Jedina tema koja se nalazi na svim naslovnim stranama dnevnih novina je proglašenje pobednika u poslednjoj seriji "Velikog brata". Polako se stabilizuje situacija u poplavljenim područjima, Vlada obezbedila novčanu pomoć. Ovog meseca, osim struje, motornog goriva i kablovske televizije, poskupeće i neki prehrambeni proizvodi. Plate realno padaju, u odnosu na januar prošle godine, danas su niže 1,1 odsto.

Nedelja mode u Milanu (Milan Fashion Week): kolekcija - Salvatore Ferragamo

Poskupela struja

Električna energija će za domaćinstva od danas biti skuplja u proseku za oko 11 odsto, a za privredu oko osam procenata, na osnovu odluke Upravnog odbora Elektroprivrede Srbije, na koju je saglasnost dala vlada. U planu EPS-a je još jedno poskupljenje struje za 10 odsto, od 1. jula 2010. godine, a da li će ono biti odobreno zavisiće od Vlade Srbije, objavljuje Politika.

Kablovski operater SBB od danas će povećati cenu pretplate za kablovsku televiziju u 18 gradova u Srbiji, sa 745 na 820 dinara, javlja Blic.

Ovog meseca, osim struje, motornog goriva i kablovske televizije, poskupeće i neki prehrambeni proizvodi, najavljuju Novosti.

Padaju i dinar i plate

Ima li još nade da naša valuta ostane na nogama u odmeravanju sa evrom. Kurs će se stabilizovati, ali se evro ne vraća na staru vrednost, piše u Novostima.

Već za nedelju-dve trebalo bi da se stabilizuje odnos dinara i evra, procena je poznavaoca prilika na našem deviznom tržištu. Ali, to ne znači i da će vrednost monete Evropske unije početi da pada. Trenutno loš kurs dinara posledica je povećane tražnje za evrom, jer se upravo sada isplaćuju dospele rate za kredite koje su naše firme uzele od stranih poverilaca.

“Puratos” je, prema tvrdnjama generalnog direktora ove firme koja sirovinama snabdeva mnoge srpske kompanije u prerađivačkoj industriji, u toku prethodne dve godine radio dva meseca samo da bi pokrio negativne kursne razlike.
"I u drugim državama gde poslujemo ima problema sa kursnim razlikama, mislim tu na Rusiju, Tursku, Rumuniju", kaže direktor. "Ali, specifičnost poslovanja u Srbiji je da nam je veliki deo troškova u evrima - zakupi, kamate na kredite, lizing i mnoge usluge."
Građani, osim onih koji zarade primaju u evrima, a imaju zaduženja prema bankama koja se usklađuju sa kretanjem kursa, iz meseca u mesec izdvajaju značajno veću sumu za dospele rate. Tako računica kaže da je rata stambenog kredita, za kupovinu prosečnog stana u Beogradu, za poslednjih šest meseci povećana gotovo za 6.000 dinara!
A plate realno padaju. U odnosu na januar prošle godine, danas su niže 1,1 odsto.

Oba Timoka se povlače

Polako se stabilizuje situacija u poplavljenim područjima, Vlada obezbedila novčanu pomoć. Odbrana u Zaječaru izdržala. Poplavljene kuće i oranice u Aleksincu, Boljevcu i Negotinu, javljaju Novosti. Obala Timoka u centru Zaječara je obezbeđena i nema bojazni od izlivanja na kuće i dvorišta u neposrednoj blizini reke. Oba Timoka nastavila su tokom dana da opadaju, a prema rečima komandira Vatrogasno-spasilačke čete u Zaječaru Branislava Matića, postavljeni bedemi su izdržali navalu reke. Spasilačke ekipe, međutim, i dalje ostaju u pripravnosti i nastavljaju da pune džakove sa peskom.

Boško Ničić, predsednik opštine Zaječar, grada koji je najviše nastradao u poslednjim poplavama, ogorčen je na vlast u Srbiji koja „potpuno ignoriše probleme poplavljenih građana", objavljuje Pres. On za Pres ističe da ga je najviše razočarao premijer Mirko Cvetković, koji je rođen u Zaječaru, a koji se nije setio ni da pozove telefonom i pita kako su ljudi koji se dave u vodi! Na pitanje da li on kritikuje vlast zbog poplava, ili je reč o predizbornoj kampanji pošto će na izborima u Negotinu izaći zajedno sa G17, on kaže:

"Ma, kakva kampanja. Imam predlog, neka republička vlast obnovi sve što je uništeno, neka se ljudima nadoknadi šteta i ja ću se povući sa funkcije!"

