Još jedna tipična utakmica sa velikim ulogom koja je više bila taktička borba. Treća četvrtfinalna utakmica bila je specifična po tome što su igrale ekipe slične po fizičkim karakteristikama i sa mogućnostima primene taktičkih sredstava u toku igre.

Odlično je Holanđanin Gus Hidink postavio taktiku svoje reprezentacije, na žalost svojih zemljaka, on je selektor Rusije. Iskusni trener znao je da parira holandskoj igri u dubinu, pa su „lale“ bile opasne samo posle prekida. Rusi su igrali disciplinovano svih devedeset minuta i time sebi stvorili mogućnost da iskoriste svoju brzinu po desnoj strani (Aršavin i Žirkov), odakle su, naročito posle vođstva, napravili mnogo opasnih prolaza. Na taj način Pavličenko je postigao gol u 56. minutu.

Holandija nije bila dobro pripremljena za utakmicu. Posebno psihološki. Verovatno je na to uticao smrtni slučaj Bularuza (smrt tek rođenog deteta), pa je bilo primetno da nije bilo one fudbalske radosti među igračima Holandije. Izjednačili su onako kako su najviše pretili – posle ubačene lopte iz slobodnog udarca iza leđa odbrane Rusije (Van Nistelroj 86’). Bilo je primetno da Rusi nisu imali rešenje za takve situacije.

I na ovoj utakmici gledali smo produžetke, koje bi bord FIFA trebalo da ukine, jer je to iscrpljivanje ekipa a golove postižu oni koji mogu da trče još pola sata, jer ko je šta znao pokazao je u toku utakmice. U produžecima opasnija je bila Rusija, naročito u prvom, kada je napravila nekoliko šansi (Pavličenko – prečka) koje nije iskoristila. U drugom, Rusi su potpuno nadtrčali Holanđane i nakon nekoliko šansi, Torbinski je postigao gol u 112. a dotukao ih je Aršavin u 116. minutu.