ABB: Optički senzor za detekciju gasova staklene bašte lansiran u svemir

Pandemija korona virusa je doprinela tek blagom smanjenju emisija sa efektom staklene bašte, ali se već ove godine predviđa rast koncentracije ugljen-dioksida u atmosferi do nivoa koji je za 50 odsto viši nego 1975. godine, odnosno pre početka industrijske revolucije, upozorila je Svetska metereološka organizacija (WMO).

To je i razlog što se uvode sve rigidnije mere u cilju smanjenja štetnih agenasa u atmosferi. Cena dozvola za emisije ugljen-dioksida na tržištu Evropske unije dostigla je rekordni nivo u prvim danima ove godine. Istovremeno, Evropska unija priprema nove, restriktivnije mere, s ciljem da se do 2030. godine nivo štetnih emisija smanji za 55 odsto. Ovakav potez dolazi nedugo nakon usvajanja prvog klimatskog zakona, kao osnove Zelenog dogovora u okviru EU, koji ima za cilj da dostizanje ugljenične neutralnosti do 2050. godine bude nepovratno i pravno obavezujuće.

Promene pravila i svesti o značaju klimatskih promena i njenom uticaju na bezbednost, zdravlje i ekonomiju društva su sve očiglednije na globalnom nivou.

Velika količina gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi izaziva zagrevanje planete koje donosi nove klimatske promene i zato je veoma važno pratiti koncentraciju štetnih materija koje odlaze u atmosferu.

U tom smislu, kompanija ABB je, kako inventivni tehnološki lider u različitim sferama, napravila značajan iskorak.

Naime, ABB je proizveo optički senzor, lansiran zajedno sa satelitom Hugo, kompanije GHGSat, koja je globalni lider za detekciju gasova sa efektom staklene bašte u svemiru.

GHGSat sistem u svemiru (Izvor: geospatial-insight.co)

Optički senzor identifikuje izvor štetnih emisija

Optički senzor kompanije ABB može da mapira emisije metana iz svemira pri rezoluciji koja je 100 puta veća od bilo kog drugog senzora. Ranije je postojala mogućnost za snimanje samo većih regiona, a sada je zahvaljujući ovoj opremi, po prvi put moguće identifikovati izvor emisije gasova.

U ABB-u se trenutno proizvodi novih devet uređaja koji će biti lansirani do kraja 2022. godine, i činiće prvu privatnu svemirsku satelitsku mrežu za merenje emisije štetnih gasova.

HUGO satelit sa ABB optičkim senzorom (Izvor: new.abb.com)

Tehnološka revolucija

Svemir je idealan za slobodno nadgledanje emisija štetnih gasova i kvantitativno izveštavanje. Zahvaljujući ABB senzorima, vlade i industrije širom sveta će imati priliku da dobiju dragocena saznanja, koja će im pomoći da ispune svoje ciljeve u pogledu smanjenja emisija i njihovog negativnog uticaja na globalno zagrevanje.

„To što smo izabrani za proizvođača ovih naprednih senzora pokazuje našu konkurentnost i dobru usklađenost sa zahtevima koji važe za privatne kompanije u sektoru svemirskih istraživanja”, rekao je Mark Korivo, generalni direktor sektora merenja i analitike ABB-a u Kanadi.

Kako je naveo, svemirska revolucija je uveliko u toku, a ABB je svojim iskustvom u dizajniranju instrumenata koji imaju ovakvu namenu, kao i serijskom proizvodnjom naprednih mernih senzora za industrijsku primenu, izuzetno dobro pozicioniran da služi ovom sektoru u nastajanju.

ABB je više od dve decenije vodeća kompanija na polju detekcije gasova sa efektom staklene bašte, što potvrđuje učešće u kanadskoj misiji SCISAT i proizvodnji japanske serije satelita GOSAT.

SCISAT senzor prati dugoročne najsuptilnije promene u sastavu Zemljine atmosfere registrujući i najsitnije štetne agense još od 2003. godine.

ABB je takođe globalni lider u stalnom praćenju štetnih emisija na Zemlji sa preko 60.000 sistema instaliranih u više od 50 država sveta. Sistemi za kontinuirano praćenje emisija (CEMS) redovno beleže i analiziraju podatke o štetnim emisijama u svim industrijama, pružajući informacije od značaja za ekološki rad i efikasnost proizvodnih sistema. Među ABB proizvodima je i ACF5000 uređaj koji tačno i pouzdano istovremeno prati do 15 komponenata gasa.