Dok naivni građani lakoverno podležu obećanjima mešetara i dogovaraju prodaju svog paketa besplatnih akcija Savet zaborbu protiv korupcije je u pismu upućenom premijeru Mirku Cvetkoviću zatražio od Vlade Srbije da povuče Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije i Predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za privatizaciju.

„Partijska kontrola nad javnim preduzećima jedan je od najvećih izvora korupcije u Srbiji. Usvajanje ovakvog predloga zakona dovešće samo do toga da akcije javnih preduzeća neće moći da se otkupljuju na berzi, odnosno neće biti moguće da se utvrdi njihova tržišna cena, čime se stvara širok prostor za korupciju prilikom njihove prodaje. Savet za borbu protiv korupcije je analizirao ove predloge i smatramo da bi Vlada trebalo da ih povuče iz procedure, jer će ovakva rešenja još više pospešiti korupciju u oblasti privatizacije,“ navodi se u pismu koje je Cvetkoviću poslato 26. februara a koje je potpisala predsednica Saveta Verica Barać.

Analizirajući predloge zakona koje je vlada usvojila na sednici održanoj 4. februara Savet za borbu protiv korupcije konstatuje:

Iz člana 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije, sledi da imaoci prava na besplatne akcije neće dobijati akcije u određenim pravnim licima koja su pobrojana u članu 18. Zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu nadoknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije ("Sl. glasnik RS" br. 123/07), nego će dobiti akcije Akcionarskog fonda i samo će preko Fonda moći da ostvaruje svoja prava, koja su ovim Predlogom veoma ograničena. U smislu člana 10a Predloga, Akcionarski fond se osniva kao sui generis pravno lice. Ono nije ni investicioni fond, ni brokerska orgnizaicja, ni privredno akiconarsko društvo, niti ustanova, nije ni institut, niti uprava, mada je od svega navedenog po malo. Akcionarski fond ima veliku imovinu, brojna ovlašćenja, ali bez ikakve kontrole i odgovrnosti. Smatramo da će osnivanje Akcionarskog fonda dovesti do toga da se imovinom preduzeća koja nisu privatizovana i dalje manipuliše na netransparentan način, iz sledećih razloga:

U smislu članova 10b, 10v i 10g Predloga, osnivački ulog i imovina Fonda određeni su na sledeći način:

Akcionarski Fond osniva država sa ulogom od 50.000 EUR. Međutim, ovaj iznos nije osnivački ulog, što proizilazi iz činjenice da ne ulazi u imovinu Fonda, da kod akcionarskih društava kao kapital ne postoji ulog, (to je slučaj kod društava sa ograničenom odgovornošću), već akcijski kapital izražen u akcijama, i da je taj iznos isključen iz mogućnost naplate od strane poverioca. Dakle, iznos od 50.000 EUR zapravo je poklon države kojim će raspolagati članovi Saveta Fonda.

Imovinu Fonda čine nenovčana sredstva: akcije i udeli evidentirani u Privatizacionom registru; akcije i udeli koje je Akcijski fond preneo Akcionarskom fondu. Ova imovina se povećava unosom: 15% akcija subjekata privatizacije koji se privatizuju tenderom; 15% akcija javnih komunalnih preduzeća koja se budu privatizovala; dividendi i dobiti koju ostvaruje Fond po osnovu svih navednih akcija i udela. Ova imovina se takđe može povećati ako Vlada donese odluku da unese i akcije drugih javnih preduzća u javnoj svojini. U pitanju je, dakle, dispozicija Vlade, a ne obaveza.

Nejasno je koliko iznosi imovina Fonda. Član 10g predviđa da se visina imovine utvrđuje sabiranjem nominalnih, tržišnih, ili računovodsvtenih vrednosti akcija iz Fonda i računovodstvenih podataka udela. Ako je cilj bio da svi imaoci prava na besplatne akcije ravnopravno ostvare određeni iznos (ministar ekonomije je u javnosti najavljivao 1.000 EUR), onda zakonodavac mora tačno da odredi koliki je ukupan iznos koji pripada imaocima prava, i da, ukoliko se taj iznos ne može izmiriti iz ove imovine, predvidi obavezu države (a ne da joj ostavi na dispoziciji, kako je to predviđeno u ovom Predlogu), da akcijama drugih javnih preduzeća namiri nedostajuća sredstva.

