Britanci, pogođeni činjenicom da bi jedan njihov građanin zapravo mogao biti srpski ratni zločinac, iznose činjenice vezane za masakr u Vukovaru. Američki Kongres razmišlja o srozavanju budžeta agencije NASA. Medvedev se i dalje uporno suprostavlja širenju NATO, a Belgijanci menjaju zakon o eutanaziji.

 

Bravar optužen za učešće u balkanskom masakru

 

Deset godina živeo je poprilično mirno u Korbiju, industrijskom gradu u Velikoj Britaniji, gde se bavio poslom bravara. Otac je dvoje mladih momaka i angažovani član srpske zajednice u pomenutom gradu. Milorad Pejić je, međutim, trenutno u zatvoru u centru Beograda i čeka na suđenje za njegovu navodnu umešanost u jednu od najvećih strahota balkanskih ratova, prenosi se u današnjem izdanju Gardijana.

 

Pejić, koji je nakon decenije provedene u Korbiju zatražio britansko državljanstvo, čeka sad na neizvesno suđenje u vezi sa masakrom na ozloglašenoj svinjskoj farmi na Ovčari novembra 1991. godine, kada su srpske snage, nakon sravnjavanja hrvatskog grada Vukovara, utrpale stotine ljudi iz gradske bolnice u autobuse, odvezli ih nekoliko kilometara od grada, na pomenutu farmu, a potom ih streljali.

 

Tužilaštvo specijalnog suda u Beogradu čekalo je na ovo od decembra 2003. i u 2006. godini konačno je objavljena međunarodna poternica za Pejićem. Tek prošle srede, prilikom njegovog pokušaja bekstva u Beograd, bio je konačno i uhapšen. Britanski zvaničnici tvrde da nisu primili nikakav nalog za ekstradiciju, a Ministarstvo unutrašnjih poslova odbilo je da kaže kada je to Pejiću dat britanski pasoš.

 

Milorad Pejić, Srbin iz Vukovara, borio se zajedno sa srpskim teritorijalnim snagama koje su imale glavnu ulogu u osvajanju njegovog rodnog grada, prenosi britanski list Gardijan u današnjem broju.

 

 

U izjavi tužilaštva Srbije za ratne zločine navodi se: "Miloradu Pejiću, britanskom građaninu rodom iz Vukovara, uskraćena je sloboda na beogradskom aerodromu Nikola Tesla 19. marta, kao gonjenome međunarodnom poternicom. Kao sad već bivši član vukovarskih snaga teritorijane odbrane, osumnjičen je za učešće u incidentu pored jame Grabovo na Ovčari novembra 1991. godine, koji je rezultirao egzekucijom više od 200 ratnih zatvorenika.“

 

Beograd je takođe u potrazi za još jednim vukovarskim Srbinom, Damirom Siretom, koji trenutno obitava u Norveškoj. Pokušaj ekstradicije Sirete Srbiji je u toku, prenosi Gardijan.

 

List dalje prenosi da je srpska zajednica u Korbiju osnovana nakon Drugog svetskog rata i da je nakon rata na Balkanu tokom devedesetih godina prošlog veka još više ojačala. Pejićevi susedi u Korbiju bili su šokirani novim saznanjima. Luan Dafi (31) koji je živeo na istom spratu zgrade u kojoj je Pejićeva porodica boravila u periodu između 2005. i 2006. godine rekao je: "Delovao je jako fino. Bio je uvek prijateljski raspoložen i uvek se javljao u prolazu. Nikada ne bih posumnjao da bi na bilo koji način mogao biti umešan u neki zločin." Metju Kauzer (29), međutim, koji je živeo na spratu iznad Pejića, tvrdi da je ovaj bio temperamentan. "Mogli smo često da ga čujemo kako se dere", rekao je Kauzer za Gardijan. Takođe je dodao da je jednom prilikom odgurnuo Pejića koji je nešto besedio njegovoj devojci. I jedan i drugi komšija rekli su da je, dok je Pejić govorio engleski, njegova žena Ljubica Đokić (38) znala samo srpski i uvek je hodala "pognute glave". U razgovoru koji je sinoć obavljen uz prisustvo prevodioca rekla je da je njen muž nevin. "Vratio se kako bi posetio svoju majku. Nema šanse da je kriv za bilo šta, jer on je tako dobar otac, dobar muž i dobar čovek", rekla je Ljubica.

