EPS planira izgradnju solarnih i vetroelektrana
Elektroprivreda Srbije raspisala je tender za analizu mogućeg iskorišćenja lokacija za izgradnju solarnih i vetroelektrana. Pored ovog tendera, koji je otvoren do 17. januara. kompanija je u prethodno raspisala još tri takva tendera tendera koji se odnose na ispitivanje mogućnosti izgradnje solarnih eletrana na objektima i zemljištu kojim EPS raspolaže. (Foto: Pixabay)
Elektroprivreda Srbije (EPS), ogranak TE-KO Kostolac, raspisao je tender za ispitivanje potencijala za izgradnju elektrana koje koriste obnovljive izvore, sa izradom potrebnih studija i investiciono-tehničke dokumentacije.
Kako je navedeno u tehničkoj specifikaciji posla, predviđene usluge odnose se na vetroelektrane i solarne elektrane velike snage (10 MW i više), kao i na solarne elektrane male snage (manje od 10 MW) i ostale usluge iz oblasti projekata obnovljivih izvora energije.
Posao, između ostalog, uključuje izradu mape terena, preliminarnu analizu klimatoloških parametara ciljnog regiona, analizu mogućnosti izgradnje krovnih solarnih elektrana na objektima EPS-a, kao i onih na zemlji u vlasništvu EPS-a, zatim, preliminarni izbor tipa vetroagregata, solarnih panela i izbor lokacija i procenu bruto i neto proizvodnje elektrane na OIE.
Tender je otvoren do 17. januara, navodi Ekapija.
EPS godišnje emituje oko 30 miliona tona CO2 i visoki dodatni troškovi za taksu bi imali veliki
negativan uticaj na poslovanje. (Foto: Pixabay)
Sunce, pa vetar
Elektroprivreda Srbije je nešto ranije, odnosno 24. novembra raspisala tender za analizu potencijala izgradnje samo solarnih elektrana.
Do toga je došlo samo dan pošto je direktor Sekretarijata Energetske zajednice Janez Kopač najavio da će najkasnije do 2025. godine na Zapadnom Balkanu biti uvedene takse na emisiju ugljen-dioksida.
Kako je navedeno u tehničkoj specifikaciji tendera, cilj izrade studije je stvaranje preduslova za izgradnju solarnih elektrana (SE) na objektima i zemljištu kojima EPS raspolaže.
Taj tender se zatvara danas, odnosno 20. decembra, prenela je Ekapija.
U dokumentaciji se podseća da Sofijska deklaracija o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan iz 2020. predstavlja obavezu otpočinjanja zelene energetske tranzicije, ali i da jedan od odlučujućih faktora u korist bržeg razvoja OIE predstavljaju naknade za emisiju ugljen-dioksida.
"EPS godišnje emituje oko 30 miliona tona ugljen-dioksida i visoki dodatni troškovi za taksu za emisiju ugljen-dioksida bi od trenutka njihovog nastanka, imali veliki negativan uticaj na poslovanje EPS-a. Zato EPS ima vitalni interes da što više poveća učešće obnovljivih izvora i smanji oslanjanje na ugalj pre trenutka nastanka obaveze plaćanja naknada za emisiju ugljen-dioksida“, piše u tenderskoj dokumentaciji.
Dodaje se da je u prethodnih nekoliko godina tehnologija proizvodnje solarnih panela napredovala u smislu povećanja efikasnosti i instalisane snage bez uvećanja dimenzija, a da im je cena istovremeno snižena, kao i da je vreme gradnje solarnih elektrana značajno kraće od hidro i vetroelektrana.
U Srbiji se broj časova sunčevog zračenja kreće između 1.500 i 2.200 godišnje, što Srbiju svrstava
među zemlje sa pogodnim uslovima za iskorišćenje sunčeve energije. (Foto: Pexels)
Takođe, navode se podaci RHMZ-a da je broj časova sunčevog zračenja na teritoriji Srbije između 1.500 i 2.200 časova godišnje, što Srbiju svrstava u grupu zemalja sa pogodnim uslovima za iskorišćenje sunčeve energije.
"Kako je za izgradnju solarnih elektrana potrebno obezbediti prostor za instaliranje panela, a EPS poseduje lokacije i objekte na teritoriji čitave Srbije, potrebno je identifikovati potencijalne objekte i lokacije pogodne za gradnju solarnih elektrana“, navodi se u tenderu.
Ističe se da je u zemljama koje proizvodnju električne energije iz uglja postepeno zamenjuju drugim vrstama izvora energije, primećen trend iskorišćenja zemljišta koje pripada kopovima i elektranama (odlagališta, pepelišta) za instalaciju solarnih i vetroelektrana.
EPS raspolaže velikim površinama ovog zemljišta, a površinski kopovi i deponije su pogodni za instalaciju OIE zbog raspoloživosti velikih površina zemljišta u vlasništvu kompanije, dostupnosti potrebne infrastrukture i dela mehanizacije i stručnosti i raspoloživosti već postojeće, obučene radne snage.
Takođe se dodaje da je potrebno analizirati i ostale moguće lokacije koje su u funkciji EPS-a a nisu u njegovom vlasništvu i ispitati mogućnost gradnje solarnih elektrana putem ugovora o korišćenju, kao i identifikovati postrojenja koja su u funkciji proizvodnje EPS-a a snabdevaju se energijom iz mreže, i sagledati mogućnost instaliranja solarnih panela u cilju smanjenja troškova energije.
Sem ovih, EPS je maju raspisao i tender za izradu analize uslova za gradnju solarnih elektrana na pepelištima termoelektrane “Morava” i termoelektrane “Kolubara A”, a u oktobru i za istraživanje lokacije za gradnju solarnih elektrana u okviru TE Kolubara B.
Od dosadašnjih solarnih projekata EPS-a, izgrađena je samo jedna solarana elektrana “Brana Lazići”, snage 330 kilovata (kW), koja je u sastavu Hidroelektrane “Bajina Bašta”.
Započeta je i gradnja solarne elektrane “Petka”, snage 9,95 megavata (MW) na kopu “Ćirikovac” u Kostolcu, a početkom prošle godine kompanija je najavila i instaliranje solarne elektrane “Srednje kostolačko ostrvo”, snage oko 100 MW. Zatvaranje ovog basena i sanacija postojećih zagađenja su preduslov za nastavak aktivnosti na izgradnji ove solarne elektrane, jer on trenutno predstavlja aktivno odlagalište pepela i šljake iz termoelektrana.
Izvor: Ekapija