Vlada Srbije donela je juče odluku o hitnom upućivanju novčane pomoći u iznosu od 77 miliona dinara gradovima i opštinama u kojima su poplave izazvale veliku štetu, saopšteno je iz kabineta predsednika Vlade, prenosi Danas. Za Zaječar je predviđeno 20 miliona dinara, Aleksinac, Požegu i Knjaževac po osam miliona, Negotin šest, Svrljig četiri i Boljevac tri miliona dinara. Opštine Merošina, Doljevac, Koceljeva, Ub, Lajkovac, Ljig, Vladimirci, Žitorađa, Priboj i Prijepolje dobiće po dva miliona dinara, navedeno je u saopštenju.

Kosovo i EU

Od objavljivanja strategije za integraciju severa Kosova pod prištinske institucije Pitera Fejta, Srbija je suočena sa diplomatskim pritiscima i konkretnim potezima koje vuku Priština i međunarodne vlasti na terenu. Iako je zvanično na snazi stav EU da evropske integracije Srbije i pitanje Kosova idu odvojenim kolosecima, većina zemalja članica „kvinte” (SAD, Francuska, Velika Britanija i Nemačka) čini sve kako bi ova dva koloseka makar približile, objavljuje Politika pod naslovom "Različiti pristupi rešavanju problema južne srpske pokrajine".


Ilustracija: Politika

Takve namere „procure“ u javnost preko „neimenovanih diplomatskih izvora“, ali još niko nije zvanično potvrdio da je od ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića traženo da „smiri retoriku o Kosovu“, niti da će Srbija morati da prizna Kosovo za ulazak u EU. Ali, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Ketrin Ešton i francuski i nemački ambasadori Žan Fransoa Teral i Volfram Mas otvoreno su prošle nedelje poručivali da je Kosovo partner u regionu i da pre ulaska u EU „treba da rešimo svoje probleme sa susedima“, piše u Politici.

Srpski zvaničnici tvrde da dobrosusedski odnosi sa Kosovom i Metohijom nisu uslov za članstvo u EU. Našoj državi nije postavljen uslov da prizna KiM kao susednu zemlju, tvrde u MSP, objavljuju Novosti.

Manjak argumenata za prijem u EU

"Smatram da bi i Italija trebalo da se složi sa inicijativom Grčke da sve zemlje zapadnog Balkana postanu članice EU 2014. Ta godina nosi određenu simboliku u tome da se sto godina posle atentata u Sarajevu zaokruži pozitivan proces proširenja Unije na Balkan", kaže u intervjuu za Blic Đani de Mikelis, bivši šef italijanske diplomatije. De Mikelis kaže, da bi ključna prepreka mogla da bude nedostatak argumenta kojim bi se javnost država članica EU ubedila da prihvati tu inicijativu.
"Vi na zapadnom Balkanu njima delujete kao hrpa problema."

Problemi sa azilantima

Belgijske vlasti su upozorile da stotine ljudi albanske narodnosti koji iz Makedonije, s juga Srbije i, znatno manje, s Kosova dolaze u Brisel u očekivanju da dobiju azil, smeštaj i finansijsku pomoć, praktično nemaju nikakvog prava na to, prenosi Politika.

Ti ljudi koji u Belgiju dolaza s urednim biometrijskim pasošima, koje često bacaju odmah potom, biće vraćeni u zemlje porekla, na temelju sporazuma o readmisiji koji su Makedonija i Srbija potpisale sa članicama „Šengenskog prostora” Evropske unije.

Belgijski premijer Iv Leterm koji će radi hitnog rešavanja tog problema otputovati 8. marta u Prištinu i Skoplje, uputio je komesaru za unutrašnje poslove EU Sesiliji Malmstrem pismo sa zahtevom da se „ograniče pogubne posledice ukidanja viza Evropske unije” za državljane Makedonije, Srbije i Crne Gore od 19. decembra 2009. Belgijski premijer je predočio i da „naše vlasti sumnjaju da se iza te nagle navale (azilanata) kriju prave organizovane mreže”.

Direktor za Zapadni Balkan u Evropskoj komisiji Pjer Mirel sutra treba da otputuje za Beograd da bi sa vlastima Srbije razmotrio kako rešiti taj problem koji može dovesti u pitanje nedavno ukidanje viza za putovanje državljana Srbije i Makedonije u EU bez viza.