 

Srpski specijalni sud za ratne zločine, osnovan uz podršku međunarodnog tribunala u Hagu, već je duže vreme okupiran vukovarskim masakrom.

 

Gardijan prenosi da je nakon okupacije Vukovara od strane srpskih snaga jedan jugoslovenski oficir u grad sproveo grupu reportera koji su svedočili o svakakvim zlodelima. Starice su ležale mrtve na ulicama. Kod vukovarske bolnice bilo ih je na stotine koji su tražili pribežište: stariji, bolesni, očajni, kao i desetine hrvatskih boraca. Kada se posrednik Ujedinjenih nacija Sajrus Vens pojavio u blindiranom vozilu rečeno mu je da je "suviše opasno" pristupiti gradu ili bolnici. Tada su srpske snage sprovele svoj plan u delo. Sledećeg jutra su glavni ulaz u bolnicu držali zatvorenim, dok su se naoružani Srbi okupili oko zadnjeg. Srpski komandant je držao sastanak sa osobljem u trenutku kada su Srbi ukrcali više od 300 ljudi u autobuse. Odvezeni su na svinjsku farmu gde su ih satima tukli, a zatim streljali.

 

Oficir koji je zaustavio Vensa, Veselin Šljivančanin, osuđen je prošlog septembra u Hagu na pet godina zatvora. On je, međutim, već na slobodi. Njegov nadređeni, Mile Mrkšić, dobio je 20 godina, a političar Slavko Dokmanović koji je upravljao Vukovarom nakon njegovog osvajanja, ubio se u svojoj ćeliji u Ševeningenu, prenosi britanski list Gardijan u današnjem broju.       

 

Medvedev ne odobrava proširenje NATO

Proširenje NATO pakta Gruzijom i Ukrajinom bilo bi "izuzetno problematično" za postojeću sigurnosnu strukturu u Evropi. Ovo upozorenje je Dmitri Medvedev, koji će u maju naslediti Putina na mestu predsednika Rusije, izrekao juče u intervjuu za Fajnenšel tajms, a prenosi u današnjem broju Folkskrant.

 

Reči Dmitri Medvedeva će verovatno dalje uzburkati diskusiju koja se vodi unutar NATO pakta povodom uključivanja dve pomenute zemlje u Akcioni plan za ulazak u članstvo (MAP). SAD se sa druge strane zalažu za to da se tokom NATO zasedanja u Bukureštu sledeće nedelje Gruziji i Ukrajini da zeleno svetlo. Alijansa ostaje međutim podeljena: Kanada i devet zemalja iz srednje i istočne Evrope podržavaju ovu inicijativu, dok su zemlje zapadne Evrope, na čelu sa Nemačkom, protiv.

 

"Ni jedna zemlja ne može biti zadovoljna time što će predstavnici jednog vojnog bloka, kome ona ne pripada, da se približe njenim granicama", dodaje Medvedev koji dalje upućuje na to da je i sama Ukrajina izrazito podeljenja kada je NATO u pitanju.

 

Moskva je proteklih nedelja iznova i iznova slala signale ovog tipa. Tako je ruska Duma, donji dom Parlamenta, nedavno pozvala na priznavanje nezavisnosti separatističkih oblasti u Gruziji - Abhazije i Južne Osetije.

 

 

Akcioni plan za ulazak u članstvo, prenosi Folkskrant, ne garantuje i samo NATO članstvo, ali daje jasni znak da je povratak na ranije stanje skoro pa nemoguće. Nemački kancelar Angela Merkel smatra da je prerano za povlačenje ovakvih poteza. Prema njoj bi Gruzija prvo morala da reši "zamrznute konflikte", a Ukrajina da se postara za veću javnu podršku NATO.

 

Predsednik Buš, opet, želi da se sledeći korak napravi već u Bukureštu sledeće nedelje, prenosi Folkskrant, što je i potvrdio prilikom posete gruzijskog predsednika Sakašvilija. Isto će ponoviti prilikom posete Kijevu, pred samo zasedanje u Bukureštu.

