- Nema ni govora o tome da Gazprom razmišlja o tome da trasu gasovoda Južni tok umesto kroz Srbiju "pruži" iz Bugarske ka Mađarskoj, teritorijom Rumunije. Rusi, objektivno, jesu zabrinuti zbog političke situacije u Srbiji ali ne odlažu ništa od onoga što su isplanirali po pitanju izgradnje gasovoda Južni tok kojim će ruski gas stizati u Evropu preko Srbije, kaže Saša Ilić, v. d. generalnog direktora JP Srbijagas, komentarišući za Balkanmagazin spekulacije po kojima, navodno, u Gazpromu razmišljaju da odustanu od trase Južnog toka kroz Srbiju, zato što poslanici Skupštine Srbije nisu ratifikovali gasni deo međudržavnog ugovora Srbije i Rusije pre raspuštanja Parlamenta.

Po povratku iz Moskve, gde je 18. marta održan sastanak najviših predstavnika Srbijagasa i Gazeksporta, dela ruske kompanije Gazprom, Ilić kaže da je to bio operativni sastanak kojim se preciziraju odnosi dve firme pre nego što bude formirana zajednička gasna kompanija.

- Sagovornici iz Gazeksporta su nas u potpunosti uverili da je priča o Južnom toku ozbiljna, da se radi na budućem obezbeđenju tržišta Srbije i regiona prirodnim gasom. Još jednom je potvrđen značaj izgradnje gasovoda Južni tok preko teritorije naše zemlje. U razgovorima je ponovo konstatovana čvrsta opredeljenost ruske strane da se uvođenjem novog tranzitnog pravca u potpunosti promeni pozicija Srbije, kako na planu transporta gasa za Evropu i njenog položaja u regionu, tako i u pogledu sigurnosti snabdevanja domaćeg tržišta ovim energentom, čak i u slučaju maksimalnog povećanja količina, kaže Ilić.

Govoreći o formiranju zajedničke firme sa Gazpromom, koje je predviđeno Sporazumom potpisanim 25. februara u Beogradu, Ilić ističe da će menadžment JP Srbijagas učiniti sve što je u njihovoj ingerenciji "da se preuzete obaveze ispune i stvore neophodni preduslovi za pristupanje osnivanju novog preduzeća."

Formiranje novog preduzeća predviđeno je, inače, za 25. maj. Govoreći za Balkanmagazin o tvrdnjama, koje se poslednjih dana mogu čuti, da će posle predstojećih parlamentarnih izbora biti preispitan energetski sporazum sa Rusima Ilić kaže da nema takav utisak.

- To je međudržavni sporazum kojim je država Srbija ušla u regionalni sistem gasovoda koji Rusija vodi i diktira. Takav sporazum su Rusi potpisali i sa Mađarskom, Bugarskom i Austrijom, tako da ne vidim razlog za bilo kakvo naše povlačenje iz njega. Tim pre što je snabdevanje ruskim gasom iz ovog alternativnog pravca strateško ekonomsko a ne političko pitanje i za samu Srbiju. Na realizaciji radimo detaljno, vodeći računa o svemu. Uz to, znamo ko je od aktuelnih političara bio prisutan prilikom potpisivanja međudržavnog ugovora. To, jednostavno, nije dnevnopolitička već strateška priča na duži rok a nju su podržale najodgovornije ličnosti Srbije, predsednik države Boris Tadić i premijer Vojislav Koštunica čiji najbliži saradnici su bili uključeni u pregovore. Zaista nema suvislih argumenata da se traži raskid međudržavnog sporazuma, kategoričan je Ilić, podsećajući da je čak i lider G 17 plus Mlađan Dinkić koji se, inače, protivi privatizaciji NIS-a, izjavio da podržava gasni deo aranžmana sa Gazpromom.

Ilić, takođe, ističe da je u centru pažnje razgovora u Moskvi bio i dogovor oko stvaranja svih potrebnih uslova za početak rada Podzemnog skladišta gasa Banatski Dvor.

- Bilo je reči o obezbeđenju količina gasa za utiskivanje u PSG Banatski dvor, kao i o pripremi ovog važnog energetskog objekta za iduću grejnu sezonu, s obzirom na to da je skladište spremno za operativni rad, naglašava Ilić, podsećajući da su pre sastanka u Moskvi, predstavnici Srbijagasa bili i na prvom skupu regionalne inicijative o povezivanju nacionalnih sistema za transport gasa - NETS (New Europe Transmission System, odnosno Novi evropski sistem prenosa) koji je krajem prošle nedelje održan u Bukureštu.

Na skupu u Bukureštu bile su prisutne i kompanije iz Mađarske, Austrije, Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Rumunije. Sastanak je predstavljao razmenu ideja i predloga svih mogućih scenarija po kojima bi se moglo pristupiti realizaciji ovog složenog projekta koji se bavi isključivo organizovanjem i eksploatacijom transportnih kapaciteta prirodnog gasa.

- Formiranje NETS-a treba da pomogne i poveća efikasnost postojećih kapaciteta za transport gasa i da obezbedi da srpsko gasno tržište postane sigurnije u pogledu snabdevanja. Istovremeno bi se omogućio njegov dalji rast. U Bukureštu je najveću podršku dobila ideja da se pristupi formiranju "Studijskog tela", koje bi ispitalo mogućnosti za realizaciju ovakve vrste regionalne saradnje gasnih kompanija, odnosno sinhronizaciju rada operatera i transportnih sistema zemalja u okruženju. Osnovni cilj NETS projekta, pored povećanja sigurnosti snabdevanja u regionu, jeste i stvaranje mogućnosti da se svima stave na raspolaganje potrebne količine gasa bez ograničenja, objašnjava Ilić, komentarišući da je sastanak u Bukureštu potvrdio da je ovaj projekat veoma interesantan za sve zemlje koje učestvuju u njemu i da će Srbija, "sasvim sigurno, uzeti aktivno učešće i u sledećim koracima u vezi sa Novim evropskim sistemom prenosa".