Kineska domaćinstva imaju znatno više finansijskih sredstava na raspolaganju nego što službeno priznaju. Prema istraživanju fondacije China Reform Foundation, sprovedenog pod rukovodstvom jednog od najcenjenijih kineskih ekonomista na Zapadu, Vang Siao-lua, Kinezi su 2008. zatajili prihode od ukupno 9,3 biliona juana što iznosi nešto više od bilion evra. A čak 80 posto tih skrivenih primanja otpada na šačicu najbogatijih porodica...

Veliki kineski zid

Ta sredstva, ilegalna ili polulegalna, predstavljaju čak 30 posto kineskog bruto društvenog proizvoda, navodi se u studiji ove Fondacije, napravljenoj za švajcarsku banku Credit Suisse. Prosečna godišnja primanja koja na raspolganju ima kineska porodica iznose nešto preko 32 hiljade juana tj. skoro 3.600 evra (to je 90 posto više od službenih podataka). No, lavovski deo tih primanja pripada najbogatijim porodicama.

Primanja 10 hiljada najbogatijih porodica Kine dostigla su 2008. u proseku 139 hiljada juana, čak tri puta više od zvaničnih podataka. Na drugoj strani 10 posto najsiromašnjih imaju godišnje primanja u proseku od 5.359 juna (manje od 600 evra) što je svega 13 posto više od oficijelne statistike. Nasuprot tome, petina najbogatijih ima 81,2 posto skrivenih primanja koja potiču iz raznih izvora, pre svega raznih darova i otvorenog mita službenicima, zatím zarada u (pre)prodaji zemljišta, i sličnih izvora koji se teško ili nikako ne mogu registrovati.

Ova studija zaključuje da su i onako visoke socijalne razlike u Kini još znatno veće nego što se dosad smatralo. To pokazuje i streloviti rast prodaje najluksuznije robe u Kini. Na primer, BMW je povećao prodaju svojih najluzśukznijih modela za 82 procenata u odnosu na prošlu godinu. Gucci je otvorio prodavanice u nizu Evropljanima potopuno nepoznatih gradova u unutrašnjosti Kine u kojima se prodaju famozni, supermoderni luksuzni novčanuci od zmijske kože po ceni od 4.000 USD. Idu kao alva...

Socijalne razlike su se otrgle uz ruku državnih planera pa sada vlada, kako se može zaključiti po nekim poslednjim saopštenjima javnosti, nastoji da ih ublaži kako bi se izbegli socijalni nemiri.