Pakt za stabilnost Jugoistočne Evrope došao je do svog kraja uprkos činjenici da je region i dalje nestabilan. U intervjuu za nemački časopis Spiegel Gerhard Busek, specijalni koordinator Pakta koji će uskoro napustiti taj položaj, govori o izgledima za svetlu budućnost zemalja regiona i potrebi za pretpristupnim razgovorima.

Spiegel: Gospodine Busek, osnivački dokument Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope usvojilo je 40 država 1999. godine s ciljem da se pomogne novim državama nastalim posle raspada Jugoslavije. Bili ste specijalni koordinator šest godina. Možete li da ocenite koliki je napredak postignut u tom periodu?

Gospodine Busek, osnivački dokument Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope usvojilo je 40 država 1999. godine s ciljem da se pomogne novim državama nastalim posle raspada Jugoslavije. Bili ste specijalni koordinator šest godina. Možete li da ocenite koliki je napredak postignut u tom periodu?

Erhard Busek: U regionu se beleži stopa ekonomskog razvoja od 5 do 10 procenata. Usvojeni su dobri zakoni koji obezbeđuju zaštitu ljudskih prava. Međutim, nema potrebe za njihovom primenom u praksi i zato tokom izbora nema ozbiljnih problema. To je dobar znak. Ako razmislite, shvatićete da demokratije više nema samo "u domovima ljudi".

Spiegel: Situaciju prikazujete kao ružičastu. Opšti izbori u Makedoniji su u nekim delovima zemlje morali da budu ponovljeni zbog nepravilnosti, a jedna osoba je čak i poginula.

EB: Nasilja je bilo i u Baskiji, bili smo svedoci povrede izbornog procesa i nepravilnosti u Italiji i na Floridi. Smatram da smo isuviše kritički nastrojeni prema Balkanu.

Spiegel: Zajedno s Makedonijom, i Hrvatska je na putu prijema u EU.

EB: Prijem zavisi više od EU nego od te dve zemlje. Bugarska i Rumunija su primljene prerano i prebrzo. Evropska unija u tom slučaju nije uzela u obzir činjenicu da zemlje Balkana moraju da preuzmu odgovornost, jer su za članstvo postojali strožiji kriterijumi. Hrvatska je u boljem položaju nego što su bile Bugarska i Rumunija.

Spiegel: Da li je pitanje Kosova već rešeno? Beograd ne pokazuje znake spremnosti da prihvati stvarno stanje.

EB: Srbija se neće tako lako odreći te pokrajine. Srbija je zemlja koja neće zaboraviti bitku koja je počela pre 600 godina…

Spiegel: … mislite na bitku na Kosovu polju, kada su i istaknute pretenzije ka Kosovu…

EB: … to treba uzeti u obzir. Nažalost, prilikom potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju odigran je adut iz rukava, kojim je trebalo izvršiti pritisak na Beograd.

Spiegel: Kako Kosovo može samostalno da opstane? Prema izveštaju organizacije Transparency International, nalazi se na vrhu liste najkorumpiranijih zemalja na svetu.

EB: Nisam siguran. U ovom trenutku ne postoje statistički podaci o Kosovu.

Spiegel: Pokušavate li da negirate informaciji o korupciji koja "divlja"?

EB: Kada nema pravih zakona, sve se smatra korupcijom. Kosovo je zemlja u razvoju. Evropska unija ne sme sve vreme da izigrava "psa čuvara", već da pomogne vlastima da podignu na noge lokalnu ekonomiju i podstaknu investicije odobravanjem povoljnih kredita.

Spiegel: U Bosni i Hercegovini su Srbi, Muslimani i Hrvati sprečili da zemlja normalno funkcioniše. Predstavnici zapadnih zemalja bespomoćno gledaju nacionalističke igre. Da li se Brisel odrekao te države?

EB: Međunarodna zajednica nije za 13 godina uspela da premosti jaz između tri nacije. Problem je u državama članicama EU, jer većina vodi računa samo o svojoj politici i interesima. Grčka se, na primer, protivi korišćenju imena Makedonija. To je zaista loše za spoljnu politiku.

Spiegel: Bosna se smatra prestižnim projektom za uspostavljanje stabilne države. Zašto onda ne postoji jedinstven stav?

EB: Da li ste sigurni da svi ministri spoljnih poslova zemalja EU znaju gde se nalazi Bosna? Većina ih ne zna. Zato postoji toliko mnogo prigovora i pritužbi. Činjenica da u tom regionu Austrija ostvaruje veliki profit se uopšte ne spominje.

Spiegel: Kako će se u budućnosti odvijati situacija u regionu?

EB: U ovoj fazi je veoma važno započeti predpristupne razgovore sa svim zemljama. Rešiće se svi važni problemi i izbeći "besmislice". To je dobra terapija, koja podstiče konkurenciju. Neke će zemlje sve zahteve ispuniti za tri godine, ostale za dvadeset. U ovom slučaju EU je "gunđalo" jer u pregovaračkom procesu uvek primenjuje dvosmerni princip. Međutim, nedostaje sveobuhvatna strategija.

Spiegel: Nakon glasanja u Irskoj, Evropa je ponovo u krizi. To dovodi u pitanje proces proširenja EU.

EB: Zapravo, to je besmisleno: teritorija koju treba integrisati je manja od Rumunije.

Spiegel: Ovlašćenja Pakta za stabilnost biće preneta na Savet regionalne saradnje, sa sedištem u Sarajevu. Mislite li da je taj korak preduzet prerano?

EB: To je istorijska promena. Još od Bečkog kongresa uvek se stanovnicima Balkana moralo objašnjavati šta moraju da rade i urade. Sada je sve na njima. Ako nastavimo da ih smatramo "decom iz obdaništa", nikada neće odrasti. Svako dete mora da opeče prste barem jednom u životu.

Priredio: Milan Djukić

Vrh strane