Priznavanje Kosova nije uslov za ulazak Srbije u evropske integracije, ali saradnja sa Kosovom – jeste. Još je neizvesno kako će se poskupljenje električne energije i goriva odraziti na cene ostalih proizvoda. Rumunski Madjari dobiće sopstvenu autonomnu oblast.

Modeli kreatorke Laura Biagiotti  na reviji u Milanu

Kakva saradnja?

Priznavanje Kosova nije uslov za ulazak Srbije u evropske integracije, ali taj proces ne može biti uspešno nastavljen dok se ne pronađe neki obostrano prihvatljiv model saradnje Beograda i Prištine. Tako glasi poruka koju funkcioneri zemalja Evropske unije u poslednje vreme prenose Beogradu, objavljuje Politika. Tog stava se držao i francuski ministar inostranih poslova Bernar Kušner tokom posete Srbiji.

Pitanje je, dakle, kako ostaviti po strani problem statusa i okrenuti se rešavanju konkretnih problema na terenu ako Beograd odbija svaki kontakt sa prištinskim vlastima koje ne priznaje, a Priština insistira na tome da sa Srbijom može da komunicira samo ako to podrazumeva odnos dve nezavisne države. Da li je moguće pronaći obostrano prihvatljiv model i kako bi on mogao da izgleda?

Ministar spoljnih poslova Francuske Bernar Kušner izjavio je u Beogradu da se Srbiji ne postavlja uslov da prizna Kosovo za ulazak u Evropsku uniju, ali da je neophodno da se paralelno ide evropskim putem i nađe kompromis za Kosovo, piše u Novostima pod naslovom "Neće biti ucena".

Savet ministara EU neće pre juna razmatrati srpsku kandidaturu, a od Beograda se očekuje da do tada otpočne dijalog sa Kosovom o rešavanju konkretnih problema, piše u Blicu. Ovakva poruka iz Francuske preneta je juče nezvaničnim kanalima Beogradu, dok je Bernar Kušner, ministar spoljnih poslova Francuske, u susretu sa zvaničnicima javno poručio da se od Srbije traži „kompromis za Kosovo”.

Francuski šef diplomatije Bernar Kušner svojim je beogradskim sagovornicima preneo da zapadne zemlje očekuju da Srbija ne otvara novi „diplomatski rat” u vezi s Kosovom kada Međunarodni sud pravde donese mišljenje o kosovskoj nezavisnosti, saznaje Danas iz izvora bliskih učesnicima jučerašnjih sastanaka u Beogradu.

Bernar Kušner na preskonferenciji sa Fatmirom Sejdiu  u Prištini, pošto je
prethodno zvaničnicima u Beogradu rekao da Srbija mora prihvatiti Kosovo kao suseda

Da li će, i za koliko, porasti cene?

Kako će se poskupljenje električne energije i goriva odraziti na pojedine proizvode? Svaka promena cene energenata utiče i na finalnu vrednost prehrambenih proizvoda. Mnogi proizvođači kalkulišu i preračunavaju se, piše u Novostima. Proizvođači i trgovci su složni da će poskupljenje električne energije u narednom periodu izazvati rast cena osnovnih namirnica i usluga, ali nisu mogli da preciziraju kada bi, i za koliko, do toga moglo da dođe. U vodećim trgovinskim lancima, ali i manjim kućama, osim usmene najave, kako kažu, nema novih cenovnika. Ali, činjenica je da će se skok cene struje, jednog od dva osnovna energenta, odraziti na cene sve robe i usluga, jer „ulazi“, manje-više, u svaku proizvodnju.

Generalni direktor Javnog preduzeća Srbijagasa Dušna Bajatović izjavio je juče da bi gas u Srbiji mogao da poskupi nakon završetka grejne sezone, ako se nastavi slabljenje dinara, javljaju Novosti. On je novinarima nakon obilaska Srpske fabrike stakla u Paraćinu kazao da je postignut dogovor da do kraja grejne sezone neće biti poskupljenja gasa, ali da bi nakon toga Srbijagas mogao da zatraži povećanje cena ako dinar nastavi da slabi.

