Fotografije s početka četrdesetih godina prošlog veka prikazuju Pariz kao sunčan, živopisan grad prepun raznih boja. Njegovi stanovnici su izgledali bezbrižno, zadovoljno i iznenađujuće nesvesni svog nagona i želje da budu šik. To je u velikoj suprotnosti s uvreženim shvatanjem da je francuska prestonica patila i jedva preživljavala pod okupatorskom čizmom. I upravo je taj kontrast učinio izložbu fotografija "Parižani pod okupacijom" (videti Web lokaciju http://www.paris-bibliotheques.org/index2.php) jednim od najkontroverznijih kulturnih dešavanja u poslednje vreme. Da li je život u okupiranom Parizu bio zaista tako idiličan kao što je predstavljen na izloženim fotografijama?

Jedna od fotografija koja prikazuje navodno srećan život u Parizu tokom nemačke okupacije.

Izložba u Istorijskoj biblioteci grada Pariza privukla je, prema rečima organizatora, neočekivano velik broj posetilaca - 11.000 od otvaranja 20. marta. Međutim, poslednjih dana izložba 250 fotografija je postala predmet žestoke debate o tome kako treba predstavljati istoriju. Protivnici tvrde da su kustosi propustili da informišu posetioce o činjenici da su fotografije zapravo deo klasične nacističke propagande, naručene i snimljene da bi nemačkoj javnosti prikazale koliko su Francuzi srećni pod okupatorima. Taj kontekstualni propust, tvrde kritičari, ne samo da omogućava lažno prikazivanje nacističke vladavine više od 60 godina nakon što su fotografije snimljene, već i vređa uspomene žrtava holokausta iz tradicionalno jevrejskog kvarta na desnoj obali Sene, u neposrednoj blizini mesta održavanja izložbe.

"Ovo je klasična manipulacija od koje mi je loše", kaže Kristof Žirard, zamenik gradonačelnika Pariza zadužen za kulturna pitanja. On se zalaže da izložba bude zatvorena pre planiranog 1. jula.
Međutim, to se neće dogoditi, rekao je nakon toga gradonačelnik Betran Delano. Delano žali što izložba eksplicitnije nije prikazala velike patnje, oskudicu i stradanja "ljudi koji nisu živeli tako loše", kako su prikazani na fotografijama. Međutim, on je dodao da bi prekid značio "priznavanje načinjenih grešaka" i naredio da izložba bude održana do kraja.

Nakon ovih Delanoovih izjava, kustosi su se potrudili da greške, barem delimično, isprave. Posetioci Istorijske biblioteke tako sada na nekoliko jezika mogu da pročitaju da je fotografije snimio Andre Zuka, Francuz koga je nemački časopis Signal unajmio da ovekoveči scene Pariza koji "cveta pod nacističkom vladavinom". Zuka je dobio izuzetno retke i dragocene rolne Agfacolor filmova da bi snimio užurbane kupce, ljubavnike u kafeima, parkove prepune dece i roditelja i ultrašik Parižanke sa ogromnim sunčanim naočarima, koje su u to vreme predstavljale poslednji modni krik.

Uprkos propagandnoj prirodi fotografija, kustosi ističu njihovu estetsku vrednost i izuzetni raritet s obzirom na to da je reč o fotografijama u boji. Upravo to opravdava organizovanje izložbe, po njihovim rečima. I zaista, čak i Žirard ističe da bi "da je jasno bilo objašnjeno javnosti da je reč o propagandnim fotografijama, ovo bila veoma interesantna izložba". Iako većina slika jasno predstavlja idealizovanu i laskavu sliku okupiranog Pariza, ostale na kojima se vide nacističke zastave, nemački objekti i ogroman broj vojnika koji se šetaju poznatim pariskim ulicama ostavljaju malo prostora za sumnju u njihov stvarni kontekst.

Plakat za izložbu

"Ono što je šokiralo mnoge posetioce su reklamni posteri i bilbordi s fotografijama koje kao da su nagoveštavali 'Ovako je zaista bilo. Nije bilo tako loše.'", kaže žena koja je bila na izložbi i predstavila se kao Ana, stanovnik tradicionalno jevrejske ulice Rozie, na sam par minuta hoda od Istorijske biblioteke. "Skoro svi su izgubili nekog člana svoje porodice za vreme rata i znaju da tako nije bilo. Zapravo, mislim da niko ko je živeo ili poznaje ljude koji su živeli u Parizu tokom okupacije ne misli da fotografije prikazuju kako je stvarno bilo." Ipak, ona se slaže s onima koji kažu da su kustosi morali eksplicitnije da istaknu tamnu stranu smrti, deportacija i represije. "Na takve stvari ljude treba stalno podsećati."

Izvor: Time