Sitigrup gobal markets je jedina firma koja se javila na konkurs Vlade Srbije za izbor privatizacionog savetnika u postupku prodaje državnih akcija u Telekomu Srbija.

Sredinom maja ministarka za telekomunikacije Jasna Matić je izjavila da "... sve kompanije (koje bi mogle biti privatizacioni savetnik u prodaji Telekom Srbija) imaju reputaciju kojom garantuju da će proces biti transparentan i ravnopravan za sve" i da "Vlada Srbije nema razloga da brine jer je ta jedina ponuda stigla od vrhnunske firme (Citigroup)".
Da Vlada Srbije, a i narod Srbije, medjutim, imaju razloga za brigu može se zaključiti iz podataka o poslovanju ove firme u SAD koji se mogu proveriti i svakome su dostupni na Internetu.

SECURITIES AND EXCHANGE COMMISSION (SEC) je državna organizacija u SAD koja prati berzanske operacije, ekonomske prekršaje i privredni kriminal. SEC ima veb stranu gde iznosi svoje sumnje u rad pojedinih kompanija, zatim istragu, kazne i sudske procese i presude, ukoliko do njih dođe. Na njihovom sajtu može se naći dosta podataka o malverzacijama kompanije Citigroup, koje su se desile u SAD. SEC ne ispituje moguće malverzacije američkih firmi van SAD. Navodimo neke od referenci SEC-a koje se odnose na Citigroup.

2003. godina

Kroz veoma komplikovane finansijske transakcije Citigroup je pomogao kompanijama Enron i Dynegy da prikažu da su im finansijske situacije bolje nego što su ustvari bile. Da bi vrednost deonica neke kompanije svake godine rasle, u svom godišnjem finansijskom izveštaju kompanija treba da pokaže da je svake godine napravila veći dohodak i profit nego predhodne godine. Enron i Dynegy su bile energetske kompanije, bavile su se prodajom gasa, električne energije, itd. Citibank je pomagala ovim kompanijama da friziraju svoje godišnje izveštaje. Zajedno sa Enronom napravila je projekte Bachus i Nahanni, koji su šetali novac sa računa na račun i pomogli da se Enronov "cash flow" (protok novca) prikaže da je bolji nego što je bio, zatim su pomogli Enronu da plati manji porez, jer su finansijske operacije prikazivali kao operacione troškove, itd. SEC-u su poslovi Enrona postali sumnjivi pa je detaljno pregledao Enronove knjige, otkrio malverzacije i kaznio i Enron i Citigroup. Enron je bankrotirao, a jedna od pet najvećih revizorskih kuća u svetu, koja je bila savetnik Enrona, Arthur Andersen se raspala. Ovo je bio najveći bankrot u SAD do tada i povukao je u propast mnoge firme, uništio ušteđevine malih akcionara i penzione fondove. Enronovo bankrotstvo je posebno pogodilo Kaliforniju kojoj je Enron u toku energetske krize 2000/2001 prodavao električnu energiju čak i po 20 puta većim cenama od uobičajenih. Nemogućnost da povrati uložena sredstva od Enrona je Kaliforniju dovela skoro do bankrotstva, do smene guvernera, i velikog bžudzetskog deficita koji traje do danas. Citigroup je samo platio kazne: za Enoron 52.750.000 dolara i za Dynegy 9.750.000 dolara http://www.sec.gov/litigation/admin/34-48230.htm.

2003. godina

Kompanije, koje su se bavile transakcijama na američkoj berzi: Solomon Brothers i Smith Barney, su pripojene kompaniji Citigroup 1998. Godine, a ova nova kompanija je radila pod imenom Solomon Smith Barney (SSB). Kod procenivanja uspešnosti firmi, što im je bio jedan od zadataka, SSB se nije služila realnim stanjima, nego je procene vršila prema svojim i interesima svojih klijenata, jer su bili u različitim odnosima sa procenjivanim firmama, odnosno postojao je konflikt interesa. Na primer, jedan od direktora Citigroup je istovremeno bio u Upravnom odboru kompanije AT&T, pa je ova kompanija bila prikazivana uspešnijom nego što je stvarno bila i akcije su joj bile neopravdano visoke. SEC je istraživao poslove Solomon Smith Barney i kaznio ih sa 400.000.000. dolara. Zbog velikih malverzacija 2003. godine Solomon Smith Barney je promenio ime u - Citigroup Global Markets (CGM). Pošto je CGM preuzeo sve odgovornosti Solomona, CGM je platio kaznu, http://www.sec.gov/litigation/litreleases/judge18111.pdf.


Mario Innella, levo, iz Morgan Stanley i Thomas Ferrigno iz Citigroup Global Markets,
u poslu na njujorškoj berzi (foto: www.nj.com)

2005. godina

Na osnovu istrage SEC-a Citigroup Global Markets Inc. je kažnjen zato što je namerno loše savetovao i obmanjivao Odbor fonda za izgradnju nekretnina, pri čemu je, između ostalog, prećutkivao povoljne ponude. Na ovaj način CGM je sebi ostvarivao veliki profit. CGM je morao u ovom slučaju da plati kazne odlukom SEC-a po različitim osnovama od 109.004,551 dolara, 19.055.630 dolara i 80.000.000 pre konačne presude suda u parnici sa oštećenima, http://www.sec.gov/litigation/admin/34-51761.pdf.