Građane tokom marta očekuje novi talas poskupljenja u maloprodaji, predvidja Blic. Proizvođači i uvoznici dostavili su trgovcima nove cenovnike po kojima će do kraja ovog meseca poskupeti: ulje, kućna hemija, kozmetika, sveže mleko, neke vrste jogurta, keks, začini, džemovi, praškasti proizvodi i alkoholna pića. Niže cene građani mogu da očekuju jedino kod suhomesnatih proizvoda. Prema rečima trgovaca, proizvođači i uvoznici nove cenovnike počeli su da im dostavljaju tokom januara, a njihova primena kreće od danas ili najkasnije krajem marta.

Model koji je izradila Italijanska dizajnerka Mila Schon: revija u Milanu

Kako vratiti poverenje u dinar?

Diana Dragutinović, ministarka finansija, govori za Novosti o pregovorima sa MMF, ceni domaće valute, budućim modelima štednje: "Država mora da pomogne ekonomiji, a da ne ugrozi budžet. Pooštriti uslove za penzije."

Da li treba dinar pustiti da se ”bori sam” ili ga, bar povremeno, treba osnažiti intervencijama centralne banke? Ovo pitanje apsolutno je podelilo ekonomsku javnost u Srbiji.
"Kurs sam sebi nije cilj", kaže za Novosti ministarka finansija Diana Dragutinović. "Možda ne bi bilo loše otvoriti pitanje kakav kurs odgovara našoj privredi i koji je to njegov nivo koji će podržati novi model rasta. Da li je prihvatljiv ili ne, možemo oceniti samo na osnovu njegovog uticaja na inflaciju, na jednoj, odnosno na smanjenje izvozne neravnoteže, na drugoj strani."

"Evroizacija privrede samo je puka posledica gubitka našeg poverenja u dinar – od građana, preko privrede pa do države. I to nije počelo juče s rastom kursa evra, već mnogo ranije", kaže za Politiku prof. dr Davor Savin povodom nedavnog predloga ministarke finansija Diane Dragutinović da se „umesto intervencijama iz deviznih rezervi NBS utiče na kretanje kursa, pokrene kampanja na nivou države kojom ćemo se suprotstaviti ’evroizaciji’ – dominaciji evra u ekonomiji Srbije”. Po njemu, međutim, to se ne postiže apelima. Naš dinar, nažalost, ne uspeva da se nametne na sopstvenom terenu duže od pola veka, upozorava Savin i dodaje da je monetarno „poniženje” naše valute otpočelo otvaranjem druge Jugoslavije prema svetu. Tačnije posle prvih odlazaka naših ljudi u inostranstvo „na privremeni rad”. Od tada traje bezuspešna borba dinara za prevlast kod kuće i to s kim – s markom, dolarom, frankom, šilingom… Sada se evro ustoličio i obavlja najvažnije funkcije dinara. Koristi se kao paralelna valuta, posebno pri kupovini ili prodaji većih vrednosti.

Guverner Radovan Jelašić rekao je juče da Narodna banka Srbije nije dužna da se bavi deviznim kursom, već da je njen osnovni zadatak kontrolisanje inflacije, objavljuje Pres. Jelašić ne smatra da je odgovoran za pad domaće valute i poručuje da bi NBS agresivnije reagovala na deviznom tržištu samo kada bi se promenio zakon koji uređuje ovu oblast.

Guverner Jelašić

Guverner kaže da bi domaća valuta mogla da ojača u odnosu na evro ako bi se Vlada Srbije pridržavala sporazuma sa MMF-om, i uz više inostranih investicija i povećan izvoz.

Odloženo ustoličenje patrijarha za jesen

Svečano ustoličenje patrijarha Irineja u drevnom sedištu srpske Crkve u Pećkoj patrijaršiji, prvobitno planirano za 25. april, biće odloženo za jesen, saopštio je juče Sveti arhijerejski sinod.

„Razlog odlaganja je kratkoća raspoloživog vremena za adekvatnu organizacionu i logističku pripremu ovog značajnog duhovnog događaja, kao i potreba da visoki gosti, domaći i iz sveta, imaju mogućnost da se odazovu, a ne da zbog kratkog roka to ne mogu da učine“, objašnjeno je u saopštenju koje prenosi Politika.

Šta radi opozicija?

