Iako su se čelnici Sindikata radnika Elektroprivrede Srbije u petak sa poslovodstvom kompanije i predstavnicima vlade Srbije dogovorili da odustanu od štrajka, Sindikat zaposlenih u Termoelektrani Nikola Tesla (TENT) je već iste večeri saopštio da nije zadovoljan dogovorom o rešenju zahteva zaposlenih i da se ne isključuje mogućnost štrajka.

TENT A

U njihovom saopštenju se navodi da, bez obzira na potpisan sporazum između Vlade Srbije, Poslovodstva EPS-a i Sindikata EPS-a, zaposleni TENT nastavljaju štrajkačke aktivnosti, jer nije došlo do konačnog dogovora o rešenju svih zahteva na pregovorima koji su vođeni u petak. Štrajkački odbor tog sindikata je pozvao sve zaposlene da u ponedeljak 11. januara tačno u podne dođu na železničku stanicu u Brgule gde će biti obavešteni o stepenu ispunjenja štrajkačkih zahteva i biti odlučeno o daljem toku strajka.

Ko u klin ko u ploču

Milan Đorđević, predsednik Glavnog odbora Sindikata EPS-a u izjavi za Balkanmgazin kaže da su predstavnici radnika tokom pregovora sa direktorima EPS-a i Vlade Srbije odustali od toplog obroka i regresa jer su svesni krize u kojoj su i EPS i država. To, očigledno, nije dovoljno jak argument radnicima TENT-a, kompanije EPS-a u okviru koje su dve obrenovačke termoelektrane, TE Morava i TE Kolubara A, koji sa 14 blokova ukupne instalisane snage 3.288 megavata, čini trećinu proizvodnog potencijala Elektroprivrede Srbije i najveći su proizvodjač električne energije u jugoistočnoj Evropi. Godišnjom proizvodnjom od preko 18 milijardi kilovat sati TENT isporučuje polovinu ukupne proizvodnje električne energije u sistemu EPS-a.

To im je, izgleda, glavni argument da ne odustanu od štrajka, iako su u zvaničnim pregovorima sa državom predstavnici sindikata celog EPS-a, prema saopštenju koji je potpisao i Đorđević, „postigli obostrano prihvatljiv dogovor, imajući u vidu opšte makrekonomske prilike u zemlji ali i uslove u kojima danas rade zaposleni u EPS-u.“

U istom saopštenju, takođe, piše da „uzimajući u obzir veoma dobre poslovne rezultate EPS-a u prošloj godini, doprinos EPS-a u prevazilaženju prošlogodišnje gasne krize, zadovoljenje rekordne potrošnje električne energije i prebacivanje godišnjeg plana poslovanja kompanije, zahtevi radnika sindikata EPS-a su u najvećoj meri ocenjeni kao opravdani od strane Vlade Republike Srbije. U skladu sa postignutim dogovorom sa Vladom Republike Srbije i poslovodstvom EPS-a, potpisaće se sporazum po štrajkačkim zahtevima čime će se steći uslovi za odjavljivanje najavljenog stupanja u generalni štrajk radnika EPS-a i prestanak štrajkačkih aktivnosti.”

Zahtevi

Da podsetimo, u zahtevima Štrajkačkog odbora EPS-a, dostavljenim nadležnima i javnosti uoči same Nove godine, piše da u ime 30.000 zaposlenih u EPS-u traže povećanje mase zarada za 2010. godinu za 20 % u odnosu na masu zarada koja je bila predviđena Planom poslovanja EPS-a za sad već minulu 2009. godinu. Tražili su, uz to, i isplatu po 5.000 dinara – neto, na ime toplog obroka i isplatu regresa u visini jedne prosečne zarade u EPS-u. Dalje su zahtevali i potpisivanje Kolektivnog ugovora na osnovu Predloga teksta koji je sačinio sindikat kao i potpisivanje posebnih kolektivinih ugovora za Javno preduzeće EPS i privredna društva Kolubara-Metal i Javno preduzeće sa Kosova i Metohije.

TENT B

Pored ovih čisto sindikalnih zahteva tražili su i aktivno učešće u reorganizaciji EPS-a, „koje bi bilo u interesu svih zaposlenih u EPS-u“. Ali, i „da tok procesa reorganizacije ne podrazumeva i višak zaposlenih, odnosno, da je proces restrukturiranja u smislu viška zaposlenih završen.“

Među zahtevima je navedena i „analiza opravdanosti izdvajanja takozvanih non cor delatnosti i njihov uticaj na troškove poslovanja EPS-a“, kao i rešavanje sudbine objekata društveng standarda (hotela i odmarališta, koji su pravljeni iz sredstava zajedničke potrošnje i odricanjem od regresa zaposlenih).

Pregovori Sindikata EPS-a i predstavnika Vlade Srbije počeli su u utorak, 5. januara. U međuvremenu su se čuli različiti komentari građana (koji su nezadovoljni zbog najavljenih poskupljenja struje, dva puta od po 10 %), ekonomista i vladinih zvaničnika.

Plate na visokom naponu

Činjenica je da je u Srbiji prosečna neto zarada – prema statistici – tokom 2009. godine bila 29.000 dinara. Iz Vlade Srbije je stiglo obaveštenje da je procečna neto zarada u EPS-u lane bila 51.146 dinara, a raspon bruto zarada u EPS-u je bio od 34.250 do 493.228 dinara. Statistka pokazuje da su, na primer, plate zaposlenih u EPS danas u proseku čak za 15.000 dinara više nego primanja radnika PTT Srbije, firme koja je jedna od retkih državnih kompanija koja radi sa profitom.

