ciljana grupa klijentele njome bila degutirana.
Među članskim pravilima jeste minimalna starost od 21 godine, obaveza navođenja pravog imena i adrese ili saglasnost s neobjavljivanjem identiteta drugih korisnika, i zabrana skrinšota tj snimaka ekrana. Sve što se piše mora biti na engleskom, tekstove prate adminstratori.
Tehnički, Netropolitan počiva na funkcionalnim rešenjima, poznatim s Fejsbuka i Gugla+. Korisnici mogu četovati i razmenjivati fajlove, udruživati se u grupe i ignorisati nepoželjne osobe. Deo ponude je i neograničeno klaud ulagalište. Može se identifikovati lokacija svakog korisnika.
Tvorci Netropolitana hvale najviše bezbednost i čuvanje privatnosti u novoj mreži. Ne nude, ipak, u višim klasama uobičajene luksuzne usluge tipa rezervacija hotela ili ulaznica za koncerte, pozorišta... Radi se dakle, isključivo o komunikacionoj i ekskluzivnoj onlajn platformi za “usamljene milionere”.
A sam osnivač Tuči-Piters kaže:
“Stvorio sam Netropolitan jer ne volim reklamu. Tražio sam, takođe zajednicu čiji članovi bi imali ista interesovanja kao i ja. Netropolitan.club nudi šansu da sretnete ljude sa istim socijalnim statusom koji se, ipak, kreću izvan kruga vaših poznanika”.
Broj korisnika Netropolitana se neće objavljivati. Na dan kada je javno oglašeno postojanje mreže bilo ih je, navodno, nekoliko stotina...
