U prvom opširnijem intervjuu posle pobede na predsedničkim izborima, Medvedev upozorava NATO da se ne širi dalje do ruskih granica. Zaposleni u rumunskoj fabrici automobila Dačija stupili su u štrajk nezadovoljni platama. Iako je još neizvesno ko će pobediti na preliminarnim izborim u Demokratskoj partiji, u SAD se vode rasprave da li bi Barak Obama mogao doneti novi liberalni pristup politici. U Britaniji naučnici sumnjaju u opravdanost korišćenja biogoriva kao potencijalno opasnijeg izvora energije po životnu sredinu od nafte ili gasa.

Budući ruski predsednik protiv širenja NATO

Budući ruski predsednik Dmitrij Medvedev upozorio je u intervjuu za Fajnenšel tajms da bi širenje članstva NATO na bivše sovjetske republike Ukrajinu i Gruziju moglo ugroziti evropsku bezbednost. Ova izjava je data nedelju dana pred održavanje samita NATO pakta u Bukureštu.

Medvedev

"Nismo srećni zbog situacije oko Gruzije i Ukrajine. Smatramo da je to vrlo problematično sa stanovišta sadašnje strukture bezbednosti u Evropi", izjavio je Medvedev u svom prvom intervjuu otkako je 2. marta pobedio na izborima. "Nijedna država ne može biti zadovoljna kada se predstavnici vojnog bloka kome ona ne pripada pojavljuju na njenim granicama." Medvedev je i napomenuo da je prema rezultatima istraživanja javnog mnjenja u Ukrajini, većina građana ove zemlje protiv pristupanja NATO, ali da Vlada vodi drugu politiku.

Predsednik SAD Džordž Buš planira put u Kijev neposredno pred održavanja samita sledeće nedelje. SAD snažno lobiraju za prijem u članstvo Ukrajine i Gruzije, koje su već u programu Partnerstvo za mir, ali se neke evropske države tome protive zbog straha od reakcije Rusije. Akcioni plan za članstvo, takozvani MAP, poslednja je etapa ka punopravnom članstvu u NATO, ali je sve izvesnije da on neće biti ponuđen ovim bivšim sovjetskim republikama.

Pored prvih spoljnopolitičkih izjava, Medvedev je kao svoj prioritetni zadatak označio nešto što ni jedan njegov prethodnik nije učinio - da poštovanje prava i zakona učini temeljem ruskog društva. "To je ogroman zadatak", rekao je Fajnenšal tajmsu Dmitrij Medvedev, uz opasku da Rusi jednostavno ne vole da poštuju zakon. Borba protiv korpucije i poboljšanje životnog standarda građana su takođe važni zadaci za budućeg predsednika Rusije. Na ekonomskom planu, Dmitrij Medvedev je uveren da će, uz mudru ekonomsku politiku, ruska privreda nastaviti da raste i da se razvija, i istuče da su ruske berze ostrva stabilnosti u nemirnim finansijskim okeanima. Ipak, inflacija ostaje veliki problem ruske ekonomije.

Medvedev smatra da činjenica da će morati da radi u tandemu sa odlazećim predsednikom Putinom, koji će po svoj prilici postati premijer Rusije, neće dovesti do konfuzije i nestabilnosti. Upravo suprotno, smatra Medvedev, time će biti održan kontinuitet, potvrđujući Putinovu procenu da neće biti ništa mekši na spoljnopolitičkom planu. Budući ruski predsednik izrazio je i nezadovoljstvo Rusije zbog namere Vašingtona da na istoku Evrope postavi elemente svog antiraketnog odbrambenog štita.

Problemi u Dačiji

Kako prenosi Figaro, zaposleni u ovom rumunskom ogranku Renoa stupili su juče u štrajk posle vikenda neuspešnih pregovora. Od 14.000 zaposlenih, njih deset hiljada je obustavilo rad, uz zahteve za povećanjem zarade od 50%. Uprava smatra da je štrajk nelegalan, ali je ipak ponudila povećanje plata od 19%, što je tri puta veći iznos od predviđene stope inflacije u ovoj godini.

