Pod pritiskom nezadovoljnih akcionara Ber Sternsa, JP Morgan Čejs razmatra povećanje prvobitne ponude za ovu investicionu banku. Rezultati novog istraživanja daju nadu obolelim od Parkinsonove bolesti. Vlada u Britaniji sprema predlog za reformu glasačkog sistema, a sindikat prosvetnih radnika nije zadovoljan trenutnim stanjem u obrazovanju. U SAD se nastavlja priča o lošem položaju američkih radnika. Francuski dnevni listovi svoje naslovne strane su posvetili Olimpijskim igrama.

 

Pet puta viša cena za akcije Ber Sternsa

Njujork tajms prenosi da JP Morgan Čejs razmatra povećanje svoje ponude za akcije Ber Sternsa od čak pet puta. Pregovori su vođeni sinoć, a povod za povećanje je bes akcionara Ber Sternsa, koji su obećali da će se boriti protiv prvobitne ponude.

 

Prema novim uslovima, JP Morgan bi platio 10 dolara po akciji, umesto početno ponuđena dva dolara - cifre koja predstavlja tek deo tržišne vrednosti ove investicione banke od pre dve nedelje. Novi dogovor mora biti odobren od strane Federalnih rezervi, tako da je krajnji rezultat još uvek neizvestan. Ukoliko bi ponuda prošla, ceo poduhvat preuzimanja bi dostigao neverovatnu cifru od jednog biliona dolara.

 

Novi dogovor bi mogao da pokrene i nova pitanja o umešanosti Federalnih rezervi u ceo ovaj slučaj. Naime, deo prvobitnog plana je da Federalne rezerve podrže preuzimanje Ber Sternsa od strane JP Morgana zajmom u iznosu od 30 milijardi dolara. Američka centralna banka je dala uputstvo JP Morganu da ne plati više od 2 dolara po akciji da javnost ne bi stekla utisak da se ovde zapravo radi o "vađenju" akcionara Ber Sternsa, a ne o planu čiji je cilj sprečavanje prelivanja krize na celokupno finansijsko tržište.

 

 

Ako bi došlo do povećanja cene po akciji, poreski obveznici bi mogli da se zapitaju da li se njihove pare koriste za "vađenje" kompanija sa Vol strita koje bi same trebalo da snose odgovornost za svoje rizično ponašanje. Ovo je glavni razlog za oklevanje Federalnih rezervi da odobre cenu od 10 dolara po akciji.

 

Nova cena bi i dalje predstavljala tek deo vrednosti akcija pre kraha Ber Sternsa na berzi. Pre samo par nedelja, akcijama ove kompanije se trgovalo po ceni od 67 dolara, a pre godinu dana one su vredele čak 170 dolara. Čak i pošto je JP Morgan objavio svoju ponudu od dva dolara po akciji, na berzi je cena iznosila skoro 6 dolara na zatvaranju u petak usled očekivanja sklapanja povoljnijeg dogovora. Neki od najvećih akcionara su čak razmatrali da glasaju za proglašavanje bankrotstva, nadajući se da bi od poverioca mogli izvući više para nego od Morgana, prenosi Njujork tajms.

 

Prema zakonu savezne države Delaver, gde se nalazi sedište Ber Sternsa, kompanija može prodati do 40% akcija bez odobrenja akcionara. Upravni odbor Ber Sternsa je dao predlog da se JP Morganu proda 39,5% akcija. To znači da bi JP Morgan morao da obezbedi još malo više od 10% akcija da bi kompletirao transakciju, pa bi akcionari mogli blokirati ceo sporazum.

 

Nada za obolele od Parkinsonove bolesti

Kako prenosi današnji Independent na naslovnoj strani, nova studija pokazuje da smo možda bliži otkriću leka za Parkinsonovu bolest, degenerativno oboljenje mozga. Rešenje mogu biti ćelije dobijene iz kloniranih embriona.

 

Istraživanje je sprovedeno od strane američko-japanskog tima na miševima, ali naučnici veruju da ovo otkriće može biti primenjeno i na ljudima koji su oboleli od drugih neizlečivih bolesti, a ne samo od Parkinsonove. Istraživači su predstavili mogućnost lečenja Parkinsonove bolesti transplantacijom laboratorijski uzgajanih moždanih ćelija. Klonirani embrioni bi nastali iz ćelija kože obolelog, a ovaj proces je poznat pod nazivom terapeutsko kloniranje.