Slomljeno drvo na ulici u Frankfurtu posle oluje "Sintija" praćene vetrom brzine
od preko 100 km na čas. Zatvorene su glavna železnička stanica i mnoge
saobraćajnice u Frankfurtu.

Ponovo zemljotres u Čileu

Američka seizmološka služba saopštila je juče da je Čile potresao još jedan, nešto slabiji zemljotres, jačine 6,1 stepen po Rihterovoj skali, javile su agencije. Novi zemljotres dogodio se samo dan pošto je Čile pogodio razoran zemljotres jačine 8,8 stepeni u kojem je, prema poslednjim podacima, poginulo više od 700 ljudi dok je oko milion i po kuća oštećeno, javlja Politika.

Najviše su stradale starije građevine u blizini grada Kurisa, a tokom smirivanja tla dogodilo se više manjih potresa i u okolini glavnog grada Santjaga.

U Santjagu je zatvoren aerodrom jer je oštećena pista, ali se drumski saobraćaj postepeno uspostavlja. Gradske vlasti najavile su da će uskoro ponovo proraditi i metro.

U katastrofalnom zemljotresu koji je u subotu pogodio Čile poginulo je više od 400 ljudi, javlja Blic. Taj broj, međutim, ne mora da bude konačan jer pripadnici Nacionalne službe za hitne situacije te južnoameričke zemlje i dalje tragaju za oko 100 ljudi zatrpanih ispod ruševina u gradu Konsepsion. Damir Solor, počasni konzul Srbije u Čileu, kaže za „Blic“ da je u tom gradu uvedena vojna uprava jer je u njemu zavladao haos, ljudi pljačkaju prodavnice i porušene kuće. On navodi da, prema dosadašnjim podacima nema žrtava među 120 naših državljana koji žive u Čileu.

Predsednica Mišel Bašele izjavila je da je zemljotres jačine 8,8 stepeni po Rihterovoj skali koji je juče pogodio Čile po magnitudi „jedan od pet najjačih u istoriji“, objavljuje Danas. Ukupna šteta koju je Čileu naneo ovaj potres iznosi između 15 i 30 milijardi dolara, procenila je kompanija Ekvekat Ink. (Eqecat Inc), a prenosi na svom sajtu agencija Blumberg. Ta šteta, kako se navodi u saopštenju Ekvekata, iznosi 10 do 15 odsto ukupnog domaćeg bruto proizvoda Čilea.

„Iako se radi o katastrofalnom zemljotresu, činjenica da je Čile usvojio i primenio modernu, otpornu na zemljotrese praksu izgradnje zgrada, ublažila je posledice“, navodi se u saopštenju. Dodaje se da je šteta „minimalna“ u odnosu na ukupan broj građevina u regionu blizu epicentra.


Grad Konsepsion: policija sprečava pljačke u prodavnicama posle zemljotresa u Čileu

Grčka krivica

Grčka se smatra glavnim krivcem za trenutnu slabost evra, s obzirom na to da javni deficit te države iznosi 14 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), piše u Danasu Hans Varner Šin, profesor ekonomije i javnih finansija na Univerzitetu Minhen.

Kada su investitori počeli da okreću leđa evru, Grčka im je ponudila povećanje kamatnih stopa da bi ostali na tržištu. Ipak, katastrofa se dogodila jer je grčka vlada obmanula evropske partnere lažnim statističkim podacima. Da bi državu svrstala u red članica evrozone, vlada u Atini uveravala je evropsku javnost da je 1999. godine vrednost javnog duga iznosila 1,8 odsto BDP-a, što je niže od tri odsto, koliko je Ugovorom iz Mastrihta utvrđeno kao granica koja se ne sme preći. Ali, te cifre nisu predstavljale odraz stvarnosti. Nakon što su novčanice evra sa grčkim motivima odštampane i puštene u promet, agencija Evrostat objavila je da javni deficit Grčke iznosi 3,3 odsto BDP-a. S obzirom na činjenicu da je i ta brojka bila lažna, Evrostat je kasnije povukao informaciju. Danas ne postoje zvanični podaci o budžetskom deficitu Grčke iz 1999, a izveštaji koje je Atina objavila prošle godine nisu uravnoteženi, jer je njegova vrednost ubrzo uvećana sa pet odsto na 12,7 odsto BDP-a.

