Obračun Kine sa demonstrantima na Tibetu mogao je da se odrazi i na Olimpijske igre, ali izgleda da do bojkota ipak neće doći. U Britaniji se nastavlja polemika oko invazije na Irak. Finasijska kriza u SAD i njene posledice su prilično nerazumljive prosečnom građaninu. Obama povlači rizičan potez i otvara debatu o rasnim pitanjima u svojoj predsedničkoj kampanji. Žerom Kervijel, vinovnik najveće prevare ikad, pušten je da se brani sa slobode.

 

Olimpijske igre nisu ugrožene

 

Odgovor Kine na proteste u Tibetu otvorio je pitanje učešća sportista i dolaska političara na Olimpijske igre, koje će trajati od 8. do 24. avgusta, navodi današnji Liberasion.

 

Hiljadu demonstranata se okupilo juče u sedištu Međunarodnog olimpijskog komiteta koje se nalazi u švajcarskom gradu Lozani, protestvujući protiv nasilja u Tibetu. Organizacija Reporteri bez granica pozvala je šefove država i vlada na bojkot ceremonije otvaranja Olimpijskih igara kao jasan znak protivljenja kršenju ljudskih prava i represiji na Tibetu. Bojkot celokupne manifestacije nije više moguć, smatra ova organizacija, jer bi to dovelo sportiste u nezavidnu situaciju. Francuski ministar spoljnih poslova Bernar Kušner izjavio je da ovaj predlog nema podršku Francuske, mada nije isključio konsultacije evropskih zemalja po ovom pitanju.

 

Američka organizacija Hjuman rajts voč (HRW) pozvala je lidere da razmisle dva puta pre nego što se upute u Peking. "Jedna je stvar odbacivanje bojkota od strane sportista, ali političari moraju tražiti od Kine da promeni svoj odnos prema Tibetu."

 

 

Kao i sportisti, i većina političara se protivi bojkotu igara. Kompanije će, sa svoje strane, nastaviti da ubiraju sočne plodove milionskih ugovora. Džordž Buš je najavio da će otići u Peking u avgustu, ali je i obećao da će potegnuti pitanje ljudskih prava kod kineskih vlasti u isto vreme.

 

Liberasion podseća na Svetsko prvenstvo u fudbalu održano u Argentini 1978. godine, u najgore vreme vladavine diktatora Videle (20.000 mrtvih ili nestalih u periodu od 1976. do 1980. godine). Svim delegacijama i novinarima koji su pratili ovaj događaj bila su puna usta pozivanja na ljudska prava, da bi optužbe utihnule kada je takmičenje počelo.

 

Juče je situacija u Lasi, gradu zatvorenom za međunarodne medije, izgledala mirno. Kineski premijer Ven Điabao optužio je Dalaj Lamu da je odgovoran za nemire i da želi da sabotira Olimpijske igre. Tibetanski duhovni vođa, koji živi u izgnanstvu na severu Indije, odbacio je optužbe i pozvao na okončanje nasilja u Tibetu. Dalaj Lama je rekao da Tibetanci treba da žive zajedno sa Kinezima i da će, ukoliko se nasilje otme kontroli, možda morati da se kao politički lider Tibetanaca povuče sa tog položaja, prenosi Liberasion.

 

"Istorija nas nije ničemu naučila"

 

Robert Fisk, poznati dopisnik Independenta sa Bliskog Istoka, u današnjem broju ovog lista tvrdi da ni pet godina kasnije Britanci nisu ništa naučili u Iraku. Fisk podseća na reči Čerčila, koji je Palestinu nazvao "paklenom katastrofom". Fisk se pita: "Irak je natopljen krvlju, a da li mi pokazujemo bilo kakve znake pokajanja? Kako da ne. Pa, zaboga, imaćemo javnu istragu - samo ne još! Kad bi samo problem odabira pravog trenutka bio naš jedini greh".

 

Istorija je svedok propalih imperijalističkih pokušaja -  posle početnih uspeha osvajači su se suočili sa realnošću da na toj teritoriji žive ljudi koji su tu došli pre njih. Britanci su bili primorani da napuste Palestinu, Francuzi Alžir, Rusi su izbačeni iz Avganistana, američke trupe iz Somalije i Bejruta, a izraelske iz Libana. Ovo su samo neki od primera gde su se osvajači suočili sa muslimanskim stanovništvom, koje je svim sredstvima branilo svoju zemlju. Jedino što nas je istorija naučila je da nikad ništa ne naučimo iz nje.

 

 

Fisk smatra da bi Toniju Bleru trebalo biti suđeno zbog svih njegovih laži. Umesto tome, on se sad pojavljuje kao posrednik koji bi trebalo da donese mir u izraelsko-arapskom konfliktu, čijoj eskalaciji je i sam doprineo. I sad se pojavljuju predlozi za testiranje imigranata koji traže britansko državljanstvo. U redu. Prvo pitanje: koji krvoločni britanski advokat je poslao 176 britanskih vojnika u smrt zbog jedne laži? Drugo pitanje: kako se izvukao da odgovara za svoja dela?

