TUNEL “VELIKE ALBANIJE”

Otvaranjem tunela autoputa Drač – Kukeš - Priština, koji povezuje Albaniju sa Kosovom i Metohijom realizuje se deo globalnih nastojanja SAD na Balkanu u povezivanju saobraćajnih i energetskh koridora.

Beriša i Tači na otvaranju tunela

Ovaj veliki poduhvat povezivanja Albanaca na Kosovu i u Albaniji delo je kompanije Behtel –Enka, američko - turske komapnije koja gradi, pored Balkana, i razrušen Irak. Premijer Albanije dr Salji Beriša zajedno sa Hašimom Tačijem sa Kosova otvorio je tunel koji će imati višestruku ulogu, kako na nacionalnom tako i na ekonomskom planu i, istovremeno je važan za predstojeće parlamentarne izbore.Nakon otvaranja tunela u Kalimašu na severu Albanije premijer Beriša kaže: „Danas je jedan od najlepših snova Albanaca postao stvarnost. Ovo je tunel ujedinjenja nacije. Danas smo odlučili da više nema prepreka, da nema ničeg što nas može podeliti, ne samo duhovno već ni fizički.” Ovo - kako je rekao, „remek - delo Albanaca” će biti na dobrobit čitavog regiona...

Istovremeno, premijer Kosova Hašim Tači je izjavio: „Tirana i Priština su blizu jedna drugoj kao nikad do sada i, tako će ostati. Glavni element ove duhovne, moralne i fizičke blizine jeste nezavisnost Kosova”.

Vezivanje Crne Gore i Makedonije za Tiranu

Albanija je strarteški otvorila saobraćajne koridore na Jadransko - jonskom pravcu, koji će doprineti brzini i kvalitetu veza iz albanskih luka Drač, Valona, Šendjin... sa Kosovom, BRJ Makedonijom i stvoriti bitnu konkurenciju koridoru E-10, koji prolazi, najvećim delom, kroz Srbiju kao i konkurenciju crnogorskoj luci Bar.


Autoput kroz Albaniju za Kosmet

Gradnju ovog tunela i autoputa prati i afera protiv ministra spoljnih poslova Ljuljzima Baše, koji je 2006. godine bio ministar saobraćaja. Baša se tereti da je albanske poreske obveznike i državu oštetio kroz ovaj posao za oko 114 miliona evra. Afera je okončana odlukom Vrhovnog suda Albanije koji je saopštio da “tužioci nisu uspeli da ispoštuju krajnji rok za okončanje istrage protiv Baše”.

Baša se tereti da je, navodno, kao ministar saobraćaja 2006. godine nezakonito izmanipulisao posao izgradnje deonice autoputa Drač - Kukeš. Baša je navodno uticao na odabir američko - turske kompanije Behtel - Enka za izvođača radova na najskupljoj deonici, nanoseći štetu državi od 114 miliona evra. On, međutim, negira optužbe. (AP, MIA - 10/04/09)

Projekcije su usmerne na međunarodni naftni korodor E-8 koji luku Drač i ostale albanske luke vidi kao deo međunarodnih interesa. Albanija kao članica NATO-a čini “važnu kariku” u Otranskim vratima za stabilnost celokupnog albanskog demografskog prostora i stabilnost Zapadnog Balkana. Jačanje saobraćajnih i energetkih insfrastruktura, koje će prolaziti kroz Albaniju, bitnije će vezati Crnu Goru i BJR Makedoniju za Tiranu i, pre svega, držati Kosovo pod strateškom kontrolom u interesu NATO-a i globalnih projekcija SAD i EU na ovom prostoru Evrope. Albanskom predsedniku Salji Beriši je, prilikom boravka u SAD, obećana pomoć Svetske banke, piše Sautist Juropijen tajm.

“Projekat smatramo veoma važnim kako za Albaniju tako i za Kosovo,” izjavila je Orsalija Kalancopulos, direktorka Svetske banke za zemlje jugoistočne Evrope.

Svetska banka i SAD, kao i EU, modernizaciju Albanije sagledavaju u pravcu globalne stabilnosti regiona ali i zadovoljenja interesa politike SAD u geostrateškoj igri saobraćajnih i energetskih koridora na evro - azijskom putu, u odnosu na projekcije i interese Ruske Federcije. Međutim, jasno je da ovi poduhvati u Albaniji ne bi bili potpuni bez strateških dogovora SAD i EU ali i SAD i Ruske Federacije u zadovoljenju sopstvenih interesa. Izgradjna ove saobraćajnice duge nešto više od 170 kilometara skraćuje put sa šest na tri sata od Prištine do Tirane i Jadranskog mora.

To otvara višestruke mogućnosti razvoja Kosova i njegovog otvaranja prema svetu, uz oslobađanja zavisnosti i od Srbije, na koridoru 10, kao i od Crne Gore, preko luke Bar.

Na otvaranju tunela

Jasno je, naravno, da se stvaraju uslovi za forme ekonomske i političke unije Albanaca na Kosovu i Albaniji i za širenja uticaja na Albance u BJR Makedoniji kao i u Grčkoj.

Beriša, i američki i evropski igrač?

Prvi izabrani predsednik višestranačke Albanije posle 1991. godine, dr Salji Beriša poznat je kao lični lekar - kardiolog bivšeg albanskog diktatora Envera Hodže. Beriša je bio predsednik Albanije od 1992-1997. godine a od 2005. godine je premijer.

