“Ne možemo da podižemo cene, jer skuplju robu nema ko da kupi”. Banke „leže“ na parama, ali kako kažu, nemaju kome da ih daju. Bernar Kušner odbio je da komentariše slučaj „žute kuće”, odgovorivši novinaru „Glasa Amerike”, koji ga je o tome pitao, „savetom” da se obrati medicinskim stručnjacima.

Skuplje gorivo

Gorivo u Srbiji poskupeće u sredu u proseku za 93 pare po litru, odnosno oko 0,9 odsto.

Motorni benzini poskupeće u proseku 84 pare po litru, odnosno 0,75 odsto, a dizel goriva za 99 para po litru, što je poskupljenje od 1,02 odsto, najavilo je Ministarstvo energetike.

Prethodna promena cena goriva na pumpama u Srbiji bila je 30. januara, kada je gorivo poskupelo u proseku za 3,1 dinara po litru, odnosno 3,12 odsto, objavljuje Politika.

Poskupljenja nema ko da plati

Kad u radnjama raste prodaja pirinča, a pada prodaja kućne hemije – za trgovca, bez obzira na to što troškovi rastu, to ne može da bude signal za povećanje cena. „U makazama smo. Cena nafte i struje raste, evro skače, dok, sa druge strane, tražnja pada. U toj situaciji ne možemo da podižemo cene, jer skuplju robu nema ko da kupi. Privatnici sebi taj luksuz ne mogu da dozvole”, poveravao se jedan prestonički trgovac, piše u Politici.

Miladin Kovačević, zamenik direktora Republičkog zavoda za statistiku, takođe, smatra da cene koje se slobodno formiraju u ovoj situaciji ne mogu da rastu.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, na hranu i piće odlazi 44,4 odsto raspoloživih sredstava u domaćinstvima, dok su troškovi života u februaru 2010. godine (u odnosu na isti mesec prošle godine) veći za 3,6 odsto. Anketa o radnoj snazi pokazuje da je u oktobru prošle godine stopa nezaposlenosti iznosila 16,6 odsto, što je 2,6 procenata više nego pre godinu dana. Da nevolja bude veća, smanjio se čak i broj onih koji rade na crno, pa je tako u oktobru 2008. godine u sivoj zoni uhlebljenje nalazilo 23 odsto radno sposobnog stanovništva, dok je minulog oktobra na crno radilo 20,6 odsto neformalno zaposlenih.

Kredite nema ko da uzme

Banke „leže“ na parama, ali kako kažu, nemaju kome da ih daju. One su spremne da odobravaju više kredita i u dinarima, ali ih brine izbor klijenata, jer je naplata i već datih pozajmica problematična i još će povećavati tokom ove godine. Prema podacima Kreditnog biroa, privreda i građani duguju bankama u Srbiji 1,4 biliona dinara ili oko 14 milijardi evra, a kašnjenje u izmirivanju rata je za godinu dana uvećano sa 4,7 na sedam odsto.
“Banke, imaju mnogo novca, ali nemamo kome da ga damo”, ističe Slavko Carić, predsednik Izvršnog odbora Erste banke, objavljuju Novosti.

Trenutna ponuda dinarskih kredita je raznovrsna, ali su i dalje skupi. U domaćoj valuti moguće je uzeti gotovinski zajam, potrošački, za kupovinu automobila, refinansiranje i dozvoljeni minus. Njihova prednost ogleda se u tome što nije potrebno polaganje učešća i depozita, a bankari očekuju da će kamatne stope u ovoj godini imati trend blagog pada, piše u Blicu.

Koliko je koštao grip

Grip polako prolazi, iako je i juče u bolnicama širom Srbije na lečenju sa ovom dijagnozom ležalo 53 pacijenata, od kojih su dvoje priključeni na respiratore. Trećeg talasa, za koji se prognoziralo da će biti najjači, sada je sve izvesnije, neće biti, potvrđuje za Politiku dr Predrag Kon, predsednik Radne grupe za pandemiju.

Ipak, na nekoliko televizijskih stanica i juče su, kao i prethodnih dana emitovani spotovi „Zavrnite rukav”, kojim se građani pozivaju na vakcinaciju. Epidemiolog u penziji, primarijus dr Radmilo Petrović ne krije svoje čuđenje zašto se ovi spotovi još prikazuju, što sigurno ne košta malo, kada nas je, kako kaže „ova cela priča s gripom koštala ko svetog Petra kajgana”, objavljuje Politika pod naslovom “Grip nas je koštao sto miliona evra”.