 

 

Britanski naučnici su najavili da će iskoristiti rezultate ovog otkrića kao opravdanje za ukidanje zabrane korišćenja životinjsko-ljudskih "hibridnih" embriona u medicinskim eksperimentima, čemu se inače oštro protivi katolička crkva. Problem je u tome što naučnici nemaju dovoljno ljudskih jajnih ćelija na raspolaganju za vršenje eksperimenata, pa moraju da koriste ćelije krava i zečeva. Iako matične ćelije dobijene iz kloniranih hibridnih embriona nikada ne bi bile korišćene u lečenju ljudi, katolička crkva osuđuje ovakve eksperimente.

 

Najnovije otkriće je dokaz da terapeutsko kloniranje može poslužiti kao efektivan tretman degenerativnih oboljenja mozga. Oni su po prvi put uspeli da stvore zdravu, funkcionalnu moždanu ćeliju iz nezrelih matičnih ćelija i da izvrše njenu transplantaciju u oboleli mozak miševa. Posle transplantacije, miševi su pokazali značajno bolje rezultate na nizu testova nego pre ovog zahvata, a najvažnije je da nije bilo znakova odvacivanja tkiva. Naredni korak je sprovođenje iste procedure, ali ovog puta na majmunima, prenosi Independent.

 

Predlozi za reformu glasačkog sistema u Velikoj Britaniji

Današnji Gardijan piše o predlogu Vlade čiji je cilj povećanje izlaznosti na izborima i davanje većeg legitimiteta britanskom Parlamentu.

 

Izlaznost na parlamentarnim izborima 2005. godine je iznosila samo 61%. Britanski izborni sistem je specifičan u odnosu na evropske, gde je uglavnom primenjen proporcionalni sistem raspodele glasova. Za razliku od ostatka kontinenta, u ovoj ostrvskoj zemlji se primenjuje većinski sistem raspodele, što znači da "pobednik uzima sve". Posledice su nesrazmera između ukupno dobijenih glasova na izborima i dobijenih poslaničkih mandata, ali i stabilniji politički sistem, s obzirom da najjača partija obično dobije većinu mesta u Donjem domu Parlamenta.

 

Odluka da se razmotri promena sistema glasanja za Donji dom podstaknuta je predloženim reformama izbora za Gornji dom ili Dom lordova. Postignut je konsenzus između partija u skoro svim aspektima vezanim za Dom lordova, i oni članovi koji se biraju na izborima biće birani po proporcionalnom sistemu. Ministri sad strahuju da će Donji dom imati teškoće da zadrži svoj primat zbog činjenice da članovi Doma lordova, izabrani proporcionalnim sistemom, mogu imati veći autoritet, smatra Gardijan.

 

 

Za Donji dom predložen je sistem alternativnog glasa, što znači da birači na listićima mogu navesti i svoju drugu preferencu. Prvo se broje prve preference, pa se onda kreće od onog kandidata koji je dobio najmanje poverenje birača. Alternativni izbor sa listića gde je taj kandidat bio stavljen kao prvi zavodi se kao dodatni glas za onog kandidata koji je zaokružen. I tako redom, sve dok neko od kandidata ne osvoji apsolutnu većinu od 50% glasova.

 

Biće razmotreno i uvođenje obaveznog glasanja, kao načina da se poveća izlaznost i učvrsti legitimitet Parlamenta i Vlade. Takođe, Britanija je jedna od retkih zemalja gde se izbori održavaju radnim danima.

 

Sindikat prosvetnih radnika u Britaniji traži povratak u liberalne osamdesete

Najveći sindikat prosvetnih radnika u Britaniji traži povratak na liberalno obrazovanje iz osamdesetih godina prošlog veka, kada su deca imala više vremena za igru a metodi nastave bili manje strogi, prenosi Gardijan. Zabrinutost prosvetnih  radnika je izazvana istraživanjem prema kojem su deca u Britaniji među najnesrećnijim u razvijenim zemljama.

 

Na godišnjoj konferenciji u Mančesteru, prosvetni radnici će danas raspravljati o nizu predloga koji bi trebalo da budu alternativa Vladinom režimu testiranja i postavljanja strogih ciljeva u obrazovanju. Prosvetni radnici se takođe protive odluci Vlade o vraćanju sistema učenja dece čitanju koji je napušten još sedamdesetih godina. Nezadovoljni su i planom rada sa predškolskim uzrastom, koji bi trebalo da postane aktivan od septembra.