Stvarna vrednost bezmalo milion potpisa koje je skupila Srpska napredna stranka, nije u pritisku vlasti da raspiše izbore, kako je predstavljena ova akcija, jer su naprednjaci savršeno svesni da Vlada ima obavezu na raspisivanje izbora tek pošto izgubi većinu u parlamentu. Ovi potpisi će SNS poslužiti kao jak argument u borbi za mesto lidera opozicije, ali i konačan obračun sa radikalima, tvrde sagovornici Blica u uvodu intervjua sa Tomislavom Nikolićem, liderom "naprednjaka", koji ovaj list objavljuje pod naslovom "Koštunica da se opredeli: Mi ili radikali". Neubičajeno, pre kratkog razgovora sa Nikolićem, list prenosi brojna mišljenja predstavnika vladajućih stranaka i njima naklonjenih analitičara o tome kako je akcija "naprednjaka", ustvari, obračun u opoziciji a ne pritisak na vlast.

Povratak azilanata iz Belgije

Bezvizni režim za građane Srbije neće biti ugrožen zbog primedbe Belgije da je u toj državi povećan broj azilanata sa juga Srbije, kaže u izjavi za Blic ministar policije Ivica Dačić. On dodaje da će svi azilanti biti vraćeni iz Belgije. MUP Srbije trenutno ispituje da li u celom slučaju ima elemenata kriminala, a prema saznanjima Blica postoji osnovana sumnja da su u posao uključene agencije iz Makedonije koje organizuju autobuski prevoz do Belgije.

"Reč je o Albancima s juga Srbije i iz Makedonije, ali za sada nismo još dobili dovoljno informacija. Taj broj nije tako veliki kao što se objavljuje jer je reč o oko 300 lica. Po ulasku u Belgiju sa biometrijskim pasošem, oni zatraže azil, a pri tom kažu da nemaju nikakva dokumenta. Mi ćemo reagovati i preventivno i građanima objasniti da azilanti, odnosno lažni azilanti, neće dobiti azil i svi će biti vraćeni na osnovu sporazuma o readmisiji", kaže Dačić.

Autonomija – bez ugrožavanja države?

Uzbuđenje u Bukureštu: Mađarska manjina na dobrom putu ka autonomiji. Nismo nikako tražili od parlamenta teritorijalnu, pa čak ni kulturnu autonomiju. Samo tražimo manji broj oblasti, tvrdi Atila Čevnik za Novosti. Rumunski Mađari, zvone na uzbunu mediji u Bukureštu, posle više od 40 godina borbe za “posebno” mesto i tretman, dobiće sopstvenu autonomnu oblast. Najveća i najuticajnija partija mađarske manjine u Rumuniji, Demokratski savez Mađara (UDMR), izborila se da Senat rumunskog parlamenta prihvati predlog autonomije sverozapadnog dela zemlje - Transilvanije, gde su Mađari većina.
Predstavnici Mađara, međutim, tvrde da “ni na koji način ne žele da ugroze suverenitet Rumunije”.

Konferencija u Sloveniji

Slovenija će na regionalnu konferenciju EU-Zapadni Balkan, koja se održava 20. marta na Brdu kod Kranja, pozvati s Kosova i predstavnike vlasti u Prištini i predstavnike Unmika, potvrdila je Danasu otpravnica poslova slovenačke ambasade u Beogradu Jadranka Šturm-Kocjan.

"Konferencija će biti organizovana po takozvanom „gimnih“ formatu, odnosno na način na kakav su slični neformalni skupovi EU i do sada bili sazivani. Organizatori će kao učesnike s Kosova pozvati najviše zvaničnike institucija u Prištini i predstavnike Unmika. U materijalima za konferenciju trebalo bi da bude jasno naznačeno da Kosovo nastupa pod oznakom „Unmik/Kosovo“, dok će ispred učesnika za stolom stajati natpisi samo s njihovim imenom i prezimenom, bez navođenja zemlje iz koje dolaze. Takođe, što se tiče Kosova, prvo će biti data reč predstavniku Unmika, a zatim predstavniku kosovskih institucija", objasnila je Šturm-Kocjan za Danas.

Kako Danas saznaje iz izvora u EU u Briselu, predsednik i premijer Kosova Fatmir Sejdiu i Hašim Tači pristali su da pod ovim uslovima učestvuju na konferenciji.

Kabinet predsednika Srbije Borisa Tadića ne može da komentariše ovakve informacije, jer zvanični poziv na ovaj skup još nije stigao u Beograd.