Sa povećanjem mase zarada za 20 % u kasi EPS-a će, na osnovu plana poslovanja za plate biti, umesto 31 milijarde, 37 milijardi dinara. Građani su, naravno, ljuti kad svoju sudbinu uporede sa položajem zaposlenih u EPS-u, a ekonomisti ističu da je EPS gubitaš.

Sve ove argumente je, naravno, moguće i dokazivati i osporavati. Kao državna firma EPS je pod dirigentskom palicom Vlade Srbije. Tako ni krivicu za poslovanje s gubicima ne snosi samo poslovodstvo već i Vlada Srbije, koja preko EPS-a sprovodi svoju – državnu politiku.

Politička boja štrajka

Kao javno preduzeće od opšteg interesa zaposleni u EPS-u nemaju mogućnost da tokom štrajka obustave proizvodnju i isporuku električne energije, pa nije dovedeno u pitanju redovno snabdevanje strujom tokom praznika niti, eventualno, u dane štrajka.

Ipak, tajming najave protesta je, svakako, bio marketinški smišljan. Da li je to bilo dobro ili ne pokazaće vreme jer sada će najavljeno poskupljenje struje od 1. februara svakako biti dočekano sa još više negativnih reakcija. Naravno, pod uslovom da ga uopšte bude početkom narednog meseca jer, teško da će Vlada Srbije u toku grejne sezone i u situaciji kada se, kako stvari stoje, odustalo od pojeftinjenja prirodnog gasa, odobriti poskupljenje električne energije - koja se u Srbiji poprilično troši za grejanje.

Sindikalci u EPS-u tvrde da njihova najava štrajka nje politički obojena i da su im najave štrajka isključivo motivisane zaštitom radnika čiji su predstavnici. Ipak, istup predstavnika TENT-a, samo koji sat pošto je napisano saopštenje o postignutom dogovoru pokazuje da ni među zaposlenima u EPS-u nema jedinstva. Valjalo bi pogledati čije sve partijske knjižice imaju pojedini sindikalni lideri u EPS-u jer, ovih dana su se politički lideri počeli izjašnjavati o potencijalnim vanrednim parlamentarnim izborima. Kao datum pominje se mart.

Ako izbora bude teško da će se u Vladi Srbije složiti oko poskupljenja struje i od 1. aprila. Cena električne energije u Srbiji je i dalje moneta za političku trgovinu. To da li i koliko EPS propada, malo koga ozbiljno zanima. Dovoljno je samo podsetiti se toga da su državnim dekretom u EPS-u bili prinuđeni da prihvate akcije gubitaša i firmi koje su već godinama na „veštačkom disanju“ – poput RTB Bora – umesto da im obustave isporuku struje ako već ne mogu da naplate stare račune.

„Snimanje“ viška zaposlenih

Politička dimenzija vidljiva je i u zahtevima sindikata da se pitaju oko restrukturiranja i u tome da insistiraju da nema viška zaposlenih. U ovim danima pregovora čelnici EPS-a nisu želeli da komentarišu ni zahteve sindikata ni same pregovore. Đorđević kaže da je postignut dogovor da se po pitanju viška zaposlenih u EPS-u formira komisija, sa generalnim direktorom – Dragomirom Markovićem na čelu, koja će u narednih šest meseci „snimiti“ kakva je situacija u ovoj oblasti.

„Ne tvrdimo da nema viška zaposlenih“, priznaje Đorđević najavljujući mogućnosti za prekvalifikacije i interna prebacivanja radnika sa jednih radnih mesta za druge.

Iz poslovodstva EPS-a juče nije bilo moguće dobiti komentar. Ali, po pitanju viška (posebno tehnološkog) zaposlenih u glasilu EPS-a, listu „kWh“ oglasio se septembra prošle godine Aca Marković, predsednik Upravnog odbora EPS-a, govoreći o restrukturiranju EPS-a. Komentarišući to što neke analize pokazuju da u EPS-u, ako se poredi sa drugim kompanijama u regionu (HEP, HSE ili ČEZ) čak 11.000 zaposlenih može da bude višak a istovremeno se iz države čuje da „niko neće ići na ulicu“, Marković kaže:

„Restrukturisanje je potrebno. Ali, u ovom trenutku, po mom mišljenju, uopšte ne treba govoriti o višku zaposlenih. Trenutno se, na primer, za plate izdvaja svega 20 odsto prihoda, a da je cena šest centi za kilovat-čas, onda bi to bilo još manje... U EPS-u postoji prirodan odliv, kreće se od dva do tri odsto godišnje, a to je već svake godine nekoliko hiljada zaposlenih manje. Zato smatram da je veći problem EPS-a u nekontrolisanom prilivu radne snage, iako je zabrana prijema bilo. Uz to, mi sada nemamo ni tačnu sliku ko je višak, koliko ga ima, pa i šta nam je od kadrova potrebno. „Snimanje“ svih radnih mesta biće urađeno i tek kada budemo imali pravu kadrovsku sliku EPS-a tom problemu treba prići poštujući ono – „niko ne sme na ulicu“.

Markoviće je takođe, rekao „da se taj problem ne može rešavati bez novca.“