Srbija i minuli rat

U rezoluciji o Srebrenici, koja je već spremna, u uvodnom delu citirana je presuda Međunarodnog suda pravde, dok se u ostatku teksta najoštrije osuđuje zločin nad Bošnjacima i obećava da će se pred Sudom u Hagu naći begunac Ratko Mladić. Ipak, u toku je rad na još jednoj deklaraciji, koju pišu eksperti u Ministarstvu spoljnih poslova, a koja je, kako saznajemo, „na istom tragu“.Blic je došao do gotovog teksta rezolucije koji bi, prema našim saznanjima, uskoro trebalo da bude predstavljen socijalistima, ali i naprednjacima kao najjačoj opozicionoj partiji. On bi, s jedne strane, trebalo da zadovolji one koji ovaj masakr posmatraju kao zločin, poput SPS u vladajućoj koaliciji, ali i partije koje insistiraju na terminu „genocid“, kao što je na primer LDP.

Nova evropska strategija

Predsednik Evropske komisije u Briselu predstavlja novu ekonomsku strategiju EU. Prioritet inovacijama, znanju, ekologiji i zapošljavanju, piše u Novostima.

Dan uoči zvaničnog predstavljanja Nove strategije EU za održivi rast i radna mesta, nazvanom „Nova evropska strategija 2020” Briselom se pronela vest da je Angela Merkel, nemački kancelar, pisala Žoze-Manuelu Barozu i iznela sumnje svoje vlade povodom nacrta strategije. Prema nacrtu Nove strategije 2020, koju će Barozo sutra predstaviti, Evropska komisija predlaže uvođenje šema takozvanog nadzora država i povezivanje programa fiskalne stabilizacije sa većim ulaganjima u nauku i obrazovanje.

Bez saglasnosti Nemačke, najjače evropske ekonomije, Nova strategija nema izgleda na uspeh. Od Nemačke u Briselu očekuju da ključno doprinese i pomogne drugim članicama evrozone i EU da se izbave iz velikih finansijskih teškoća. Merkelova je suočena sa snažnom opozicijom kod kuće u vezi s fiskalnom pomoći Grčkoj ili bilo kojoj drugoj članici EU, objavljuje Politika.

Francuski ministar

Šef francuske diplomatije Bernar Kušner odbio je danas da komentariše slučaj „žute kuće”, odgovorivši novinaru „Glasa Amerike”, koji ga je o tome pitao, „savetom” da se obrati medicinskim stručnjacima.

Kušnera je na konferenciji za novinare u Gračanici izveštač „Glasa Amerike” pitao kako komentariše to da su ga porodice kidnapovanih i ubijenih Srba optužile da je učestvovao u trgovini ljudskim organima na Kosovu.

Francuski ministar se na to nasmejao i upitao novinara: „Da li ste bolesni?. . . Nemojte verovati svemu što ljudi pričaju”.

„Šta je to žuta kuća? Zašto žuta? Gospodine, trebalo bi da odete na kontrolu kod lekara. Ljudi koji tako nešto pričaju su propalice i ubice”, citira KIM radio Kušnerove reči.

Srpsko tužilaštvo za ratne zločine pokrenulo je istragu o trgovini ljudskim organima na Kosovu, odnosno severu Albanije, gde se nalazi žuta kuća u kojoj su navodno uzimani organi otetih i kidnapovanih Srba i drugih nealbanaca, prenosi Politika. Kušner je bio prvi šef Misije UN na Kosovu i Metohiji, od jula 1999. do januara 2001. godine.

Kako pregovarati o Kosovu

Vlasti u Beogradu žele pregovore sa Prištinom samo o statusu i na to su spremne u svakom trenutku i na svakom mestu, kaže za Blic ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić, posle najnovijeg zahteva Francuske da se pronađe kompromis za konkretne probleme na Kosovu. Vlada Srbije će insistirati na tome da se o stanju na terenu pregovara isključivo sa predstavnicima Euleksa i UN, kako je definisano planom o šest tačaka u Savetu bezbednosti UN.

Ministar spoljnih poslova Francuske Bernar Kušner pre dva dana je u Beogradu zatražio da se „paralelno ide evropskim putem i nađe kompromis za Kosovo”. Francuske poruke prenete nezvaničnim kanalima bile su još oštrije jer zahtevaju da Beograd otpočne dijalog sa Kosovom poštujući realnost proglašene nezavisnosti, piše u Blicu-

“Priština ne pokazuje nikakvu zainteresovanost kada je reč o pronalaženju kompromisnog rešenja za budući status Kosova. Štaviše, na takvu ponudu predsednika Srbije u Savetu bezbednosti odgovorili su pretnjama da će to izazvati nove sukobe”, kaže Jeremić.

Članovi državnog vrha Srbije poslednjih sedmica su izloženi pritiscima nekih od najmoćnijih zemalja sveta s ciljem da zvanični Beograd odustane od namere da u Generalnoj skupštini UN pokrene usvajanje nove rezolucije, kojom bi se odluka vlasti u Prištini o nezavisnosti Kosova proglasila nelegalnom, saznaje Danas iz dobro obaveštenih međunarodnih i domaćih izvora.