Treba podsetiti da je dr Beriša vešto igrao izmedju EU i SAD u Balkanskoj krizi ali i da iza njegovog imena stoje razne afere i korupcija, među kojima je “piramidalna“ pljačka bankarskog sistema VE-FA, koja je bila uvod u građanske sukobe, kada je Albanija bila na ivici građanskog rata. Sve to se dešava paralelno sa nekontrliosanim prenošenjem velikog arsenala oružja za potrebe terorizma i političkih ciljeva Kosovskih “gerilaca”, ali i albanske narko - mafije. Beriša je među prvima jasno sledio politiku Envera Hodže, oko potreba definisanja Kosova kao zasebne države izvan Srbije. U tom smislu dr Beriša je zaslužan za status nezavisnosti Kosova.

Politika Demokratske partije dr Beriše propagirala je politiku vezivanja za NATO i SAD, kao pristupanje Albanije “Partnerstvu za mir“ i, nedavno, NATO alijansi. To je druga zasluga.

Treća zasluga je dobijanje podrške od SAD i EU za modernizaciju Albanije. Politički profil dr Beriše napravo je Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) iz Ljubljane, koji za dr Berišu kaže: “Prema mišljenju analitičara Sali Berisha je tipičan dinaroid koji sve radi strasno, svemu dodaje nepotrebnu psihološku notu, na svaki izazov je spreman da se suprotstavi te i protiv međunarodne zajednice. Njegov, stoga i problem Demokratske partije je u tome što nemaju celovitu, detaljnu i koherentnu političku platformu, kako da reše probleme sa kojima se suočava Albanija. Umesto toga Berisha nudi kompenzaciju: još pobeđuje komunizam, u stilu "vađenje noža na mrtvog Indijanca“. Berisha čini sve, da opstane na vlasti, tako da se ne libi da se koristi svim i svačim. Autoput koji se gradi prema Kosovu, umesto da bude projekt jedinstva Albanaca, zbog marketinške zloupotrebe, sve više se pretvara u projekt razdora među Albancima. U Albaniji, kao i drugim tranzicijskim zemljama, totalitarizam se obnavlja, udružen sa autoritarnošću na nižim nivoima. Npr. svaki lider je autoritarna ličnost, svaka partija je totalitarna, što stvara uslove za sve veći broj frakcija, koje se posle pretvaraju u nove političke partije. Kako se približava vreme parlamentarnih izbora zakazanih za 28.juni raste uticaj dr Beriše i njegove partije ali i kritika opozicije koja u politici dr Beriše vidi izvor neviđenje korupcije, koja je u vrhu svetske skale.”

Ukupno 26 političkih stranaka i četiri koalicije učestvovaće na parlamentarnim izborima u Albaniji 28. juna, saopštila je Centralna izborna komisija (CEC) u petak (15. maja), nakon što je potvrdila prijavljene liste kandidata. Vladajuća Demokratska stranka (DP) predvodi koliciju "Savez za promene", koju čini deset stranaka. Drugu desničarsku koaliciju vodi Hrišćansko demokratska partija Albanije. Glavna opoziciona stranka Socijalistička partija ima pet saveznika, sa kojima se udružila u levičarskoj koaliciji "Jedinstvo za promene". Socijalistički pokret za integraciju (SMI) na čelu je levičarske, četvrte koalicije, pod nazivom "Socijalistička alijansa".

Demokrarska partija dr Beriše uzela je proevrpski slogan“Savez za promene“, koji je bio prisutan u nizu država Balkana i kao takav je znatno stabilniji i homogeniji u odnosu na ostale partije i parlamentarnu opoziciju. Beriša je u očima svojih pristalica reformator Albanije i akter povezivanja Albanaca na Balkanu.

Očigledno je da je politika Albanije imala jak uticaj na sazrevanje političkog pokreta Albanaca na Kosovu kao i u lobiranju za nezavisnost Kosova. Albanija je od izuzetno nerazvijene zemlje 1989. godine, 20 godina kasnije postala veoma važan partner SAD kroz NATO i u predvoruju je EU. Politika Albanije uspela je da, uz pomoć zapadnih saveznika, dovede Kosovo do nezavisnosti i saobraćajno i ekonomoski ga pripremi za šire integracije. Albanija se pobrinula za sveukupnu brigu prema svojim sunarodnicima na Kosovu, od ekonomoske, vojne do diplomatske podrške i pomoći. Na tom putu samostalnosti Kosova aktivnu ulogu je imao dr Salji Beriša, koji je, korak po korak, realizovao, skupa sa ostalim albanskim politčkim liderima, san “Kosova Republike“ i povezivanja Albanije i Kosova.

Beriša je bio predsednik Albanije pred rat na Kosovu i vojnu intervenciju NATO i premijer posle 17. marta 2004 godine i albanskog pogroma na Kosovu. Bio je predsednik u vreme Klintonove admnistracije i premijer u vreme Buševe admnistracije, kao i adminstracije Baraka Obame.

Albaski vodje pred tunelom

Otvaranje autoputa i tunela koji povezuje Albaniju i Kosovo predstavljaće veliki motiv za Kosovo da jača svoju poziciju preko SAD i MMF, gde je nedavo primljeno, i na međunarodnim i regionalnim koridorima kao i za jačanje uticaja političke struje Hašima Tačija i njegove DPK (Demokratske partije Kosova).

Iza Tačija i Beriše očigledno stoje moćne oligarhije koje vide svoje interese na Balkanu.