ZASLUŽIO SAM DA ME ZOVU KRALJEM ROMSKE MUZIKE

U nedelju 8. juna, na kardiološkom odeljenju Niškog kliničkog centra, preminuo je od srčanog udara romski pevač, muzičar i tekstopisac Šaban Bajramović (72). Muzikom se bavio od mladosti, snimio je 20 albuma, pedesetak singlova i autor je više od 700 pesama. Šaban Bajramović je bio jedan od najznačajnijih romskih umetnika današnjice.

Svaki njegov nastup je veliki dogadjaj za ljubitelje muzike i pamti se i prepričava godinama kasnije. Ja sam ga zadnji put slušao na njegovom prvom pariskom koncertu održanom u petak 12. maja 2006. godine. Posle grupe gadžovana koji su zagrejali publiku, u belom odelu i sa tamnim naočarima, iz mraka scene izronio je Šaban Bajramović pevajući romsku himnu : "Djelem, djelem, lungone dromenca / Maladilem čorore Romenca". Pesma o romskoj sudbini bila je obradjena u laganom latino ritmu, a na nju se nadovezla "O brišim perera čaje", nežna balada, verovatno i najlepša koju je Šaban ikada napisao. "Propevao sam na Golom Otoku. Tamo sam naučio tonove, a za šest meseci razvio sluh i naučio da sviram kontrabas. Jednom smo mi robijaši davali koncert i ja sam pevao umesto kolege. Tako je počela moja pevačka karijera – pripovedao je Šaban. Inače, on se na Mermeru našao 1956. godine, jer je devojke radi pobegao iz vojske. Kasnije, ta epizoda se pomešala sa mnoštvom drugih, stvarajući legendu u kojoj je nemoguće odvojiti istinu od Šabanove teatralne prirode.

Šaban Bajramović na koncertu u Parizu 12. maja 2006.

Šabanov koncert se nastavio njegovim planetarnim hitom, pesmom "Opa cupa". Brz ritam i Nailova truba, pokrenuli su publiku, a fluid je krenuo kada je Šaban zapevao "Jasminu", potom "Dželi Maru", poznatiju kao Bregovićevu "Mesečinu", "Geljan dade" jednu od najpevanijih kafanskih hitova, "Pilem, pilem" baladu tragične društvene tematike iz običnog romskog života... Glas nabijen emocijama, lakoća i elegancija u izvodjenju, učinile su publiku otvorenom za Bajramovićevu umetnost. Njegova pojava na sceni bila je nalik utisku koji je zapisao Dragi Šestić, amsterdamski producent. "Ispred mene je stajao Ciganin džentlmen koji u opšte nije nalikovao buntovniku od pre trideset godina. Medjutim, kao muzičar i pevač, on se nije promenio. Njegov glas nije izgubio snagu, ni bogatstvo, niti magičnost. Bio je potpuno čist i istinit. Čovek koji je pevao predamnom, bio je muzički genije."

Šaban Bajramović – Gypsy King of Serbia

Finoća Šabanovih kompozicija i aranžmana, neusiljenost njegovog pevanja i moć improvizacije, činile su da njegova muzika prevazilazi okvire etno zvuka i zalazi u džez i bluz. Nije slučajno da Bajramovićeve kompozicije sviraju i pevaju hiljade muzičara na svim kontinentima. "Ja sam nastradao na estradi. Dobio sam slavu, al’ novac nisam. Sad pirati uživaju od onog što sam nekada pevao, radio, mučio se, što sam dao iz duše. Za mene opet ništa. I sad, pevaju se moje kompozicije, a ja nemam, ama, nikakvu korist od toga – požalio se nekrunisani kralj romske muzike, koji je više od pedeset godina proveo pevajući i komponujući. Njegova muzika u sebi nosi dva elementa od neprocenjive vrednosti. Pre svega, upisuje se u tradiciju stvaralaštva jednog heterogenog, nomadskog naroda. Medjutim, umesto uobičajenog izvodjenja "standarda" u novim aranžmanima, Šaban Bajramović je pomerao granice, unoseći novo. "Zaslužio sam da me zovu kraljem romske muzike i Net King Kolom iz Niša. Ne može niko da me zameni još za 50 godina – kazao je nedavno Šaban.

Ama, neće moći niko da Vas zameni ni za 150 godina, gospodine Bajramoviću. Ne radjaju se geniji tako često.