U ovoj fabrici, koja se nalazi na oko 100 kilometara od Bukurešta, proizvodi se Dačija Logan. Zahvaljujući uspehu ovog automobila, rumunska fabrika je postala jedan od najpoznatijih brendova Renoa, ostvarivši profit od 300 miliona evra u poslednje dve godine. Zaposleni u Dačiji su zato zatražili pravičniji udeo u profitu i povećanje plata od 550 leja (147 evra) za sve, verujući da bi Reno mogao da priušti povećani izdatak od 2 miliona evra mesečno. Pojedine grupe radnika u ovoj fabrici mesečno dobijaju samo 160 evra, što je manje od rumunske prosečne plate i nedovoljno za pristojan život u zemlji koja je od 2007. godine članica Evropske unije. Zaposleni, takođe, traže veće nadoknade za prekovremeni rad i popuste na kupovinu automobila koje sami proizvode.

Uprava je ove zahteve nazvala nerealnim. Sa jedne strane, profit ostvaren u poslednje dve godine ne bi bio dovoljan da pokrije gubitke usled povećanja plata, kao i velike investicije Renoa u Dačiju. Sa druge strane, zaposleni u Dačiji su u poslednjih pet godina dobili povećanje plata od 140%, što je pet puta više od inflacije u istom periodu.

Figaro celu ovu situaciju opisuje kao "dijalog gluvih". Svaka strana koristi statističke podatke koji njoj odgovaraju, kao što je prosečna plata u fabrici nasuprot rumunskom proseku u industriji uopšte ili samo u automobilskoj grani, pa se sve to poredi sa prosečnom cenom hleba u Rumuniji.

Prošle godine je sa traka rumunske fabrike sišlo 230.000 vozila, od čega je više od polovine izvezeno. Pregovori između uprave i radnika će se nastaviti u svetlu nove situacije na tržištu rada u Rumuniji - nestašica radne snage u ovoj zemlji bi mogla da bude nadoknađena dolaskom radnika iz Azije, koji su spremni da rade za 30% nižu platu od Rumuna. Daevu već planira da u svojoj fabrici na jugoistoku Rumunije zaposli 300 Vijetnamaca ove godine.

Tu nije kraj loših vesti za zaposlene u rumunskoj automobilskoj industriji. Konkurencija kuca na vrata, s obzirom da je Ford 21. marta kupio staru fabriku Daevua u Krajovi, gradu na jugozapadu Rumunije. Ford je kupio 72,4% akcija ove fabrike izgrađene još 1970. godine za 57 miliona evra. Očekuje se da će Ford uložiti ukupno 675 miliona evra u modernizovanje fabrike sa ambicijom da do 2010. godina izađe na tržište sa modelom konkurentnim Loganu. Zaposleni u Dačiji već strahuju da će njihove plate stagnirati ako se Reno upusti u ozbiljnu tržišnu utakmicu sa Fordom, prenosi Figaro.

Može li liberal ujediniti SAD?

Ovu dilemu prenosi Njujork tajms u današnjem broju. Naime, u srcu predsedničke kampanje Baraka Obame je obećanje da se on može izdići iznad ideoloških sukoba i izgraditi novu vladajuću većinu. Ali, ovakvo obećanje neumitno vodi do pitanja - može li Obama obezbediti takvu podršku u biračkom telu? S obzirom na njegova liberalna shvatanja, može li se suprostaviti opšte prihvaćenom verovanju da vladajuća većina mora biti bliska centru?

Dodatni problem za Obamu predstavlja rasno pitanje. Na vrhuncu rasne kontroverze, posle govora Obaminog bivšeg pastora koji je ovo pitanje stavio u centar pažnje javnosti, Obama je izjavio da je uveren da su Amerikanci željni novog pristupa u politici i da veruje da "stare etikete više ne važe".

Njegov uspon je delom zasnovan na ideji da on predstavlja raskid sa uspostavljenim identitetima koji su definisali linije podele američke nacije. Za mnoge on predstavlja mogućnost premošćavanja jaza između belih i crnih, starih i mladih, bogatih i siromašnih, ali i demokrata, republikanaca i neopredeljenih.