 

Fisk podseća kako se Čerčil obratio Britancima juna 1940. godine: "Vesti iz Francuske su vrlo loše i ja tugujem zato što je francuski narod zadesila ovakva nesreća." On se pita zašto Bler ili Buš nisu rekli da su vesti iz Iraka loše i da žale zbog stanja u kojem se nalaze Iračani.

 

Problem je u tome što nijedan zapadni političar danas nema direktno iskustvo sa konfliktima, dok su Čerčil, Atli, Mekmilan, Truman, Ajzenhauer i Kenedi doživeli pravi rat. Kad je anglo-američka invazija na Irak počela, najveći protivnik toj akciji bio je Žak Širak, koji se borio u Alžiru.

 

Jedina pozitivna posledica angažovanja u Iraku je svrgavanje režima Sadama Huseina. Lista negativnih je mnogo duža. I dok je na Bliskom Istoku trenutno stacionirano 22 puta više oružanih snaga Zapada nego za vreme Krstaških ratova, Fisk smatra da se Britanci moraju zapitati šta tamo rade. Da li su tamo zbog nafte? Demokratije? Izraela? Zbog straha od oružja za masovno uništenje? Ili zbog straha od islama? Islam nema veze sa terorizmom. Ali ta veza itekako postoji kad se radi o okupiranim muslimanskim zemljama. To nije komplikovana stvar, i nije potrebna javna istraga da bi se to shvatilo.

 

Ne razumete svu ovu buku oko finansijske krize u SAD? Niste jedini

 

Već sedam meseci mediji bruje o finansijskoj krizi, i mnogo ljudi oseća da bi do sada trebalo da shvate o čemu se tu radi, ali im to ne polazi za rukom. Njujork tajms se bavi upravo ovim pitanjem u današnjem broju.

 

Deo sa krahom tržišta nekretnina deluje jednostavno. Podsticani slatkim rečima banaka, ljudi su kupovali domove koje nisu mogli sebi da priušte, i sada kasne sa otplatama. Ali najveći deo vlasnika nekretnina nema problema ove vrste. Pa kako je onda haos koji je ograničen na samo jedan deo poslova sa nekretninama, drugorazredne hipotekarne zajmove, ugrozio celokupno tržište nekretnina, uzdrmao tržište harije od vrednosti, doveo do kolapsa Ber Sternsa, a američku ekonomiju na ivicu recesije i naveo Federalne rezerve da preduzme mere kakve nisu viđene još od depresije tridesetih godina prošlog veka?

 

Vratimo se malo u prošlost. Sve je počelo još 1998. godine, kada su Amerikanci došli do zaključka da su cene nekretnina izuzetno niske, s obzirom da se ovo tržište još nije bilo sasvim oporavilo od pada sa početka devedesetih. Banke su olakšale celu situaciju pojednostavljenom procedurom dobijanja zajmova. Konkurencija je dovela do smanjenja kamatnih stopa za stambene kredite, a investitori su hteli veće povraćaje svojih investicija. Rešenje je nađeno u drugorazrednim hipotekarnim kreditima.

 

Ovi krediti su namenjeni ljudima koji se naprežu da sebi priušte kupovinu doma, pa zbog većeg rizika njih prati i viša kamatna stopa, pa samim tim i veća zarada za alave investitore, navodi Njujork tajms.

 

 

Šta su potom investitori učinili? Evo jednog ilustrativnog primera: oni su ulagali na hipotekranom tržištu, ali su to činili zaduživanjem. Pri ulogu od 100 miliona dolara, samo bi milion dolazio iz sopstvenih izvora. Ako bi dobit na tih 100 miliona bila makar i samo jedan posto, oni bi duplirali svoj ulog. Zajam od 99 miliona dolara bi praktično sam sebe otplaćivao, s obzirom da su Federalne rezerve forsirale niske kamatne stope, a da su kamate na drugorazredne hipotekarne kredite bile mnogo veće.

 

Sve ove investicije su bile vrlo rizične. Ali investitori nisu odstupali, a cene nekretnina su zbog povećane tražnje porasle. Pad je bio neizbežan. Zbog širokog kruga učesnika u celoj ovoj avanturi, usledio je domino efekat. Šteta na prvi pogled ne deluje strašna, ali ako se osvrnemo na prethodni primer, jasno je da pad vrednosti investicije od samo jedan posto u ovom slučaju dovodi do gubitka celokupnog uloga investitora.

 

Pad tržišta nekretnina više pogađa prosečnog američkog građanina nego pad na tržištu hartija od vrednosti, jer je broj američkih porodica koji poseduju domove veći od broja onih koji poseduju akcije. Kriza utiče negativno i na ličnu potrošnju, s obzirom da vlasnici nekretnina ne mogu postići pravu cenu za svoju imovinu.

 

Investicione kompanije imaju posebne probleme. Poverenje u njih zavisi od sposobnosti da pokažu da iza njihovih ulaganja stoji realna aktiva. Ove kompanije zato sada gomilaju keš, umesto da ga investiraju ili daju na zajam. Investicione kompanije čiji portfolio deluje rizično suočavaju se sa zahtevima investitora da im vrate novac. To je zadesilo i Ber Sterns.