Lekovi bez kontrole

Proizvođači lekova u Srbiji pojedine medikamente, koje prodaju kao domaće, zapravo kupuju u Indiji, Kini, Turskoj ili Irskoj, pa prepakuju za domaće tržište, objavljuje Blic. Tako se, na primer, „diklofenak duo nini” prodaje kao domaći proizvod iako se pravi u Indiji, a u Srbiji se samo prepakuje. To je samo jedan od mnogobrojnih primera. Na taj način se izbegava kontrola koja je za uvozne lekove rigoroznija nego za domaće. Da situacija bude još gora, po Zakonu o lekovima i medicinskim sredstvima ovakav uvoz je moguć, a jedini garant ispravnosti je sam proizvođač, među kojima neki uopšte ne proizvode već samo prepakuju medikamente. Te firme uvoz potpuno proizvedenog leka predstavljaju kao uvoz sirovine za proizvodnju lekova i to zato što sirovina po zakonu ne prolazi kontrolu u Agenciji za lekove. A da su registrovani kao strani lek, što zapravo jesu, po zakonu bi morali svaku seriju da prijave na kontrolu Agenciji za lekove.

Povučeno sredstvo za mršavljejne

Ministarstvo zdravlja saopštilo je juče da u Srbiji nisu vršena laboratorijska ispitivanja preparata na bazi zelene kafe na prisustvo sibutramina jer „nije ni bio deklarisan u sastavu proizvoda“, objavljuje Alo, pod naslovom "Sramota". Tamo kažu da su proizvodi bili deklarisani i ispitivani u skladu sa važećim propisima u našoj zemlji. Srpsko ministarstvo reagovalo je tek posle prošlonedeljne odluke crnogorskih kolega da zbog prisustva štetne supstance sibutramin, koja izaziva ozbiljne kardiovaskularne probleme, iz prodaje hitno povuče tri vrste preparata zelene kafe za mršavljenje, koje se prodaju i na našem tržištu. Ispitivanje štetnosti i opasnosti po zdravlje građana i korisnika preparata se tek sada sprovodi. Sibutramin je sastojak lekova za mršavljenje, a nalazi se i u leku „reduktil“, nedavno povučenom sa srpskog tržišta. Evropska agencija za lekove povukla je dozvolu za njegovu distribuciju u Evropi jer je utvrđeno da izaziva brojne nuspojave, naročito kod srčanih bolesnika, dijabetičara, kao i onih sa nepravilnim radom jetre, bubrega i tiroidne žlezde.

Operacije u Turskoj

Pacijenti koji u Srbiji čekaju na operaciju srca uskoro će moći o trošku Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje (RZZO) da se operišu u Istanbulu, saznaje Pres. Direktorka RZZO Svetlana Vukajlović otkriva za naš list da će prvi pacijenti u ove centre biti upućeni najdalje za mesec dana.

U Turskoj će pacijenti o trošku države moći da operišu baj-pas ili da obave ugradnju veštačke valvule (zamena srčanih zalistaka). Cena ovih intervencija je oko 4.700 evra i u potpunosti će biti pokrivena iz sredstava RZZZO, kao i troškovi puta i smeštaja.

Direktorka RZZO Svetlana Vukajlović objašnjava za naš list da će ovo biti omogućeno zahvaljujući strategiji za smanjenje liste čekanja koju je u petak usvojio Upravni odbor RZZZO.

"Na listi čekanja trenutno ima 1.727 pacijenata za ugradnju baj-pasa i 1.584 za operaciju srčanih zalistaka. S obzirom na to da je broj novih pacijenata koji se svake godine javlja mnogo veći od broja operacija koje naše ustanove mogu da urade, ta lista se, nažalost, uvećava. Zbog toga smo Upravnom odboru predložili ovu strategiju koja se sastoji iz tri segmenta", rekla je Vukajlovićeva.

Svedočenje Radovana Karadžića

Bivši član Predsedništva BiH Ejup Ganić naredio je napad na vojnike JNA u Dobrovoljačkoj ulici, izjavio je danas na suđenju u Haškom tribunalu bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić, javlja Politika.

Nastavak sudjenja Radovanu Karadžiću u Haškom tribunalu
iznošenjem odbrane optuženog

„Ganić je bio taj koji je naredio napad i postao poznat po svojoj naredbi "čim Alija (Izetbegović) izađe iz auta, pobij sve'“, istakao je Karadžić, iznoseći odbranu pred sudskim većem u Hagu i objašnjavajući okolnosti koje su prethodile ratu u BIH.

