Ratifikacija međudržavnog sporazuma s Rusijom postala je glavna tema za prepucavanja izmedju takozvane proevropske i proruske političke opcije u Srbiji. O ekonomiji u celoj priči, čini se, malo ko razmišlja. A u Naftnoj industriji Srbije kažu da je to ono što je najpogubnije za buduće funkcionisanje ove kompanije.

Ako ministar za infrastrukturu Velimir Ilić danas bude uspešan u pregovorima sa ruskim ministrom energetike Viktorom Hristenkom u Srbiju će ubuduće stizati sirova nafta za oko 300 dolara po toni jeftinija od tržišne cene. Kada se ovolika ušteda preračuna na godišnji uvoz “crnog zlata” u Srbiju, od najmanje tri miliona tona, ispada da će se na uvozu uštedeti oko milijardu dolara. Godišnje.

Izvodeći ovu računicu u NIS-u za Balkanmagazin kažu da ovako optimističke najave ministra Ilića nisu nikakav marketinški trik.

“Sa tako ozbiljnim stvarima i obećanjima o smanjenju izvoznih taksi na naftu i gas Rusi se ne igraju. Te carine su njima ogroman prihod u državni budžet. Sigurno je u Vladu Srbije stigao poziv s najvišeg državnog nivoa kada su ne samo ministar Ilić već i direktor NIS-a Miloš Saramandić i predsednik Upravnog odbora Srđan Bošnjaković krenuli u Moskvu. Ovde nije reč o simboličnoj podršci koju je uoči predsedničkih izbora Boris Tadić dobio od ruskog predsednika Vladimira Putina. Srpsku delegaciju vodi ministar koji je 25. januara u Moskvi potpisao međudržavni sporazum a u timu je i tadašnji direktor a sadašnji predsednik Upravnog odbora NIS-a. Ovo je nastavak pregovora – kažu u NIS-u, uveravajući da nije reč o obećanjima Rusa bez osnova.

U NIS-u, takođe, tvrde za Balkanmagazin da su priču o povlašćenim carinama za naftu i gas od partnera iz Gazpromnjefta čuli još prilikom januarskih susreta. Tačnije, uoči potpisivanja međudržavnog sporazuma u Kremlju. Pojašnjavaju, takođe, da nije reč o cenama energenata koje Gazprom “spušta” već o tome da bi energenti koji će biti isporučeni Srbiji biti oslobođeni dela, najverovatnije, 30 odsto izvoznih taksi i carina.

Reklo bi se, s ruske strane sve teče prema zacrtanom planu. U Srbiji se, međutim, zvanične i nezvanične informacije vrlo razlikuju. Dokazujući da tehnička vlada (ne)može da raspuštenoj Skupštini na usvajanje pošalje predlog zakona o ratifikaciji međudržavnog sporazuma sa Rusijom, posvađani dojučerašnji koalicioni partneri javno se nadmudruju oko tumačenja srpskih zakona i samog Ustava. Nezvanično se, međutim, i iz DS-a čuje da će do 11. maja tehnička vlada, ipak, usvojiti odluku o ratifikaciji međudržavnog sporazuma s Rusijom. Samu ratifikaciju uradiće novi saziv Parlamenta. U pozadini su, naravno, političke trgovine.

U stranačkom prepucavanju sada su ogoljene i međusobne optužbe da “ovaj” ministar navija za “ovu” naftnu kompaniju a “onaj” za “onu”. Matematički postulati ne dopuštaju da u raspodeli dobiti svi isto profitiraju. Na srpskim političarima je da odistinsku dobit preusmere u kasu Srbije i u interesu svojih birača a ne ino kompanija, bez obzira dolaze li one sa istoka ili zapada. Naknadna pamet ovde ne vredi. Čini se da su toga svesni i Rusi. Aleksandar Medvedev, zamenik šefa Gasproma i direktor Gazprom Eksporta kaže da se “nada da ratifikacija sporazuma neće biti zloupotrebljena u političke svrhe u Srbiji.”