 

Manjak likvidnosti na tržištima gura privredu u recesiju. Mnogi ekonomisti tvrde da je jedini način da se izbegne dublja kriza da se Federalne rezerve aktivnije uključe u otkup nepoželjnih dugova. Ipak, zvuči zaista neukusno zagovarati davanje pomoći alavim investitorima i budalastim kupcima nekretnina umesto, na primer, otpuštenim radnicima. Velika moralna dilema zaista, ali alternativa može biti mnogo gora - dugotrajna, duboka recesija, navodi Njujork tajms.

 

Rizičan potez Obame

 

Suočavajući se sa jednim od najosetljivijih pitanja, demokratski kandidat za mesto predsednika SAD, Barak Obama, osudio je u utorak raspaljive primedbe njegovog bivšeg pastora, ali i dodao da ih treba shvatiti u istorijskom kontekstu crnačkog gneva, prenosi Juesej tudej u današnjem izdanju.

 

Prečasni Džeremaja Rajt optužio je Ameriku da je rasistička zemlja i naveo da su teroristički napadi 11. septembra 2001. godine bili kazna za američku spolju politiku. U govoru u Filadelfiji u utorak, senator Obama osudio je ove ocene, ali je pokušao da objasni zbog čega su afroamerikanci, poput pastora Rajta, toliko ogorčeni. Obama je i urgirao kod naroda da se ponovo pokrenu pitanja o "rasnoj pat poziciji u kojoj su SAD zaglavljene već godinama".

 

 

Sveobuhvatan govor o rasnim odnosima u SAD predstavlja pokušaj senatora iz Ilinoisa da se osigura kod belih glasača, čija podrška mu je više nego potrebna na preliminarnim izborima u Pensilvaniji sledećeg meseca, kao i u novembarskoj završnici. Pritom crni glasači, koji su rado prihvatili njegovu kandidaturu, nisu ni najmanje zanemareni.

 

Rezultat nije samo najduža rasna rasprava pribeležena Obami, koji je inače potcenio rasna pitanja na svom dosadašnjem putu ka Beloj kući, govor od utorka je, navodi istoričar Rodžer Vilkins, najduži ikada kada su predsednički kandidati u pitanju.

 

Obama je pozvao glasače da odbace rasno uskogrude političare koji su pomogli formiranje politike SAD generacijama unazad, šireći "razdor, konflikt i cinizam", i na taj način je skrenuo pažnju glasača sa svakodnevnih problema kao što su obrazovanje, zdravstvena zaštita i zapošljavanje. "Ovom prilikom, na ovim izborima, možemo da izađemo zajedno i kažemo 'ne ovoga puta'", rekao je Obama.

 

Senator Obama se ovom prilikom osvrnuo i na sopstveno multikulturno poreklo, uključujući tu i zabrinutost njegove bake belkinje kada je reč o rasnim pitanjima, prenosi Juesej tudej. Obamin govor izazvao je žestoke rasprave na televiziji, radiju kao i među blogerima o tome kako će ovakav potez uticati na njegovu kandidaturu.

 

Žerom Kervijel na slobodi

 

Kako prenosi francuski dnevni list Figaro, Žerom Kervijel posle puštanja na slobodu nastavlja sa optužbama na račun rukovodstva Sosijete ženerala, tvrdeći da je on samo delimično odgovoran za gubitke banke. Kervijel je od juče ujutro na slobodi, ali pod sudskim nadzorom. Sud smatra da su prikupljeni svi potrebni dokazi, kao i da nema opasnosti da bi Kervijel mogao vršiti pritisak na svedoke i žrtve.

 

 

Pošto se našao na slobodi posle više od mesec dana pritvora, Kervijel se uputio u nepoznatom pravcu, gde namerava da se odmori i u miru pregleda dokumenta vezana za ceo slučaj. Sloboda kretanja mu je ograničena i mora jednom nedeljno da se javlja u policijsku stanicu. Oduzeto mu je pravo bavljenja profesijom brokera, tačnije, zabranjeno mu je da učestvuje u bilo kakvim aktivnostima na tržištu. Predat mu je i spisak od 23 ljudi sa kojima ne može da se sretne tokom sprovođenja postupka. Na tom spisku su Kervijelovi nadređeni iz Sosijete ženerala, kao i kolege koje su sa njim blisko sarađivale, navodi Figaro.

Žerom Kervijel je kao niži službenik Sosijete ženerala iz svoje kancelarije ispleo složenu mrežu lažnih transakcija i koštao drugu po veličini banku u Francuskoj skoro 5 milijardi evra, što je najveća pronevera koju je ikad izveo pojedinac. Posledice i razmere njegovih operacija na tržištu otkrivene su krajem januara ove godine. Kervijel je na prvom saslušanju izjavio da ne može da veruje da njegovi nadređeni nisu bili svesni njegovih aktivnosti. On smatra da su nadređeni žmurili na njegove aktivnosti sve dok su one donosile natprosečan profit banci.

Vrh strane