Vodeće Evropske kompanije ulažu 100 milijardi evra u dekarbonizaciju
Uvođenje međusektorske cene ugljen-dioksida i ambiciozniji datumi za prestanak korišćenja uglja su neki od ključnih zahteva Alijanse koja okuplja deset najviših rukovodilaca iz energetske, transportne i tehnološke industrije, a objavljeni su u njihovoj zajedničkoj izjavi. Izvršni direktori, koji su takođe naveli da će se u vodeće evropske kompanije kojima rukovode uložiti 100 milijardi evra u dekarbonizaciju do 2030. godine, su na ovaj način pozvali na potrebu za uvođenjem dalekosežnijih mera u pravcu zaštite klime, a povodom sedmog Globalnog klimatskog štrajka, koji je juče obeležen. (Savez izvršnih direktora za oporavak, reformu i otpornost Evrope formiran je 2020. godine. Foto: Volkswagenag.com)
„Savez izvršnih direktora za oporavak, reformu i otpornost Evrope“ formiran je 2020. godine kao akciona grupa, koja treba da radi na praktičnim rešenjima u međusektorskim projektima za zaštitu klime.
Alijansa takođe teži kontinuiranom i konstruktivnom dijalogu sa Evropskom komisijom, navodi se u zajedničkoj izjavi ove organizacije, koju je objavio i nemački Folksvagen.
Deset poslovnih lidera koji čine ovaj klimatski savez predstavljaju vodeće evropske multinacionalne kompanije poput švedskog tehnološkog lidera, grupacije ABB, holandske kompanije AkzoNobel, kao vodeće svetske kompanije u proizvodnji boja i lakova, uz italijansku kompaniju koja se bavi proizvodnjom električne energije iz obnovljivih izvora Enel. Zastupljen je i gigant nemačke energetike E.ON, kao i nemačka softverska kompanija SAP, ali i vodeći španski proizvođač obnovljive energije Iberdrola i danska kompanija Maersk, koja je najveći operater kontejnerskih brodova i opslužnih plovila na svetu. Takođe, švedski proizvođač komercijalnih vozila Skanija, francuski Šnajder elektrik, koji važi za lidera u digitalnoj transformaciji upravljanja energijom i automatizaciji i nemački proizvođač automobila Folksvagen.
Lideri deset vodećih evropskih kompanija veruju da će Evropski zeleni dogovor podstaći inovacije, pokrenuti talas ulaganja i stvoriti ambijent za kreiranje novih radnih mesta širom EU. (Izvor: Volkswagenag.com)
Savez izvršnih direktora formiran je u svetlu pandemije korona virusa i istorijskih odluka vezanih za Evropski zeleni dogovor, kao mape puta za održivost ekonomije Evropske unije, kroz pretvaranje klimatskih i ekoloških izazova u mogućnosti u svim oblastima politike i tranziciji čineći je pravednom i inkluzivnom za sve.
Zajednički cilj ove “zelene” poslovne alijanse je da omogući EU da postane globalni lider za zaštitu klime, dok stvara mogućnost za investicije i pokreće inovacije u najsavremenijim tehnologijama i obezbeđuje radna mesta za poslove budućnosti.
Najviši menadžeri vodećih evropskih kompanija su u juče objavljenoj zajedničkoj izjavi naveli da čvrsto veruju da će Evropski zeleni dogovor postaviti inovacije i evropsku poslovnu inventivnost u službu prevazilaženja globalnih klimatskih izazova, pokrenuti talas ulaganja u održivost i otpornost i stvoriti ambijent za kreiranje novih radnih mesta širom EU, u vremenu koje tek dolazi.
Navodi se takođe da izvršni direktori podstiču kreatore evropske politike da preduzmu hrabre korake ka dostizanju klimatske neutralnosti, kao što su „nastavak sprovođenja standardizovane međusektorske cene ugljen-dioksida“ i „određivanje krajnjih datuma za korišćenje tehnologija sa intenzivnim emisijama ugljenika“.
Izvršni direktori, su takođe istakli da će deset kompanija kojima rukovode ukupno uložiti 100 milijardi evra u dekarbonizaciju do 2030. godine, što predstavlja deo njihovih korporativnih strategija u pravcu zaštite klime.
Savez poslovnih lidera sebe smatra akcionom grupom, koja zajedno radi na konkretnim zajedničkim projektima, kao što je onaj koji se odnosi na izgradnju infrastrukture za transport velikih tereta u okviru Unije, projekat integracije energetskih sistema EU, kao i digitalnog praćenja otiska ugljenika. Zatim i rešenja za održive zdrave zgrade i e-autobusa za Evropu, uz razvoj mogućnosti zelenog vodonika i projekta unapređenja procesa proizvodnje baterija.
Cilj najviših menadžera vodećih evropskih kompanija je međusektorski rad kako bi se pronašla praktična rešenja za efikasnu zaštitu klime.
Izvršni direktori su naveli u zajedničkoj izjavi da će deset kompanija kojima rukovode uložiti 100 milijardi evra u dekarbonizaciju do 2030. godine. (Izvor: h2020.md)
U zajedničkoj izjavi se takođe navodi da su rukovodioci deset evropskih kompanija okrenuti konstruktivnom dijalogu sa Evropskom komisijom. U tom pogledu, na juče održanom onlajn sastanku potpredsednik Evropske komisije Frans Timermans i članovi ovog klimatskog poslovnog saveza su razgovarali o napretku u primeni Zelenog dogovora i statusu zajedničkih projekata Saveza.
Izvršni potpredsednik Komisije Timermans, zadužen za koordinaciju Evropskog zelenog dogovora i vođenje politike klimatske akcije izjavio je tom prilikom da klimatska neutralnost na koju se Evropa obavezala da će dostići do 2050. godine, predstavlja ogroman izazov.
Istakao je takođe da će “Evropska komisija predložiti set zakona kojim će sektori poput transporta i energetike dovesti na pravi put”, kao i da dugoročni plan Komisije uključuje ulaganje u infrastrukturu za punjenje i proizvodnju baterija, uz nova ulaganja i proizvodnju iz obnovljivih izvora energije.
Timermans je rekao da će se sredstva za ostvarivanje ovih ciljeva obezbediti sredstvima Fonda za oporavak Evropske unije (NextGeneration Recovery Fund).
Rekao je takođe da je cilj kome se teži pravedna tranzicija, koja nikoga ne ostavlja po strani, i pozdravio posvećenost Alijanse izvršnih direktora oporavku Evrope kroz ostvarenje Zelenog dogovora, deleći njihovo uverenje da kompanije koje vode imaju sve preduslove za izgradnju održive budućnosti.
