Vinston Čerčil bio je ljubitelj “Pola Rodžera”. Madona i Žerar Depardje su odani “Krugu”. Džejms Bond pio je “Dom Perinjon” u romanima, mada je prešao na “Bolinger” kada je dospeo na veliko platno. Ruski carevi obožavali su “Kristal” Luja Rederera koji danas konzumiraju rep pevači Šon “P-Didi” Kombs (poznatiji kao Paf Dedi) i Snup Dog. Dobrodošli u svet prestižnih pića - najboljih i najskupljih među šampanjcima, koji koštaju od 100 do više od 600 dolara po boci.

Vinograd u Šampanji

Kada obični smrtnici žele nešto da proslave, ne postavlja se pitanje da li da to bude uz “Kristal” ili “Krug”, nego da li da se pije šampanjac ili vino sa mehurićima. Jednom napravljen izbor omiljenog proizvođača pravog šampanjca, isključivo iz regiona Šampanja u severoistočnoj Francuskoj, postaje pitanje statusa i životnog stila. Da li da sledite neko od velikih pouzdanih imena kao što su “Moet&Chandon” ili “Veuve Clicquot” ili da se možda opredelite za nešto jeftinije ili više avanturistički, manje poznatih uzgajivača grožđa?

Samo, kome su ovi izuzetno prestižni šampanjci namenjeni, drugo je pitanje. “Kristal” je prvobitno kreiran ekskluzivno za ruske careve. Žan Klod Rozo, koji je vodio vinariju Luj Rederera do svog povlačenja  prošle godine, jednom je rekao: “Mi pravimo naš šampanjac za onih 3-5% mušterija koji se zaista razumeju u vina i koji ga polako ispijaju da bi ga okusili pravilno”. Realnost je zapravo drugačija, bar u SAD, gde su potrošači „Kristala“ najvećeg profila - rep izvođači. Njihovo ispijanje penušavih pića u klubovima manje je znak rafiniranog ukusa, a više strasti za životnim stilom u slengu nazvanim „bling-bling“, koji podrazumeva dijamantsku dugmad za manžetne, krupni zlatni nakit, otmene kadilake i senzualne žene. „Kristal“ je bio toliko uočljiv na koncertima g.Komba da se publika pitala da li je uvažena šampanjska kuća bila sponzor događaja.

Zapravo, imidž kuće Rederera do neočekivane popularnosti “Kristala” među rep izvođačima razmatran je oprezno. Frederik Rozo, koji je nasledio od svog oca rukovođenje vinarijom, kaže da je ova firma posmatrala svoju vezu sa rep muzikom sa “radoznalošću i mirno”. Ali g.Rozo se ne čini potpuno ravnodušnim. Upitan da li bi povezivanje “Kristala” i “bling” životnog stila moglo zapravo naškoditi brendu, on odgovara: “To je dobro pitanje, ali šta da radimo? Ne možemo da zabranimo ljudima da ga kupuju. Siguran sam da bi “Dom Perinjon” ili “Krug” bili oduševljeni da posluju sa njima”.

I “Dom Perinjon” i “Krug” su takođe imali svoj udeo u neželjenoj pažnji javnosti. Za poslednjeg zairskog predsednika Mobutua govorilo se da je ljubitelj “Dom Perinjonovog” roze šampanjca. Remi Krug, predsednik istoimene šampanjske kuće, više voli da ističe kulturnije konzumente “Kruga”, kao što su Ernest Hemingvej ili slikar Fransis Bejkon koji su “kreativni individualisti koji nikad nisu pratili gomilu i imaju jak senzibilitet.”

Kao što je slučaj sa ostalim luksuznim brendovima, neki potrošači su ipak motivisani samo pukim razmetanjem. Tokom mnogo godina, najpoznatiji potrošač “Kruga” u Velikoj Britaniji bio je Džefri Arčer, književnik, političar i konačno zatvorenik, nakon što je bio osuđen za lažno svedočenje. Na njegovo insistiranje da se gosti na letnjim zabavama poslužuju “Krugom i samo Krugom” gledano je kao na nešto skorojevićko - baš kao i na njegova uputstva gostima o tome kako da pronađu toalet (“Prođete Pikasa i levo kod Matisa”).

Zajedno sa drugim luksuznim predmetima, prestižni šampanjci se ne moraju osvrtati na ovakve stvari, zato što su opravdani aurom istorije i tradicije. Ali zapravo je ideja prestižnih pića relativno nova. Iako je šampanjac spravljan još od početka 18. veka, tek je 1876. godine dobio svoju dimenziju ekskluzivnosti kada je ruski car Aleksandar II izneo ideju da ima specijalni šampanjac napravljen samo za njega. Car nije bio zadovoljan time što je njegov šampanjac izgledao i imao ukus identičan onom koji su pili njegovi dvorani. On je želeo vino koje je napravljeno sa posebnom pažnjom i u lepšem pakovanju. Tako je nastao “Kristal”, naročito fini šampanjac u providnoj boci od kristala sa zlatnom etiketom. Dizajn, koji je cara Aleksandra napravio jednim od prvih predstavnika “blinga”, imao je praktičnu prednost: čisto kristalno staklo olakšalo je proveravanje da li je šampanjac bio otrovan.

