Udruženja za zaštitu vojnika koji su se razboleli od posledica upotrebe osiromašenog uranijuma u "mirovnim" misijama na Kosovu i Bosni (ANAVAFAF), čijem radu se u potpunosti posvetio italijanski admiral u penziji Falko Akame traži odgovor na pitanje zašto su Amerikanci šest godina čuvali za sebe informaciju o zaštitnim merama za vojnike na područjima gde su bacali bombe punjene radioaktivnim metalom.

Akame kaže da će njegovo udruženje teško doći do tog odgovora jer bi se u protivnom moralo otvoriti i pitanje odgovornosti.

- Ako bi se utvrdilo da je neko odgovoran - on bi bio odgovoran za višestruko ubistvo - zaključuje naš sagovornik.

Za Italijane - najgori deo Kosova
Akame smatra da Italija nema tradiciju vođenja brige o svojim vojnicima i kao primer navodi da su u Drugom svetskom ratu oni na ruski front poslani sa cipelama sa kartonskim đonom.

- Na Kosovu Italija je dobila najgori sektor - zapadni koji je i prema zvaničnoj i svakako nepotpunoj mapi NATO-a najžešće bombardovan oružjem sa osiromašenim uranijumom. Kako se i zašto dogodilo da Italijani i Nemci dobiju najgore položaje? Kako su sektori bili deljeni? To ne znamo, ali znamo da su italijanske trupe dobile sektor mnogo više bombardovan sa OU nego ostali, mnogo više nego sektor u koji su smeštene američke trupe. Možda se to dogodilo zato jer su drugi bili bolje obavešteni i upozoreni o opasnim posledicama OU. To su samo pretpostavke, naravno, ali vrlo je moguće da se Italijani nisu naročito borili za sektor koji će dobiti prosto zato jer ih nije mnogo brinuo rizik od posledica OU - kaže Akame.

Nikoga ne zanimaju odgovori
Šta se dešava sa civilima na Kosovu, ako je je stanje ovako strašno među vojnicima koji su u zapadnom delu boravili samo šest meseci? Falko Akame kaže da niko nije pokazao interes da se otvori ovo pitanje i nađu odgovori.

Aparati su registrovali uranijum i u Preševskoj dolini

Čak ni vlasti bivše SR Jugoslavije, odnosno Srbije, nisu pokazale ni najmanje zanimanje za ovo pitanje. Očekivao sam obrnuto. Poručio sam im po mojoj saradnici i novinarki Mariji Lini Veki da se bar pismeno obrate komisiji za osiromašeni uranijum italijanskog Parlamenta i traže rezultate parlamentarne istrage. Ništa nisu učinili, a ja nisam nikada dobio nijednu reč od vaše ambasade. Nisu pokazali nikakvo zanimanje, pa makar to bilo na simboličan način. Moram da kažem da me je to povredilo. Možda smatraju da je bolje da ćute. Tako se ponašaju neki ljudi kod nas na Sardiniji koji se boje da, ukoliko se čuje istina, neće više imati turiste i neće naći kupce za svoj sir. Ne znam da li je isti slučaj na Balkanu ili je nešto drugo u pitanju - kaže Akame.

-Kod nas u Italiji američke baze imaju ekstoritorijalnost. Imamo na primer atomsku bombu, između ostalog, u bazi u Avijano. Mi nemamo nikakvu kontrolu nad tim jer mirovni ugovori iz 1945. ne daju mogućnost ni Parlamentu, ni italijanskoj vladi da bilo šta kontrolišu. Drugi sličan slučaj : imamo antipersonalne mine u američkoj bazi u Livornu. Italija nema uvid u to. Italija zvanično nema mine, ali imaju SAD u Italiji - obajšnjava Falko Akame.

Pritisak da se sakrije istina

Među obolelim u umrlim Italijanima, koji su boravili na Balkanu, ima i civila čiji su zdravstveni simptomi tipični za delovanje OU. Među njima je i profesor Kazeli koga je italijanska vlada imenovala za specijalnog predstavnika u bivšoj Jugoslaviji kao i arheolog profesor Maniskalpo, koji je mnogo putovao po Kosovu.

Akame smatra da postoji američki pritisak da istina ne izađe na videlo.

- Kada kažete NATO, zapravo kažete SAD. Oni, naravno, ne žele da budu odgovorni za ono što se desilo, za sve strašne posledice od osiromašenog uranijuma. Jasno je da postoji pritisak i jasno je, na osnovu ovih dokumenata Kfora, da je ovde reč o zloupotrebi moći - kaže Akame.

Mirovne misije i vojnoindustrijski kompleks
Zašto italijanski vojnici i dalje idu u takozvane mirovne misije i posle učestalih informacija o umrlim i obolelim - pitali smo na kraju admirala Falka Akamea:

- To je pitanje novca. Kada trupe idu napolje zarađuju 20 puta više nego u Italiji. Ovde zarađuju hiljadu evra. Treba da znate da u Italiji ima veoma mnogo siromašnih i za njih je vojska utočište. Od pre četiri godine našu armiju čine profesionalci. Mislim da je bolje kao u Nemačkoj sačuvati velikim delom služenje vojske - kaže Falko Akame. On smatra da su ratne ili takozvane "mirovne misije" zapravo velikim delom uslovljene interesima onoga što je nekadašnji američki predsednik Dvajt Ajzenhauer zvao "vojnoindustrijski kompleks".

- Mnogo novca troši se na te misije i mnogo tog novca završi u rukama vojne industrije koja nudi sve što treba - vojna vozila, oružje, odeću.... takođe i civilne industrije u manjoj meri. Dakle, kao što sami znate postoji deo u tim misijama deo koji nije nimalo humanitaran - zaključuje sagovornik "Vesti".

Izvor: Frankfurtske vesti, 2.oktobar 2008.