PRVI PROTESTI U SIRIJI I PRVE ŽRTVE

Po prvi put otkad su počele demonstracije širom arapskog sveta, od utorka se održavaju i protesti u Siriji. U Damasku se u utorak okupilo tek oko 50 ljudi, sledećeg dana njih 150, da bi se u petak protesti proširili i van glavnog grada. U gradu Banjas na primorju za razbijanje skupa korišćeni su vodeni topovi, a u Deri na jugu zemlje ubijeno je najmanje troje ljudi.

Na protestu u blizini čuvene Omajadove džamije u starom Damasku, protestanti su uzvikivali „Bog, Sirija, sloboda – dosta je bilo“, ali su se okupljeni u utorak vrlo brzo razišli posle dobacivanja vladinih simpatizera. Dan kasnije, skupili su se i provladini protestanti, pa je i policija intervenisala i privela najmanje 15 demonstranata koji su uzvikivali parole protiv režima i političkog zatvaranja. Prvog dana protesta mogle su se čuti i parole „mirno, mirno“ koje su obeležile egipatske masovne demonstracije pre svrgavanja predsednika Hosnija Mubaraka. Snimak skupa je postavljen i na Jutjub a glas u pozadini govori da je u pitanju 15. mart i da se radi o prvom otvorenom protestu protiv sirijskog režima.

Omajadova džamija u Damasku

Stvari su, međutim, uzele ozbiljnije razmere u petak kada je, kako javlja televizijska stanica Al Džazira, najmanje troje protestanata ubijeno u gradu Dera na jugu zemlje. Službe bezbednosti koje su pritekle u pomoć lokalnoj policiji da razbije skup, sletele su helikopterom na fudbalski stadion. Prema pojedinim izveštajima, stotine protestanata je povređeno.

U Damasku su takođe održane demonstracije, u petak je bilo oko 200 prisutnih, a na jednom od snimaka koji je ovoga puta postavljen na Fejsbuk, vidi se i čovek koga policija izvlači iz džamije Omajada. Demonstracije u petak grupa na Fejbuku koja sebe naziva „sirijskom revolucijom 2011“, prethodno je najavila kao okupljanje za „dan dostojanstva“. Ubrzo nakon što su protesti u glavnom gradu razbijeni, na platou ispred džamije skupile su se i pristalice sirijske vlasti, noseći slike predsednika.

Antirežimski skup je održan i u primorskom gradu Banjas, odakle je Al Džazira objavila amaterski snimak na kojem se vidi kako vodeni topovi razbijaju demonstracije. Takođe, u izveštajima se navodi i da se nekoliko hiljada ljudi skupilo u gradu Homsu.

Bašar al-Asad koji je nasledio oca na mestu predsednika države 2000. godine, izjavio je prvog dana protesta da se talas sigurno neće proširiti po ostatku zemlje. Al-Asadova Baat stranka, inače, vlada Sirijom od 1963.

Iako se režim u ovoj zemlji smatra jednim od najrepresivnijih na Bliskom istoku gde se politički protivnici zatvaraju i strogo kontrolišu lokalni mediji, al-Asad uporno izjavljuje da je sirijska vladajuća hijerarhija „u tesnoj vezi sa narodnim uverenjima“, kao i da građani nisu nezadovoljni ovdašnjom vlašću.

Ipak, kako prenosi dnevnik Arab njuz, Hjuman rajts voč je ukazao na činjenicu da je sirijski režim bio jedan od najvećih kršilaca ljudskih prava tokom prošle godine, zatvarajući advokate, mučeći protivnike i koristeći nasilje protiv pripadnika kurdske manjine. Početkom ovog meseca, sirijski ogranak Hjuman rajts voča je saopštio da je 13 političkih zatvorenika počelo štrajk glađu u znak protesta protiv „političkog zatvaranja i ugnjetavanja“. Jedan od njih, osamdesetogodišnji bivši sudija Haitham Al-Maleh kasnije je pušten ukazom predsednika povodom godišnjice udara iz 1963. koji je Baat partiju doveo na vlast. Zvanične institucije su saopštile da se politički pritvorenici terete za povredu Ustava, kao i da svaka spoljna kritika stanja ljudskih prava u državi zapravo predstavlja „mešanje u unutrašnje prilike Sirije“.

Procenjuju se da se u sirijskim zatvorima nalazi između tri i četiri hiljade političkih zatvorenika, među kojima su Kurdi, islamisti i svi oni koji su digli glas protiv režima i zalagali se za odlazak Baat partije.

U Jordanu je prvi sirijski protest propraćen tek osmesima običnog naroda i komentarima „dobro su se setili“. Jer, kako kažu u Amanu, „Sirijci ne mogu biti siromašniji, ali dok se ostatak arapskog sveta diže na ustanak, njima kao da ništa ne fali, sve imaju“.

Sirija je arapska država sa većinski muslimanskim (suniti) stanovništvom koji čine oko 74 odsto. Prosečna plata je, prema državnom Centralnom zavodu za statistiku, prošle godine bila oko 240 američkih dolara.