Nesumnjivo, zvanični podaci su toliko nepouzdani da je Evrostat bio prinuđen da izrazi sumnju u verodostojnost izveštaja jer postoje nejasnoće u vezi sa ciframa koje se u predočili grčki finansijski zvaničnici. Uprkos svemu, zahvaljujući trikovima, Grci su imali nekoliko dobrih godina. Ilustracije radi, od pridruživanja evrozoni 2001. godine, uvećana su sredstva namenjena za davanje socijalne pomoći. Istovremeno, prema podacima Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), penzije u Grčkoj, koje se mogu dobiti samo posle 15 godina rada, dostigle su iznos od 111 odsto prosečne neto zarade. U Nemačkoj, recimo, prosečna penzija iznosi 61 odsto prosečne zarade a pravo na tu penziju imaju samo oni sa najmanje 35 godina radnog staža.

Ipak, druge zemlje evrozone neće dozvoliti da Grčka potone, jer strahuju od domino efekta, koji bi predstavljao okidač za slom banaka.

Prodaja Jata

Šta dobija novi kupac Jata? Najmanje 15 miliona evra duga na papiru, a kad se tome dodaju potraživanja Aerodroma „Nikola Tesla”, Agencije za kontrolu letenja, Jat tehnike, Jat keteringa i mnogih drugih, ova suma narasta i do 30 miliona evra. Tu se poslovanje na veresiju ne završava, jer da bi ovu godinu završili u plusu, menadžeri Jata od države su tražili pozajmicu od 40 miliona evra. Osim dugova, novi vlasnik nasledio bi 15 aviona, starih više od 20 godina, od kojih trenutno saobraća samo osam, piše u Politici.

Nema sumnje da je najbolje vreme za prodaju nacionalnog avioprevoznika prošlo i da država sad samo gleda kako će pošto-poto da ga udomi. I pre nego što je raspisan javni poziv za strateško partnerstvo, u javnosti su Andrej Jovanović i Bojan Milovanović, bivši vlasnici fabrike grickalica „Marbo”, već viđeni kao gazde Jata. Možda su pokazali interesovanje, baš kao i mnogi pre njih: aviokompanije iz Rusije, Turske, Nemačke, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Indije, Islanda, Izraela. Ali, zvaničnu potvrdu njihove zainteresovanosti trenutno je nemoguće dobiti.

Završen Fest

Najboljim filmovima 38. Festa po ocenama žirija dvaju domaćih udruženja kritičara - FIPRESCI Srbija i UFNIK, proglašena su dva ostvarenja iz Izraela - ratna drama “Liban” reditelja Samjuela Maoza, i “Širom otvorenih očiju” Haima Tabakmana, kome će pripasti nagrada “Nebojša Đukelić”. Pobednik jedinog takmičarskog programa Festa, “Evropa van Evrope” su “Metastaze” reditelja Branka Šmita, koprodukcija Hrvatske, BiH i Srbije, javljaju Novosti.


Reditelj filma "Metastaza" primio je nagradu Politike, statuetu Eritrocit na
zatvaranju 38. FESTi: Branko Šmit, Labina Mitevska

Nastavlja se potraga za djeneralom Dražom

Iskopavanje groba generala Dragoljuba - Draže Mihailovića, komandanta Kraljevske jugoslovenske vojske u otadžbini, počeće na Adi Ciganliji čim to dozvole vremenske prilike. Zasad ima najviše indicija da je tamo ubijen i zakopan posle montiranog suđenja, piše u Blicu. Prema rečima Aleksandara Čotrića, člana Komisije za pronalaženje zemnih ostataka generala Draže, traganje će biti obavljeno najsavremenijim sondama za pretragu terena, tehnologijom koja je korišćena za pronalaženje masovnih grobnica iz poslednjih ratova.

Koliko vredi vinograd?

Bivši premijer Zoran Živković, koji se posle 11 dana insistiranja Presa da objasni kako je stekao oko milion evra, oglasio se tek u subotu i odmah je uhvaćen u laži! Živković je izjavio da njegov vinograd, za čije je podizanje od države dobio 40 miliona dinara, danas vredi 60 miliona (oko 600.000 evra), a ne više od milion evra kako tvrde sagovornici Presa. Da ova Živkovićeva računica ne stoji, za naš list potvrđuju i neki od najpoznatijih srpskih vinara, koji procenjuju da vinograd bivšeg premijera vredi najmanje 850.000 evra, a neki smatraju da vredi i milion evra! Pojedini od njih kažu čak da bi „naglavačke" požurili da kupe Živkovićev vinograd kad bi ga ponudio za onoliko koliko sam tvrdi da vredi.