S obzirom na to da je “Kristal” bio pravljen samo za cara, nestao je posle 1917. godine zajedno sa ruskom monarhijom. Prvo prestižno piće koje je stiglo do šireg kruga publike bio je “Dom Perinjon” koji je proizveo “Moet&Chandon” i koji je pušten u prodaju 1936. godine. Njihov šampanjac je nazvan po legendarnom monahu za koga se veruje da je najviše uradio u osmišljavanju penušavog vina koje je postalo šampanjac. Da bi se naglasila istorijska prošlost, “Dom Perinjon” se pakuje u tamnozelene flaše koje su kopija boce iz 18. veka. Otprilike deceniju kasnije, 1945. godine, Rederer je počeo da pravi rimejk “Kristala” i ovog puta da ga prodaje širim krugovima.

Podrum šampanjca

Mnoge kuće šampanjca sve više prave specijalna prestižna pića, koristeći svoja najfinija grožđa i najbolje berbe i često tražeći neku vezu sa istorijom koja bi istakla njihov brend. Verovatno najlepšu bocu ima šampanjac “Belle Epoque” od “Perrier Jouet”. Bocu je osmislio 1902. godine čuveni art nuvo staklar Emil Gal i oslikana je belim, zlatnim i zelenim anemonama, a za pakovanje šampanjca upotrebljena je tek posle Drugog svetskog rata. Još mlađa kreacija je piće Pol Rodžera iz 80-ih, nazvano “Vinston Čerčil”, po čuvenoj mušteriji ove kuće.

Sada postoji obilje prestižnih finih pića, kao na primer “Cosset’s Celebris”, “Taittinger's Comtes de Champagne”, “Veuve Cliquot's La Grande Dame” i “Salon” (kultno vino proizvedeno u minimalnim količinama samo od belog šardone grožđa).

Sajmon Fild iz “Berry Brothers&Rudd”, najstarije vinske trgovačke kuće u Velikoj Britaniji, kaže da kad dospete na vrh liste po cenama, pet imena dominiraju: “Bollinger”, “Dom Perignon”, “Krug”, “Pol Roger” i Redererov “Kristal”. Ipak, u regiji Šampanja u Francuskoj, generalno se tvrdi da postoje samo tri prava imena: “Kristal”, “Dom Perinjon” i “Krug”.

Svaki od njih ima svoje kvalitete koji ga odvajaju od drugih. Luj Rederer je još uvek u vlasništvu porodice i naročito se ponosi činjenicom da dok druge kuće moraju da kupuju grožđe, Rederer proizvodi dve trećine svog šampanjca (kao i svaku flašu “Kristala”) iz svojih sopstvenih vinograda. “Dom Perinjon” je vrhunski šampanjac najveće kuće u okrugu Moet&Chandon i mnogo polaže na svoju vezu sa vinogradima “Hautvilliers”, gde je čuveni monah nekad lično radio.

Rederer i Moet proizvode šampanjce različitog kvaliteta, počev od prostijeg bez određene berbe koji košta oko 30 dolara po boci, preko plemenitih šampanjaca koji su prozvedeni u jednoj godini i čuvani duže vreme i srazmerno skuplji i najzad, na vrhu su njihovi prestižni “Kristal” i “Dom Perinjon”.

“Krug” ima sopstveni način kako organizuje proizvodnju. Na primer g. Krug insistira da su svi šampanjci njegove firme prestižni. „Ako kažete da je sezonska proizvodnja vina bolja od nesezonske to je kao kad biste rekli da je simfonija bolja od koncerta”. Zapravo je Krugovo načelo „bez hijerarhije“ više od običnog marketinga. Za razliku od drugih kuća, “Krug” ne čuva svoje najbolje grožđe za specijalna pića, a njihova celokupna proizvodnja suviše je mala da bi se pravila poređenja od serije do serije. Ova kuća ukupno proizvodi oko 600.000 boca godišnje, što čini samo 0,2% produkcije šampanjskog regiona. Zato sva njihova pića dele specifičan “Krug stil”- bogat, suv i dugotrajan ukus.

U “Berry Brothers” u Londonu, boca “Kristala” iz 1996. godine prodaje se za 192 funte, a roze šampanjac iz 1996. godine za 332 funte. U prodaji na veliko “Krug” iz 1979. godine bio je na ponudi za 660 funti, dok je manje redak Krugov “Grande Cuvee” bio ponuđen za 85 funti po boci. Ipak, u “La Cave Se Rebiffe”, maloj vinskoj radnji na ćošku pored prodavnica “Rederera” i “Kruga” u Remsu, možete naći “Kristal” iz 1999. godine za 120 evra - teško se može reći jeftino, ali u pola cene koju biste platili u Londonu ili Nju Jorku.

Za većinu potrošača šampanjca koji imaju prihode manje od milion dolara, intrigantno pitanje o “Krugu” i “Kristalu” jeste to da li su oni dovoljno različiti od ostalih šampanjaca da bi opravdali svoje neuobičajene cene. A cene su svakako astronomske. Sve i da je “Kristal” toliko bolji da može da opravda 100 funti veću cenu, ipak kupovina zavisi od vaše strasti prema šampanjcu, da ne pominjemo dubinu vašeg džepa.