 

Troškovi zdravstvene zaštite gutaju plate

Skorašnja istorija nije bila nežna prema američkoj radničkoj klasi. Dva su glavna razloga za to: rastući troškovi zdravstvene zaštite i inflacija, prenosi Vašington post.

 

Borba za kontrolu zdravstvenih troškova smatra se ključnom u popravljanju životnog standarda zaposlenih Amerikanaca. Ukupni doprinosi na platu dostigli su 30,2%, što je povećanje od skoro 3% od 2000. godine. Za najveći deo povećanja su zaslužni izdaci za zdravstveno osiguranje, koji su od 2001. godine porasli za 78%.

 

Rastući troškovi zdravstvene zaštite posebno brinu u svetlu činjenice da oko 47 miliona Amerikanaca nije osigurano. Zbog toga je ova tema vrlo aktuelna i u kampanjama za predsedničke izbore.

 

 

Oko 75% zaposlenih koji zarađuju do 15 dolara na sat imaju pristup zdravstvenom osiguranju, ali samo polovina njih koristi priliku da uplaćuje ove doprinose zbog visokih troškova. U grupi zaposlenih koji zarađuju iznad 15 dolara na sat, 90% ima pristup zdravstvenom osiguranju, i skoro 75% njih koristi tu mogućnost.

 

Problem za poslodavce je što moraju da se odluče da li da zaposlenima ponude veću platu ili bolje osiguranje. Tako se mnogi odlučuju da uopšte i ne ponude zdravstvenu zaštitu, već da povećaju plate zaposlenima, a oni posle mogu sami da se osiguraju. Poslodavci smatraju da tako podstiču veću svest zaposlenih o stvarnim troškovima koje ova beneficija iziskuje.

 

Pored troškova zdravstvene zaštite, platu američlih radnika guta i inflacija. Zahvaljujući povećanju cena, od početka ovog milenijuma prosečni dohodak po porodici se smanjio za 1.000 dolara po godini, prenosi Vašington post.

 

Francuska javnost podržava politički bojkot Olimpijskih igara

Većina francuskih listova prenosi rezultate istraživanja javnog mnjenja prema kojima Francuzi podržavaju politički, ali ne i sportski bojkot Olimpijskih igara koje treba da se održe u avgustu u Pekingu.

 

 

Liberasion navodi da prema rezultatima istraživanja 53% Francuza podržava ideju da predsednik Sarkozi bojkotuje ceremoniju otvaranja kao vid protesta zbog kršenja ljudskih prava u Kini. Kada se radi o bojkotu Igara od strane francuskih sportista, situacija je obrnuta - 55% ispitanika se tome protivi. Francuzi ipak smatraju da sportisti iz njihove zemlje treba da na neki način na Olimpijadi pokažu svoje neslaganje sa politikom Kine. Skoro 70% Francuza veruje da bi predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK) trebalo da javno osudi Kinu zbog nepoštovanja ljudskih prava. Čak 85% ispitanika se zalaže za reviziju Olimpijske povelje, gde bi trebalo uneti zabranu organizovanja ove manifestacije od strane zemalja koje ne poštuju međunarodne konvencije. Kad se uzme u obzir činjenica da je Francuska izgubila u trci za organizaciju Olimpijskih igara 2008. godine upravo od Kine, donekle je jasniji ovako oštar stav francuske javnosti.

 

 

Figaro prenosi izveštaj sa ceremonije ritualnog paljenja plamena u malom grčkom mestu Olimpija. Na ovom drevnom mestu su 776. godine pre nove ere i održane prve Olimpijske igre. Ceremonija se održava pod velikim merama obezbeđenja, kako bi se sprečio prilazak pristalica Slobodnog Tibeta. Grčke vlasti su angažovale impresivne policijske snage u širem krugu Olimpije. Prisutnima je zabranjeno da na ceremoniju unesu bilo šta što bi moglo da podseća na banere ili šta bi moglo da se upotrebi za gađanje, poput flaša, konzervi ili kišobrana. Ovakve mere kontrole su zavedene pošto je početkom marta mala grupa Tibetanaca organizovala paljenje simboličkog plamena mira na jednom parkingu, kao vid protesta zbog nepoštovanja ljudskih prava u Kini.

Vrh strane