Uspeh Srbije da ubedi Generalnu skupštinu UN da podrži zahtev za dobijanje savetodavnog mišljenja od Međunarodnog suda pravde o legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova predstavlja pobedu ne samo diplomatskih napora Srbije u poslednjih nekoliko meseci, već i za vladavinu prava i multilateralizma na širem planu. Odluka mnogih država članica EU da ne podrže ovu inicijativu, međutim, još jednom je demonstrirala kontradiktoran stav Unije i pristup pitanjima međunarodnog prava.

Kako bi se oslabili diplomatski potezi Srbije, nekoliko puta je pokušano da se ovo pitanje poveže s evropskim perspektivama Beograda. Britanski ambasador u Srbiji Stiven Vordsvort je javno upozorio da bi rezolucija bila "greška" koja predstavlja "direktan izazov EU", a koji će "samo dodatno otežati saradnju i integraciju Srbije u Evropsku uniju". Bernar Kušner, ministar spoljnih poslova Francuske, istakao je "da smo mnogo puta ponovili da Srbija ne može da traži pridruživanje EU, a da istovremeno od Evrope očekuje da će se složiti sa inicijativom" i potez Beograda označio kao "samodestruktivno izolacionistički".

Insistiranje da se nesuglasice na zapadnom Balkanu reše miroljubivim putem i sredstvima uz istovremeno odbijanje EU da podrži inicijativu Srbije u Generalnoj skuštini UN je temeljno nedosledno i neodrživo. Kao što je Boris Tadić, predsednik Srbije, nekoliko puta istakao: "Naša namera nije da ponovimo agresiju ili konfrontaciju sa svetom, već da upotrebimo različite metode u politici koji nisu tako česti na Balkanu".

Savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde, iako neobavezujuće, daje moćnu alternativu za mirno rešavanje sukoba, pri čemu se rešenja nalaze u pravnom a ne u političkom svetu. Odbijanje podrške takvim institucijama međunarodnog prava i pravde u trenutku kada se EU bori s ruskim priznavanjem nezavisnosti Južne Osetije i Abhazije će samo dodatno potkopati njenu poziciju u sve nestabilnijem međunarodnom okruženju.

Kako nam otkriva nedavno objavljen izveštaj Evropskog saveta za spoljne poslove o zaštiti ljudskih prava, uticaj Evropske unije u UN nastavlja da slabi. Jedno od objašnjenja su dvostruki standardi evropskih država koje se i dalje protive diskusiji o problemima zaštite ljudskih prava u svom dvorištu, kao što je odnos prema imigrantima, kao i izbegavanje kritikovanja SAD koje dosledno krše ljudska prava. Evropsko odbijanje inicijative Srbije, uprkos javnom prihvatanju principa Povelje UN, će još više osnažiti osećaj nedoslednosti i ambivalentnosti u međunarodnim odnosima.

Vraćanjem pitanja Kosova u pravnu arenu, rezolucija Srbije će verovatno dodatno usporiti ionako "mlak" proces priznavanja nezavisnosti Kosova. Uprkos značajnom diplomatskom pritisku arhitekata nezavisnosti Kosova, do sada je samo 50 (uključujući "bratsko" jučerašnje priznavanje od strane Crne Gore i Makedonije, prim. BM) od 192 zemlje članice UN priznalo Kosovo. Iako presuda Međunarodnog suda pravde neće biti obavezujuća, odluka da se zatraži mišljenje Suda će najverovatnije "usporiti ili zaustaviti talas priznavanja". Kako su mnoge zemlje veoma zabrinute zbog ruskog priznavanja Abhazije i Južne Osetije kao nezavisnih država, Kosovo će nastaviti da se bori za međunarodni legitimitet.

Vuk Jeremić, srpski ministar spoljnih poslova, očekuje da će, ukoliko Međunarodni sud pravde presudi da jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova krši međunarodno pravo, nekoliko zemalja - Kostarika, na primer - opozvati svoju odluku o priznavanju. Odluka o nelegalnosti proglašenja bi neminovno ponovo rasplamsala debatu u nekoliko država EU koje su na unutrašnjem planu bile duboko podeljene po pitanju Kosova, posebno u Poljskoj i Češkoj Republici. I zaista, Leh Kačinski, predsednik Poljske, nedavno je sprečio pokušaj otvaranja ambasade u Prištini i osudio odluku poljskog parlamenta da prizna nezavisno Kosovo.

Odbijanje EU da podrži zahtev Srbije za dobijanje savetodavne odluke Suda pokreće važna pitanja o njenoj posvećenosti snaženju međunarodnog prava i multilateralnih institucija. Odluke država članica EU ne mogu i ne smeju biti izuzete od pravne provere, niti treba pretiti evropskim perspektivama Srbije u ciničnom pokušaju da se ona odvrati od posezanja za pravnim sredstvima. Umesto toga, poštovanje međunarodnog prava treba da bude glavno obeležje EU i njene zajedničke spoljne i bezbednosne politike. Da bi povratila izgubljeni uticaj u UN, Evropska unija više ne sme da insistira na primeni dvostrukih standarda u pitanjima međunarodnog prava i pravde.