TURSKA OFANZIVA NA BALKANU

Predsednici Srbije i Turske, Boris Tadić i Abdulah Gul

Poseta predsednika Turske Abdulaha Gula Srbiji imala je višedimenzionalni karakter. Prvo Turska i Srbija jačaju ekonomske veze gde je potpisano više protokola o medjusobnoj saradnji. Resorni ministri Srbije i Turske potpisali su u Beogradu pet bilateralnih međudržavnih sporazuma. Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić i turski ministar rada i socijalne politike Omer Dinćer potpisali su sporazume o saradnji u oblasti infrastrukturnih projekata i o ekonomskoj saradnji. Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić i državni ministar u vladi Turske Faruk Čelik potpisali su sporazum o tehničkoj i finansijskoj saradnji. Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić i njegov turski kolega Omer Dinćer potpisali su dva sporazuma iz oblasti socijalne sigurnosti. Glavni projekti su koridor 10, železnička infrastruktura i gradjna saobraćajnice kroz Sandžak.
Drugo, Turska ima strateške namere da stvaranjem dobrih odnosa sa Srbijom zajednički posreduju u “omekšavanju” napete situacije izmedju Republike Srpske i federcije u postizanju kompromisnih rešenja, koji vode faznoj promeni ustava BIH, u sklopi američko - evropske inicijative. Turska pokušava da Srbiju stavi u primarni plan oko “ubeđivanja” rukovodstva Republike Srpske - da popusti oko promene ustava, koji vodi BIH ka EU i NATO.

Sandžak im primaran

Istovremeno Turska u Srbiji želi da ojača svoj uticaj u Sandžaku, kroz ekonomske i razvojne projekte u kulturnoj i verskoj saradnji. Sandžak je bio i ostao značajni deo Srbije, gde Turska ima svoje interese a želi da ima i uticaj. Turska je vidno zainteresovanai da ojača svoj uticaj i u BIH.
Prilikom posete Ministra inostranih poslova Turske Ahmet Davutolog BIH je izjavio: “Napravićemo Balkan, Kavkaz, Srednji istok, zajedno sa Turskom, centrom svetske politike u budućnosti. To je cilj turske spoljne politike i mi ćemo to postići.”
Dakle, interes Turske je da delegiranjem moći od SAD i NATO sebe definiše kao regionalnu eknomosku i vojnu silu, koja će biti zaštitnik interesa SAD na obodu Evro-azijskog prostora prema Kaspiskom Crnomortsom basenu i na Balkanu. Turska, pri tome, ne igra samo na američke interese. Njen cilj je i jačanje veza sa Ruskom federacijom i prihvatanje energetskog i ekonomskog ali, i vojnog savezništva sa Rusijom. Miinstar spoljnih poslova Turske u poseti Bih kaže: ”Mi želimo novi balkanski region utemeljen na političkim vrednostima, ekonomskoj međuzavisnosti i saradnji i na kulturnoj harmoniji. To je bio otomanski Balkan. Mi ćemo obnoviti ovaj Balkan...”

Otomanske ambicije

Otomanska stoleća Balkana su, smatraju Turci, uspešna priča i zato nastoje da je sada obnove. Interes Turske je da bude pitana za vitalne međunarodne i regionalne interese na Balkanu, da jača svoju ekonomsku sferu ali, i svoju vojnu komponentu. Turska je strteški bitna na energetskim koridorima, koji idu sa Kavkaza i kaspijskog basena i iz Rusije. Turci su podjednako zaintersovani za Južni tok kao i za gasovod Nabuko.
Turska planira da se nametne kao sila koja mora da uđe u EU bez ucenjivanja, jer predstavlja “štit” NATO-u i Evropi na evro-azijskim granicama. Predsednik Turske Gul je u Beogradu rekao: ”Ukoliko dve zemlje budu zajedno radile, to će biti na dobrobit cele Evrope, a posebno na dobrobiti jugoistočne Evrope. Kada je reč o ekonomiji, mi upravo počinjemo jaku ekonomsku saradnju.”
Predsednik Srbije Boris Tadić je na to odgovorio: ”Danas se nalazimo u situaciji da rešavamo neka nerešena pitanja na Balkanu, ali sve o čemu govorimo suštinski može biti rešeno samo u okviru integracija u EU. Stoga Srbija podržava evropske integracije za Tursku, kao što Turska podržava Srbiju na tom putu.”
Interesi Srbije da jača odnose sa Turskom su ekonomska razmena i ulaganje turskih investitora, kao moćne ekononije na jugoistoku Evrope. Turska kao i Srbija se bori da uđe u EU, a Turska, uz to, može da lobira za Srbiju kod SAD - u davanju pozitivne ocene o delovanju Srbije kao stabilne države na Balkanu.
Turska želi svoj uticaj da iskoristi jačanjem panturske koncepcije na ekonomskim osnovama ali, i jačanjem islama pod uticajem Turske - a ne Irana, Saudijske Arabije i drugih država.

Savezništvo sa Grčkom

Govoreći o turskim interesima na Balkanu prof dr Nenad Kecmanović, dobar poznavalac poliitčkih prilika na Balkanu kaže da ”Turska kao regionalna velesila u ovom strateški važnom evroazijskom dijelu svijeta predstavlja glavni oslonac jedine supersile. Turska se preporučuje kao dragocjen partner u nastupu prema zapaljivim muslimanskim ostrvima (Sandzak, BiH) u hrišćanskom moru. Zatim, sve veća finansijska ulaganja, neimarski poduhvati, politička posredovanja i slične akcije predstavljaju moderni povratak Turske na Balkan, koji je u prošlosti stoljećima bio područje njene dominacije. Dalje, kao važan američki saveznik i članica NATO te, istovremeno, jedan od stubova Svjetske organizacije islamskih zemalja, Turska, uz EU, SAD i Rusiju pretenduje da postane jedan od globalnih igrača u našem regionu”.
Turska planira da bude globalna sila jugoistoka Evrope, centralni saveznik SAD i “udarna pesnica” NATO na evroazijskoj granici. Istovremeno Turska vidi sebe kao centralnog energetskog partnera za Evropu i EU za transport ruske kaspijske nafe i gasa. Globalni interesi postaju sve jači u odnosu na pojedinačne nacionalnih ciljeva. Zbog toga u bliskoj budućnoti treba očekivati “zakopavanje sekire” sukoba Turske i Grčke i stvaranje uslova za globalno tržište i bezbedonosni prsiten Evrope i saradnje sa Rusijom.