Ljudska prava

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić izjavio je na sednici Saveta UN za ljudska prava u Ženevi da je Srbija ponosna na činjenicu da je postala regionalni lider u poštovanju ljudskih prava, ali je istovremeno upozorio da na njenoj teritoriji postoji deo na kojem ne postoji ni minimum poštovanja osnovnih ljudskih prava - Kosovo.

„Moja vlada je ponosna na svoja dostignuća kao lidera u zaštiti ljudskih i manjinskih prava u Jugoistočnoj Evropi. Mi smo skoro postigli svoj cilj potpune usklađenosti sa svim relevantnim regionalnim standardima”, rekao je Jeremić.

„Na osnovu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN naša južna pokrajina, Kosovo i Metohija, izdvojena je iz direktne jurisdikcije vladinih institucija. Tu, u snažnom kontrastu, sa ostatkom Srbije, ljudska prava u žalosnom stanju. U tom smislu, Kosovo je bez sumnje najmračniji deo Evrope”, rekao je Jeremić, javlja Politika.

Ljudska prava (II)

Azilanti nam i dalje dolaze sa zahtevima, juče ih je bilo 16 iz Srbije i 29 iz Makedonije. Svi pričaju albanski jezik. Nemamo više mesta i mogućnosti da ih primimo, tako da su oni praktično na ulici. Iako je jasno da će verovatno svi njihovi zahtevi biti odbijeni, ipak moramo individualno da obradimo svaki zahtev. Ne možemo odmah da ih odbijemo – kazao je za Politiku Fredi Rozemon, direktor biroa za strance pri belgijskom Ministarstvu unutrašnjih poslova povodom navale Albanaca iz Makedonije i sa juga Srbije koji su stotinama zahteva zatrpali šaltere belgijskih službi.

Građani sa novim biometrijskim pasošima izdatim u Srbiji, prema Rozemonovim rečima, od januara su podnela više od 360 zahteva, a lica sa pasošima Makedonije oko 400 zahteva. „Procedura odgovaranja na zahtev za dobijanje azila traje oko šest meseci, ali mi ćemo na ove zahteve odgovoriti ubrzo, za dve tri nedelje. Ovo nije redovna situacija”, objasnio je direktor belgijskog federalnog biroa za strance.

On je dodao da „pozdravlja odluku o ukidanju viza za građane Srbije, Makedonije i Crne Gore i da je ona korisna”, ali smatra da se moraju sprečiti njene zloupotrebe. Rozemon kaže da su ovi „građani Srbije i Makedonije koji govore albanski jezik”, loše obavešteni o mogućnostima korišćenja prava vizne liberalizacije. „Očigledno je da je ove ljude neko slagao da će ovde dobiti azil, novac i smeštaj.”

„U Skoplju ne može da se živi. Bez posla smo i žena i ja. Čuli smo da ćemo ovde dobiti smeštaj i novac, ali za sada ništa”, objasnio je sredovečni Albanac iz grupe koja je čekala red za podnošenje zahteva ispred zgrade ministarstva. Mlađa žena tvrdi da je došla zbog bolesnog deteta, jer se nada da će ovde biti izlečeno. Među njima nije bilo građana sa srpskim pasošima, objavljuje Politika.

Osnov za odbijanje njihovih zahteva za azil i vraćanje kući jeste činjenica da Srbija i Makedonija nisu na listi zemalja koje ugrožavaju slobode građana.

Odlaganje prijema u EU

Stiven Vordsvort, ambasador Velike Britanije, govori za Novosti o Kosovu, dobijanju statusa kandidata i evropskim integracijama: “Kandidat tek sledeće godine. Mišljenje MSP biće negde u sredini. Ništa od obnavljanja pregovora o KiM. Nema crtanja novih granica.”

“Nije realno da ceo zapadni Balkan uđe u EU do 2014. Ne želim da licitiram datumima, ali mislim da je za Srbiju mnogo realniji rok od sedam-osam godina, pod uslovom da se maksimalno fokusira na evropske integracije i da se otklone sve prepreke na tom putu - kaže u intervjuu za Novosti Stiven Vordsvort, britanski ambasador.

Uz nova pravila - gardu, crveni tepih i himnu - u utorak u svečanom stilu počelo redovno prolećno zasedanje Skupštine Srbije. Poslanici nisu umeli da ispoštuju protokol, neki bili oduševljeni, neki posramljeni zbog ukazane čast, piše u Novostima. Ovakvom svečanom ceremonijom, prvi put u istoriji našeg parlamentarizma, u utorak je počelo redovno prolećno zasedanje. Ipak, sliku za istoriju s vremena na vreme kvarili su baš oni koju su imali čast da prođu kroz špalir najelitnije jedinice - poslanici.