 

I gruzijski predsednik se obratio. Sve pokušaje da se pronađe kompromis, koji ne podrazumeva MAP već nešto drugo, nazvao je čistim glupostima. Oni koji podržavaju proširenje NATO ne smeju sebi da dopuste da Rusija ikako utiče na njihovu odluku, navodi se u holandskim novinama Folkskrant.

 

Protivljenje zemalja zapadne Evrope deluje, međutim, da je delom nastalo kao posledica želje da se stane na put daljem udaljavanju Rusije od njih, sad kad će relativno liberalni Medvedev postati predsednik. Medvedev je u intervjuu za Fajnenšel tajms još dodao da će biti predsednik "širokih vidika", kao i to da će se posvetiti "monumentalnom zadatku" uvođenja vladavine zakona u Rusiji.

 

Glavni NASA projekti prekoračuju budžet

Dve trećine novih NASA programa značajno prekoračuje budžet SAD, kako se navodi u poslednjem kongresnom izveštaju, a prenosi Juesej tudej u današnjem broju. Budžet agencija za svemirska istraživanja NASA koji skoro pa stagnira zahteva smanjenje projekata kako bi se nadoknadili neočekivani troškovi. Sve to skoro pa je rezultiralo ukidanjem jedne od letilica za Mars. Dovršavanje jednog od satelita za klimatske promene takođe je dovedeno u pitanje.

 

Po zakonu iz 2005. godine NASA mora da unapred upozori Kongres da će glavni projekti u razvoju prekoračiti budžet za više od 15% ili kasniti više od šest meseci od dogovorenog roka. Četiri od dvanaest glavnih projekta prekoračilo je budžet, a osam ih kasni sa rokom, što je moralo da rezultira povlačenjem zakonskih mera.

 

"Za neke od problema nije NASA kriva", izjavio je zvaničnik agencije Roj Mejzel. On dalje navodi da jedan od satelita kasni sa rokom zbog odugovlačenja Evropske Svemirske Agencije (ESA). "Izgradnja svemirskih letilica je jako zahtevna", rekao je Mejzel i nastavio: "Puno je tu tehničkih izazova".

 

 

Prema zakonu iz 2005. godine NASA ne sme da potroši ni jedan dolar na projekte posle leta 2009. godine bez prethodne saglasnosti Kongresa, koja bi joj mogla biti uskraćena ukoliko ne nastavi da igra po pravilima, prenosi Juesej tudej.  

 

Flandrija: za i protiv eutanazije

U Flandriji je nakon smrti čuvenog pisca Huga Klausa, jednog od najvećih nizozemskog govornog područja, pokrenuta žestoka rasprava o tome da li treba ili ne proširiti zakon o eutanaziji. Nema, naime, otvorenog suprostavljanja debati, ali put ka sporazumu uvek je dug, navodi se u belgijskom listu Standard, a karakter pokrenute debate do sada i nije obećavao ništa suprotno.

 

Politička polarizacija koja je u belgijskom Senatu krajem prošle nedelje sve više rasla, a u vezi sa mogućim proširenjem zakona o eutanaziji, juče se ipak koliko toliko ohladila. Sve partije izjasnile su se za debatu, pa čak i obe, tj. flamanska i frankofona hrišćansko-demokratska partija. Svi su se na kraju složili u tome da rasprava treba da bude nastavljena u saveznom Parlamentu, mada je bilo i onih koji smatraju da je Senat najbolje mesto za debatu ove vrste - bilo iz razloga što je tu prisutna većina skupštinskih specijalaca, ili iz razloga što "ako Senat još uvek služi nečemu, onda tu spada pre svega rešavanje ove vrste problema".

 

 

Što se tiče samog zakona, stavovi variraju od "sigurno ne za decu" do "rešenje se nikome ne nameće" i "izmena zakona se sigurno nameće". Dve zelene partije su bile najopreznije kada je davanje bilo kakvih izjava u pitanju.

 

Sve u svemu, sad već deluje moguće da se diskusija nastavi "mirnim tokom", mada se u isto verovalo i pre prošlonedeljnog žestokog političkog polarizovanja. Nesaglasnosti su se najpre ispojile oko pitanja primene eutanazije na smrtno bolesnoj deci mlađoj od 18 godina, jer je dosta onih koji smatraju da deca moraju biti isključena iz takvog zakona.

Vrh strane