"Kampanja senatorke Klinton zasniva se na ideji da ne možete promeniti biračko telo, da je ono neminovno podeljeno. Ja ne verujem u to", izjavio je Obama, obećavajući novi pristup politici. Izgleda da Obama ne teži centru, koji bi trebalo da pomiri ideološke razlike između demokrata i republikanaca, već traži podršku svih onih glasača koji žude za nečim novim, nečim što bi prevazišlo ideološku pat poziciju.

Na mnogo načina Obamina kampanja se suprostavlja osnovnoj političkoj premisi koja već neko vreme dominira u Vašingtonu - da svaka vlast mora težiti centru, pa čak i desnom centru. Bil Klinton je zasnovao svoju predsedničku kampanju 1992. godine na spremnosti da raskrsti sa svojim liberalnim uverenjima po mnogim pitanjima, sve u želji da povede svoju partiju, koja je izgubila pet od prethodnih šest predsedničkih izbora, ka pobedi. Obama izgleda smatra da su američki građani sada bliži levici zbog rata u Iraku, stanja u ekonomiji i skoro osam godina vladavine Džordža Buša, i da su sada otvoreniji za progresivniji pristup, smatra Njujork tajms.

Obama je izjavio da je siguran da su građani postali svesni iluzija ideologije Republikanske parije. "Oni tvrde da je smanjenje poreza odgovor na svaki problem, da će nedostatak nadzora i regulative uvek podsticati ekonomski rast, kao i da su jednostrane intervencije širom sveta najbolji pristup spoljnoj politici. Jasno je da se javno mnjenje sa tim ne slaže." Obamine pristalice smatraju da će se on izboriti za progresivne (retko ko od njih koristi reč "liberalne") ciljeve, poput univerzalne zdravstvene zaštite, povlačenja trupa iz Iraka i raskida prakse smanjenja poreza najbogatijim Amerikancima.

Štetno biogorivo?

Današnji Gardijan na naslovnoj strani prenosi vest da se britanski premijer Gordon Braun priprema za borbu sa Evropskom unijom po pitanju biogoriva, pošto je jedan od vodećih vladinih naučnika upozorio da bi ono moglo samo pojačati efekat staklene bašte.

Biogoriva čini biomasa ili su nastala preradom biomase, te kao takva, za razliku od fosilnih goriva, spadaju u obnovljive izvore energije. U biogoriva se ubrajaju i goriva koja su nusprodukt drugih procesa, i koja bi inače bila otpad.

Profesor Bob Votson izjavio je da bi uvođenje obaveznih kvota na upotrebu biogoriva bio pogrešan potez ukoliko sve posledice njegovog korišćenja ne bi bile procenjene. "Bilo bi suludo koristiti biogoriva ako ona pojačavaju efekat staklene bašte, umesto da ga smanjuju."

Prema direktivi Evropske unije iz 2003. godine, 5,75% benzina i dizela do 2010. godine mora dolaziti iz obnovljivih izvora, ali naučnici sve više sumnjaju u opravdanost uvođenja ovih mera. Neka biogoriva mogu odgovarati svojoj svrsi, ali su naučnici utvrdili da su emisije od sagorevanja biogoriva proizvedenog od kukuruza ili uljane repice pogubnije po atmosferu od emisija nastalih sagorevanjem iste količine nafte i gasa. Ovo biogorivo stvara od 50 do 70 procenata više gasova s efektom staklene bašte, koji su uzročnici globalnog zagrevanja, od klasičnih goriva. U Evropskoj uniji 80% biogoriva se proizvodi od uljane repice, a planovi su da se do 2020. godine ukupna obavezna kvota na korišćenje ovog izvora energije poveća na 10%.

I pred protivljenja stručne javnosti u Britaniji, ova zemlja nema izbora nego da implementira smernice Evropske unije sledećeg meseca, pošto je na to obavezana. Ali, nova istraživanja mogu pomoći Britaniji u borbi protiv daljeg povećanja kvota, navodi Gardijan