Akcionarski fond nema zaposlene, a sve poslove, u ime i za račun Fonda, obavlja Agencija za privatizaciju u smislu člana 10d. Uprkos činjenici da je postupanje Agencije u proteklih devet godina dovelo do brojnih negativnih efekata procesa privatizacije (uništavanje velikog dela zdrave privrede, potpuni izostanak kontrole pranja novca, sumnjivi postupci prodaje imovine i kapitala koji su prouzrokovali drastično uvećanje bogatstva i moći određenih pojedinaca, privatizacija prirodnih bogatstava bez primene postupka iz Zakona o konceijama, itd.), sada joj je poverena nova delatnost, a da prethodno ništa nije učinjeno kako bi se u njenom bodoćem radu otklonile uočene mogućnosti za korupciju.

U smislu člana 10đ Fond ima samo jedan organ, Savet koji broji 5 članova, izabran od strane Vlade sa mandatom od pet godina i mogućnošću ponovnog izbora. Savet donosi samo jedan akt, Program Fonda, na predlog Agencije za privatizaciju, u smislu člana 10e. Savet ima neograničenu vlast u odnosu na imovinu Fonda i može da donosi sve odluke o prodaji akcija van tržišta: javnom ponudom, tenderom, aukcijom, prihvatanjem ponuda za preuzimanje. U smislu člana 12. Predloga, prodaja se vrši u trenutku i pod uslovima koje odrede Fond i Agencija. Članovi Saveta čak ne odgovraju ni za privredne prestupe i prekršaje, odnosno nisu obuhvaćeni članom 32a. Zapravo, nastavlja se ista ona praksa zbog koje je Agencija i u prethodnom periodu bila generator korupcije u privatizaciji.

Imaoci prava na besplatne akcije ne dobijaju akcije poznatih pravnih lica sa kojim sami mogu da raspolažu, već samo akcije Akcionrskog fonda, u smislu čl. 14 i 18. Međutim, oni nisu klasični akcionari Fonda, jer nemaju nikakvo pravo upravljanja, niti kontrole njegovog rada. Tako Fond ima neograničnu mogućnost da samostalno upravlja ogromnom imovinom bez ikakve kontrole i odgovrnosti.

Akcionarski fond predstavlja posrednika između imaoca prava i imoivne Fonda, koja je ranijim zakonom određena kao imovina koju će dobiti imaoci prava. Nakon što Fond bude formiran, građanima će biti podeljene akcije. U razvijenim tržišnim privredama, praksa je sasvim suprotna – vlasnici investiraju u fond i dobijaju za to akcije, a fond investira u najbolje akcije na berzi. Očigledno, država pretpostavlja da će građani protraćiti svoje akcije, i zato ona upravlja akcijama umesto građana. Isti zaključak proizilazi i iz člana 19a. Predloga, koji predviđa da kada se steknu uslovi da imaoci prava prodaju akcije Akcionarskog fonda, to će moći činiti samo po bliže uređenom postupku i na način koji propiše Vlada.

Imaoci prava odnosno budući akcionari nisu ničim zaštićeni ne samo u odlučivanju u odnosu na visinu imovine svog akcionarskog društva, odnosno Fonda, nego i u odnosu na mogućnost utuženja. Naime, ako neki imalac prava, ili poverilac pretrpi štetu iz poslovanja Fonda, oni nemaju mogućnost utuženja. Agencija za privatizaciju ne može da se utuži, jer je ona samo punomoćnik u smislu člana 10d, a punomoćnik ne odgovra za obaveze i štete koje nanese vlastodavac, odnosno Fond. Utuženje Fonda, međutim, nema svrhe, jer čak i kada bi oštećeni dobili spor, nema sredstava iz kojih se mogu naplatiti. Članom 10g izričito je predviđeno da imovina Fonda ne može biti predmet zaloge, ne može se uključiti u likvidacionu ili stečajnu masu, niti može biti predmet prinudne naplate u cilju namirenja potraživanja.

Partijska kontrola nad javnim preduzećima jedan je od najvećih izvora korupcije u Srbiji. Usvajanje ovakvog predloga zakona dovešće samo do toga da akcije javnih preduzeća neće moći da se otkupljuju na berzi, odnosno neće biti moguće da se utvrdi njihova tržišna cena, čime se stvara širok prostor za korupciju prilikom njihove prodaje.“