Prema njegovim rečima, posle izbora 1990. godine, u Predsedništvu BiH bilo je sedam članova - dva Srbina, dva Hrvata i dva muslimana, dok je jedno mesto ostavljeno za predstavnika manjina. „Moja Srpska demokratska stranka (SDS) je na to mesto kandidovala predsednika Jevrejske zajednice, ali je SDA presvukla iz vučje u jagnjeću kožu Ejupa Ganića, koji se za tu priliku izjasnio kao Jugosloven i on je bio izabran za sedmog člana Predsedništva”, rekao je Karadžić.

Uhapšen Ganić

Bivši član Predsedništva BiH Ejup Ganić privremeno je zadržan na londonskom aerodromu danas oko 14 sati na osnovu srpske poternice, prilikom namere da napusti Veliku Britaniju, izjavio je Tanjugu zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, prenosi Politika.

„Ganić je privremeno zaržan na aerodromu u Londonu, prilikom namere da napusti Veliku Britaniju, na osnovu srpske poternice i biće predat sudu koji će doneti prvostepenu odluku o daljem postupanju”, rekao je Dačić na osnovu saznanja kojima raspolaže srpski Biro interpola.

Britanska policija je potvrdila da je danas na međunarodnom aerodromu „Hitrou” u Londonu uhapšen bivši član Predsedništva BiH Ejup Ganić, na osnovu zahteva srpskih vlasti.

„Ministartvo pravde će nadležnim organima Velike Britanije ujutru uputiti molbu za ekstradicju Ganića Srbiji”, najavila je ministarka pravde.

Kome treba Jat?

Vest da su bivši vlasnici proizvođača čipsa Marbo produkta Andrej Jovanović i Bojan Milovanović zainteresovani za kupovinu Jat ervejza, koja je tokom vikenda prodrmala domaću javnost, po svemu sudeći više je nego preuveličana. Naime, osim neimenovanih izvora, ovu vest nije potvrdio niko, objavljuje Danas. Iz samog Jata, medijima su poručili da nemaju informaciju da je bilo koji domaći biznismen voljan da kupi njihovo preduzeće, resorni ministar infrastrukture Milutin Mrkonjić je za pojavu potencijalnih kupaca saznao iz novina, dok se Jovanović i Milovanović drže dalje od medija.

Da nije komšijino (DNK)?

Svaki treći muškarac koji pređe prag Instituta za sudsku medicinu u želji da svoju pretpostavku o očinstvu proveri u DNK laboratoriji Instituta za sudsku medicinu više se ne odaziva na „tata”, objavljuje Politika. U želji da saznaju da li mališani sa razlogom nose njihovo prezime, 10 do 15 muškaraca svakog meseca u ovu genetičku laboratoriju donose dečje cucle, četkice za zube, čaše sa otiscima usana, bočice od mleka, pelene i pidžamu u kojoj dete spava. Istovremeno, svakog meseca se povede između pet i osam sudskih postupaka za veštačenje spornog očinstva.

Dr Oliver Stojković, forenzički genetičar i šef DNK laboratorije Instituta za sudsku medicinu, kaže da se odgovor na pitanje čije je dete – dobija jednostavnim uzimanjem brisa sa unutrašnje strane obraza ili vađenjem nekoliko kapi krvi iz prsta (potencijalnog) oca. Iako ljubav i vernost nemaju cenu, cena utvrđivanja očinstva je pre nekoliko dana pojeftinila i sada iznosi 24.619, umesto 37.000 dinara. Ova ekonomsko-genetička računica važi za potencijalnog tatu i dete. Ako se ustanovi da muškarac koji je dao bris iz sluzokože usne duplje nije otac, doplata za sledećeg koji bi mogao da konkuriše za tatu košta oko 6.000 dinara.

Skupi stan za ministra

Ministar prosvete i potpredsednik SPS-a Žarko Obradović kupio je stan od čak 217,64 kvadrata u ulici Prote Mateje na Vračaru koji je platio 467.926 evra, saznaje Pres! Kupovinu ovog zdanja, koje zauzima više od dva ara, potvrdio nam je sam Obradović. Sasvim je interesantno da je ministar u svom prvom jučerašnjem razgovoru sa našom novinarkom „zaboravio" da napomene da su, pored prodaje stana u kome su do sada živeli i uzimanja kredita, on i njegova supruga Ljiljana morali i da iskeširaju dodatnih 107.373 evra!