Najava zemljotresa

Seriju potresa u svetu, posle Haitija i Čilea, juče su nastavili zemljotresi na Filipinima, u Kirgistanu i Turskoj, sva tri srednjeg intenziteta. Slavica Radovanović, direktorka Republičkog seizmološkog zavoda Srbije, objašnjava za Blic da su ovakvi zemljotresi privukli pažnju javnosti samo zato što im je prethodio zemljotres u Čileu, koji je odneo više od 700 života. Ona navodi da region Balkana ne spada u seizmički visokoaktivna područja, ali da se i ovde u narednih nekoliko godina mogu očekivati jači zemljotresi. Kao najkritičnija područja izdvaja zaleđe jadranske obale od Crne Gore do Rijeke u Istri, zonu oko Peći i severnu Metohiju, objavljuje Blic pod naslovom “Zemljotresi prete jadranskoj obali i Kosovu”.

Evro će pasti u odnosu na dinar?

Vrednost srpske valute do kraja 2010. godine vratiće se na nivo između 90 i 95 dinara za evro, smatraju analitičari francuske banke BNP Paribas. Oni napominju da će dinar u sledećih nekoliko meseci i dalje slabiti, pa će evro u jednom momentu biti i 105 dinara, ali će zatim kurs srpske valute početi da se oporavlja, da bi već početkom 2011. evro vredeo samo 90 dinara, prenosi Pres.

Politički vinograd

Moj životni standard je bolji nego standard većine građana Srbije, a slično je bilo i 1992. godine, kada sam ušao u politiku - kaže u razgovoru za Danas bivši premijer Srbije Zoran Živković, povodom kontroverzi oko vinograda koji je podigao kod sremskog sela Krčedin i porekla novca za vinarski biznis kojim se bavi već pet godina, piše u ovom listu pod naslovom “Vinograd sam “dobio” od Koštunice”. On objašnjava da je samo iskoristio mere podsticanja poljoprivredne proizvodnje koje je donela njegova vlada, dok mu je subvenciju iz agrarnog fonda od 41 milion dinara dodelila vlada njegovog ljutog protivnika Vojislava Koštunice. Živković kaže da je najnovija kampanja u medijima deseta po redu koja se vodi protiv njega od kada je napustio politiku, upravo zbog straha određenih krugova da bi se u nju mogao i vratiti.

Kako je odleteo Šarić

Kontrola letenja koja pokriva vazdušni prostor jugozapada bivše SFRJ nije registrovala nijedan privatni let iz Crne Gore za Švajcarsku 21. januara ove godine, saznaje Politika iz dva nezavisna izvora. To praktično demantuje nezvanične informacije iz crnogorske policije da je Darko Šarić, glavni osumnjičeni za šverc 2, 1 tone kokaina zaplenjenog u Urugvaju, napustio Crnu Goru onog dana kada je za njim raspisana međunarodna poternica. Tog dana je za Cirih odleteo samo avion „Montenegro erlajnsa”, objavljuje Politika.

Na Tatarskom brdu otvorene tri privremeno oduzete kuće osumnjičenog Pljevljaka Darka Šarića. Kraj kreveta ostala knjiga "Mafija - prvih 100 godina", piše u Novostima pod naslovom “Šarić studirao mafiju”.

Ko podmićuje sudije

Da li je na pomolu fudbalski „rat” naša dva najveća kluba Crvene zvezde i Partizana. Na ovo pitanje odgovor bi mogao brzo da usledi, a jučerašnja dešavanja komšijske odnose su dovela do tačke ključanja!

Naime, posle optužbi predsednika „crno-belih” Dragana Đurića u jednom listu da „Zvezda radi sa sudijama”, usledila je oštra reakcija od predsednika Crvene zvezde Vladana Lukića, koji se oglasio zvaničnim saopštenjem. Lukić je teško optužio kolegu Đurića da tajno premira Zvezdine rivale, dodavši da ga ne bi čudilo da komšije to rade i sa sudijama. Đurić, za sada, bez odgovora, objavljuje Politika.

Povodom izjave Dragana Đurića, predsednika FK Partizan, u kome je izjavio da „sudije rade za Zvezdu“, predsednik crveno-belih Vladan Lukić je izdao zvanično saopštenje, piše u Novostima i u nastavku teksta citira se ceo tekst saopštenja.

Fudbaleri u Alžiru

Fudbaleri Srbije doputovali u Alžir gde u sredu (19.15, RTS) igraju prijateljski meč s domaćinom. Selektoru Antiću nedostaje samo Vidić, dok su Pantelić i Krasić lakše povređeni, javljaju Novosti.