2005. godina

Dve filijale Citigroupa: Citigroup Global Markets Inc. i Smith Barney Fund Management LLC su obmanjivali upravne odbore zajedničkih fondova, savetujući ih da angažuju posrednike koji su bili angažovani na različite načine u Citigroup-u (što je nedopustivo i što upravni odbori nisu znali) i koji nisu radili u korist fondova nego u korist kompanije Citigroup Global Markets, tako da su oštetili akcionare fondova. SEC je intervenisao i Citigroup je pristao da obešteti oštećene akcionare sa 208.000.000 dolara, http://www.sec.gov/news/press/2005-80.htm

2006. godina

SEC je utvrdio da su neke od najvećih američkih finansijskih kompanija među kojima je bila i Citigroup Global Markets Inc. učinile određene prestupe na berzi i time oštetile veliki broj klijenata. Kompanije su se dogovorile oko poravnjanja sa klijentima, ali je ipak svaka firma morala da plati odredjenu kaznu. Citigroup Global Markets Inc. je platila kaznu od 1.500.000 dolara http://www.sec.gov/litigation/admin/2006/33-8684.pdf

2007. i 2008. godina

SEC je podigao tužbu protiv Citigroup Global Markets Inc. zato što je svesno prevarila i oštetila desetine hiljada svojih akcionara, dajući im netačne informacije prilikom kupovine akcija, te je procena bila da su akcionari oštećeni za 45 milijardi američkih dolara, http://www.sec.gov/litigation/complaints/2008/comp20824-citi.pdf.

2008. godina

Citigroup Global Markets Inc. je prodala svojim klijentima hartije od vrednosti "Auction Rate Securities" (ARS), pri čemu je nezakonito vodila aukciju i prekrsila odredbe Zakona o hartijama od vrednosti. Zbog toga je oštetila veliki broj klijenata. SEC je zahtevao da se oštećeni klijenti obeštete na šta je Citigroup pristala, http://www.sec.gov/news/press/2008/2008-290-citiconsent.pdf. Nisu navedene cifre, objavljen je poziv da se oštećeni jave.

Bankarski deo kompanije Citigroup predstavlja Citibank. Citibank je svojim nesmotrenim i lošim poslovanjem doživela ogromne gubitke u toku Globalne finansijske krize 2008-2009. godine. Američka država je spasla Citibank davanjem pomoći od 50 milijardi dolara i davanjem garancija za još 306 milijardi dolara koje je Citibank imala zamrznute u rizičnim ulaganjima. Iako je kasnije predsednik Obama protestvovao, a javnost se veoma glasno bunila, desetine miliona dolara su podeljene na bonuse raznim visoko pozicioniranim direktorima u Citigroup-u, što se objašnjavalo postojećim ugovorima između direktora i kompanije, koji se ne smeju kršiti.

SEC ne razmatra poslovanje kompanije Citigroup van SAD, tako da u njegovoj dokumentaciji nema o nepravilnostima u poslovanju u drugim zemljama. Nadalje ćemo navesti nekoliko primera poslovanja kompanije Citigroup u ostalim delovima sveta.


Majkl Mur ispred njujorške berze u svom filmu "Kapitalizam: ljubavna priča"

2010. godina

U toku je suđenje između muzičke kompanije Terra Firma iz Velike Britanije i kompanije Citigroup, koja je bila posrednik za Terra Firmu u kupovini muzičke kompanije EMI. Terra Firma optužuje kompaniju Citigroup da je imala konflikt interesa koji je bio sakriven od Terra Firme i da je zbog toga predložila nerealno visoku cenu, kao i da je prećutala da su se ostali zainteresovani povukli. Naime Citigroup drži približno 2,5 milijarde funti duga kompanije EMI, http://www.telegraph.co.uk/finance/newsbysector/banksandfinance/7378553/Citigroup-faces-second-EMI-lawsuit.html.

Za Citigroup se vezuju pranje novca i uplitanje u politiku malih i nesređenih država. Na primer, u izveštaju United States Senate Committee on Homeland Security and Government Affairs piše da je Citibank poslovala sa dve suspendovane banke, jedna sa Kajmanskih ostrva, a druga sa Bahama, koje čak nisu imale ni fizički svoje kancelarije, preko kojih su meksikčki karteli droge uplaćivali, odnosno prali, svoj novac kroz Citibank. U ove tokove prljavog novca bili su uključni i neki članovi vlade Argentine. http://hsgac.senate.gov/02_27_01psi_min_rpt_case.pdf.

Naveli smo samo neke od službenih podataka o istragama u poslovanju Citigroup (osim pozivanja na britanski list Telegraph). Postoji još niz podataka o poslovima kompanije Citigroup koje nismo naveli, jer ne možemo garantovati njihovu pouzdanost.