Naime, pare za ovaj ogromni četvorosobni salonac Žarko i Ljiljana, koja je zaposlena u „Telekomu", obezbedili su na tri načina. Prodajom stana od 109 kvadrata na Senjaku došli su do 211.653 evra, zatim, Ljiljana je uzela kredit od 148.900 evra, a preostalih 107.373 evra platili su u gotovini!

Da će se njegova četvoročlana porodica uskoro useliti u novi stan, u kome će svako imati po 54,3 kvadrata, potvrdio je Presu sam ministar Obradović.

Javna ponuda bivšem premijeru

Najmanje četvoro poznatih srpskih vinogradara spremno je da od Zorana Živkovića otkupi 47 hektara vinograda za 60 miliona dinara (oko 600.000 evra), pošto bivši premijer tvrdi da njegov posed toliko vredi, piše u Presu. Vlasnici vinarija „Aleksić" i „Selekta", Dragan Aleksić i Tine Stojišić, ugledni enolog dr Božidar Mihajlović i vlasnica preduzeća IBIS Vera Simić kažu da bi Živkovića isplatili odmah. Oni, međutim, napominju da „nema šanse" da Živković pristane na ovu ponudu, jer vinograd u Krčedinu vredi znatno više! Press je, podsetimo, pre tačno dve nedelje pokrenuo priču o imovini Zorana Živkovića, nakon što se on sam u javnosti pohvalio da ima 47 hektara vrhunskog vinograda u Krčedinu. Stručnjaci su izračunali da je bivši premijer u prve dve godine u toliki vinograd morao da uloži više od milion evra.

Tajanstvena doktorka

Doktorka Marijana Kovačević spremna je da za određeni honorar otkrije svoje lekarske tajne poznatom engleskom tabloidu „Dejli miror” (tiraž 1,2 miliona) i nacionalnoj francuskoj televiziji TF1, saznaje Politika.

Najpoznatija i najtajanstvenija srpska doktorka došla je u žižu interesovanja pre nekoliko meseci kada se pročulo da „čudesnim metodama” za najkraće vreme leči teške povrede vrhunskih sportista.

Kako „Politika” saznaje Marijana Kovačević planira da u najskorije vreme zvanično registruje lekarsku ordinaciju pri nekoj zdravstvenoj ustanovi u Srbiji, kako više ne bi bila predmet interesovanja raznih inspekcija, koje su je, otkako je objavljeno da leči vrhunske svetske fudbalere u našoj zemlji, svakodnevno opsedale.

Kako je odleteo Šarić?

Informacija da je Darko Šarić napustio Crnu Goru baš na dan kada je u Podgoricu stigla poternica Interpola Beograd 21. januara, u ponedeljak nije potvrđena, ali ni demantovana. Prema nekim saznanjima njegovo ime se zvanično u Interpolovoj bazi, u Podgorici, pojavilo dva dana kasnije - 23. januara, prenose Novosti.
Crnogorski mediji navode da je Šarić 21. januara sa podgoričkog aerodroma odleteo za Švajcarsku avionom jedne privatne srpske aviokompanije, čiji je vlasnik poznata javna ličnost. Podaci o letovima, navode na podgoričkom aerodromu, su službena tajna.
"Toga dana "Er Pink" nije prevozio Darka Šarića", kažu za Novosti u sedištu srpskog "Er Pinka". Upućeni, međutim, veruju da, ukoliko je informacija o bekstvu Šarića avionom za Švajcarsku tačna, nije reč o letilici srpske privatne aviokompanije, već da je beguncu "u pomoć" priskočio njegov prijatelj Stanko Subotić Cane.

Među poslovnim saradnicima Darka Šarića koji su za njega kupovali zemljišta i preduzeća po Srbiji je i jedan bivši sudija Privrednog suda u Beogradu, ekskluzivno saznaje Blic. Veze ovog bivšeg sudije sa pljevaljskim narko-bosom utvrđene su u finansijskoj istrazi koja se vodi na utvrđivanju Šarićevog bogatstva u Srbiji i inostranstvu. "Ovaj bivši sudija je odavno napustio Privredni sud i od tada se bavi advokaturom", kaže izvor Blica iz vrha MUP-a.