Lažni lekovi

U želji da se oslobode umora, zaštite od raznih bolesti, ojačaju imunitet, pročiste organizam, a da pri tom zaobiđu lekarske ordinacije, ljudi se sve češće sami leče raznim „lekovitim“ preparatima. Tako je u modu ušao i germanijum, hemijski element iz grupe metala, koji pacijenti rado preporučuju jedan drugom jer o njemu kruži fama da „leči sve“. "Kod ljudi vlada pomama za sredstvima koja im navodno pročišćavaju organizam od stresa i nezdravog života, ali im preparati germanijuma, biljke maka ili različite gljive u tome neće pomoći", kaže za Blic prof. dr Tomislav Jovanović, klinički fiziolog na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Dr Jovanović objašnjava da je germanijum kao metal toksičan po ljudski organizam.

Stižu podaci o Šariću

Šef kancelarije Interpola za Srbiju Miloš Oparnica kaže da je Srbiji oko 15 zemalja, do sada, dostavilo informacije o vođi najvećeg narko-klana u ovom delu Evrope, Darku Šariću, za kojim je naša zemlja raspisala međunarodnu poternicu. On ističe da su podaci o Šariću stigli od zemalja bivše Jugoslavije, ali i Slovačke, Češke i Švajcarske, javlja Pres.

"Nama je najmanje 15 država dostavilo informacije o ranijim aktivnostima Darka Šarića na njihovoj teritoriji. Radi se o periodu pre nego što je Srbija za njim raspisala poternicu, a podatke smo dobili odmah posle njenog raspisivanja. Zbog poverljivosti podataka ne mogu konkretno da govorim o tome ko nam je i šta poslao o Šariću."

Posle hapšenja – na lečenje

Akter drame u Mužlji kraj Zrenjanina nije bio sposoban za davanje izjave policiji. Jene Korodini, umesto pred istražnog sudiju, najpre odveden na lečenje u bolnicu, javljaju Novosti. Jene Korodini, 62-godišnji radnik iz naselja Mužlja, koji je u subotu lovačkom puškom pucao nasumice i izazvao paniku u predgrađu Zrenjanina, posle predaje policiji i neuropsihijatrijskog pregleda smešten je na lečenje u ovdašnju bolnicu.
Korodini je odbio da se preda policiji, nakon što se sa puškom u ruci prošetao ulicom Jožefa Atile u kojoj stanuje i ispalio nekoliko hitaca u vazduh, a zatim se zatvorio i više časova proveo u porodičnoj kući.

Strah od plaćenih ubica

Po nalogu bosova crnogorske mafije u Srbiji je ubijeno nekoliko funkcionera. Pavle Bulatović, Branko - Bata Bulatović i Boško Buha likvidirani su kao mete plaćenih ubica, koje su crnogorski mafijaši poslali u Beograd. Po nalogu istog klana plaćene ubice odlazile su i u Hrvatsku, a poslednji obavljeni zadatak bilo je ubistvo vlasnika „Nacionala“ Ive Pukanića, objavljuje Blic pod naslovom "Državni funkcioneri na oprezu zbog plaćenih ubica iz Crne Gore".

"Razotkrivanje klana Darka Šarića ugrozilo je bezbednost najviših državnih funkcionera koji vode istragu. Šarić je pod zaštitom najmoćnijeg crnogorskog mafijaškog bosa i zbog toga se preduzimaju sve mere kako udarac srpskih bezbednosno-policijskih službi na pljevaljski klan ne bi doveo do toga da budu ugroženi ljudi koji direktno rukovode istragom", kaže za Blic izvor iz vrha MUP Srbije.

Novak najbolji u Dubaiju

Naš najbolji teniser Novak Đoković dobio Južnjeg i odbranio pehar na turniru u Dubaiju. U uzbudljivom finalu naš as slavio sa 7:5, 5:7, 6:3, javljaju Novosti.

Meč se igrao dva dana, s obzirom na to da je prekjuče kod rezultata 7:5 i 2:0 za Novaka prekinut zbog kiše, a juče je trajao nešto više od dva časa, piše u Blicu.

Miloš Savić, Igor Šarčević, Slobodan Matijević i Vuk Rađenović osvojili su 18. mesto u bobu na Zimskim Olimpijskim igrama u Vankuveru i tako se upisali u istoriju našeg sporta kao prvi srpski bob tim, objavljuje Alo.