"Prilikom pravljenja slatkiša od čokolade ne postoje nikakve granice. Važni su samo iskustvo, smelost i intuicija - kaže Žan-Pol Even, jedan od deset najvećih francuskih majstora za čokoladu - naravno, mora se poštovati odredjeni broj osnovnih pravila. Dobro izabrati vrstu čokalade u odnosu na kolač, izlomljene komade staviti u posudu koja pliva u vreloj vodi, izbeći svaki dodir čokolade i vode… Dok govori, Žan-Pol Even istovremeno priprema čokoladnu masu, a njegovi pomoćnici seckaju i mešaju dodatke namenjene aromatiziranju guste braonkaste mase koja će dati "Čokoladnu dojku", erotski slatkiš sa kokosovim mlekom, bademom i džindžerom.

Auditorijum od tri stotine ljudi pažljivo sluša uputstva velikog kulinara i prati njegove uvežbane gestove, ovoga puta ne u kuhinji, nego na osvetljenoj sceni 13. pariskog Salona čokolade. Hale sajamskog prostora "Port de Versaj" 19. oktobra zamirisale su svima dobro znanim slatkasto oporim mirisom čokolade. Stotinak najvećih majstora iz Francuske, Belgije, Švajcarske, Nemačke, Italije, Kanade i Japana, okupilo se da dočeka sladokusce i sa njima podeli svoju strast i proizvode.

Sto hiljada posetilaca

"Kada smo 1995. rešili da napravimo prvi salon čokolade, niko nije verovao u uspeh našeg preduzeća - kaže Silvi Dus, organizator manifestacije - medjutim, podržali su nas Sušar, Nestle, Rober Links i još nekoliko znamenitih kulinara. Publika je bila zadovoljna, tako da smo povećali i osmislili salon što nam svake godine dovede preko sto hiljada posetilaca."

Pariski salon čokolade ne pruža samo gustativna zadovoljstva, nego publici omogućava da se obavesti o poreklu i nastanku čokolade, kao i o najvažnijim legendama vezanim za plod kakaovog drveta. Prema drevnim meksičkim legendama, Kvecalkoatl, bog zore, donoseći ljudima civilizaciju, iz raja je ukrao kakaovac, drvo magičnih plodova čiji napitak daje snagu i hrabrost. Od tada je čokolada, piće bogova, postala omiljeni napitak vladara. Civilizacije Maja i Acteka koristile su ga u ritualne svrhe: očišćenje dece vodom i čokoladom, kakao zrnevlje kao poklon mladencima, sahranjivanje pokojnika sa posudom kakao zrnevlja. Vredno kao zlato, zrnevlje kakaovca služilo je za plaćanje robe i usluga. Demokratizovana, čokolada pomešana sa alkoholom, papričicama ili halucinogenim pečurkama bila je omiljeno piće za velike praznike. U Evropu kakao je stigao na brodovima Kristifora Kolumba i postao omiljeno piće evropskih moćnika.

Geografsko poreklo kao za vina

Obala Slonovače, zajedno sa Francuskom, bori se za objedinjavanje normi, omogućavanje praćenja porekla i zaštite kvaliteta osnovne materije. Naime, stvaranjem Evropske Unije došlo je do deregulacije tržišta, te su se u Francuskoj pojavile čokolade sa vrlo niskim postotkom kakao mase i kakao butera, i sa dodacima "biljnih masnoća". Da bi se zaštitili, francuski majstori čokolade tražili su da se ovi proizvodi niskog kvaliteta ne zovu čokolada, ali Brisel nije dozvolio. Došlo se do srednjeg rešenja, tako da se čokolada sa najmanje 30 odsto kakao mase sada zove "tradicionalna čokolada". Odlazeći korak dalje od evropskih administratora, poznati majstori čokolade počeli su da se zalažu za upotrebu kvalitetnih kakaovaca koji nisu genetski modifikovani. Istovremeno, njihova želja je da se prilikom spremanja čokalade upotrebljavaju zrnevlja kakaovca čije će geografsko poreklo i svojstva biti upisani na omotu, nalik sortnim vinima i kvalitetnim konjacima.

Pored obilne ponude poslastica, pariski salon čokolade tokom četiri dana ponudio je tridesetak predavanja i radionica posvećenih ne samo kulinarstvu, nego istoriji i umetnosti. Tri izložbe upotpunile su dogadjaj i dale mogućnost posetiocima da saznaju poreklo čokolade, i da vide fotografije savremenih i tradicionalnih plantaža Južne i Srednje Amerike. Po zatvaranju Salona u Parizu, organizatori, u naredna tri meseca, sele manifestaciju za Njujork, Moskvu, Šangaj i Tokio.

ISTINE I LAŽI O ČOKOLADI

Čokolada goji.

Pogrešno. Čokolada ne goji ako se jede u normalnim količinama, a zbog svojih energetskih svojstava (500kcal/100 g), manje količine se uključuju u pojedine režime mršavljenja.

Od čokolade se dobijaju bubuljice.

Pogrešno. Do sada nikada nije pronadjena veza izmedju konzumacije čokolade i pojavljivanja bubuljica.

Od čokolade se dobija karijes zuba.

Pogrešno. Ako čokolada nije previše zasladjena, ona čuva zuba, jer sadrži tanin, fluor i fosfate.

Čokolada je dobra za zdravlje.

Tačno. Čokolada, zahvaljujući teobrominu, ima psihostimulativna i antidepresivna svojstva, sadrži vitamine, mineralne soli i flavonoide koji, slično vinskim flavonoidima, deluju blagotvorno na arterije. Masnoće sadržane u čokoladi utiču pozitivno na holesterol u organizmu.

SAVETI KLUBA OBOŽAVALACA ČOKOLADE

Čokolada se kupuje tokom hladnijih meseci u godini, nikada jula i avgusta. Čuva se u hermetički zatvorenoj kutiji na suvom i hladnom mestu, a jede se na sobnoj temperaturi od 16° C. Degustacija se započinje čokoladama koje imaju najmanje kakao mase, i ide se do kreščenda. Najbolje piće uz čokoladu je negazirana mineralna voda. Uz čokoladu slabijeg kvaliteta može da se pije kafa ili čaj. Za ljubitelje alkohola dozvoljena je kombinacija sa armanjakom, konjakom i rumom.