Da li će proglašenje nezavisnosti Kosova postati "zarazno", i inspirisati separatističke regione širom sveta da i oni proglase državnost? Mnoge članice Evropske unije odbijaju da priznaju najnoviju evropsku državu zbog bojazni da će rasplamsati separatizam u svom dvorištu. Španci su zabrinuti zbog Baskije, Gruzijci strahuju od odvajanja Abhazije, dok u Moldaviji imaju problema s Transdnjestrom. Međutim, proglašenje nezavisnosti Kosova se vremenski poklopilo s rađanjem nove nade za rešavanje barem jednog dugotrajnog regionalnog konflikta - tri decenije stare podele Kipra na grčki i turski deo.

Otkako je u februaru komunistički lider Demetris Hristofijas postao predsednik grčke strane, sve je više izgleda za postizanje sporazuma. U martu je potpisan dogovor o početku mirovnih pregovora koji bi trebalo da dovedu Tursku Republiku Severni Kipar - koju priznaje samo nekoliko država, pre svega Turska - u okrilje nove bietničke Republike Kipar. Turski Kiprani su 2004. godine podržali plan UN o ujedinjenju, ali su ga zato odbacili grčki Kiprani i stara generacija nacionalističkih lidera. Ipak, Hristofijas je izabran zahvaljujući čvrstoj platformi ujedinjenja, kao i njegov kolega na drugoj strani Mehmet Ali Talat. "Zasukaćemo rukave i vredno raditi da bi naše ostrvo ponovo postalo jedinstveno", obećao je Hristofijas neposredno nakon izbora za predsednika.

Kosovski primer je obe strane naterao na razmišljanje, kaže analitičar Makarios Drosiotis, jer stvara okvir za priznavanje Severnog Kipra kao nezavisne države ukoliko pregovori o ujedinjenju budu propali. "Ako mi ne uspemo da rešimo problem, rešiće ga život. Ukoliko za godinu dana ne bude dogovorena zajednička platforma, de facto odvajanje će postati trajno."

Ključno pitanje razdora, međutim, i dalje ostaje pravo kiparskih Grka na imovinu u Severnom Kipru, napuštenoj posle invazije turske vojske 1974. godine. Prava naseljenika iz Turske, koje je na preseljenje ohrabrivala vlast u Ankari, takođe su kamen spoticanja. Međutim, postoje želja i podsticaji da se postigne konsenzus. "Ljudi smatraju da je ovo trenutak kada možemo da postignemo sporazum", rekao je prošle nedelje podsekretar Ujedinjenih nacija za politička pitanja Lin Pasko. "Ovoga puta ćemo stići do cilja."

Kosovski put ka nezavisnosti - s nepotpunim priznavanjem od strane međunarodne zajednice, proglašenjem zasebne skupštine u delovima s većinskim srpskim stanovništvom i etničkim tenzijama - bio je sve samo ne bez prepreka. Kosovske "porođajne muke" su izgleda inspirisale Kiprane da radije prevaziđu svoje razlike nego da slede nesrećan primer nekadašnje Jugoslavije.

Priredio: Milan Djukić