Zvaničnici EU zabrinuti su za stanje grčke ekonomije koja je na ivici bankrotstva. Višegodišnji ozbiljni propopusti u vodjenju nacionalne ekonomije, još od vremena Olimpijade 2004. godine, doveli su Grčku u dugove od 300 milijardi evra, deficit u budžetu od 12 odsto i nezaposlenost od 18 odsto ili 700 000 ljudi, afera i visoke korupcije koja se dešava u vremenima globalne recesije.

Grčka je pred velikim izazovom koji zahteva politički i nacionalni konsenzus, pre svega tesnu saradnju vladajućeg PASOK i opozicione Nove demokratije, jer su obe partije naizmenično uticale na pogoršavanje stanja u Grčkoj.

Bankrot opasan po temelje EU

Grčka će očigledno tražiti podršku za spas svoje ekonomije od EU i podršku MMF, ali će put stabilizacije ukupnih prilika biti dug ne manje od tri do pet godina. Taj period biće dosta neizvestan i naporan za ovu članicu EU. Očigledno je da će prvi talas ekonomsko-socijalne krize biti obeležen socijalno- sinidikalnim organizovanjem i širenjem talasa štrajkova po gradovima Grčke sve do generalnog štrajka.

Ako PASOK-ova vlada Papandreua ne postigne brza i efikasna rešenja „šok terapijom“, realno je da će doći u pitanje projekcija turističke sezone za 2010. godinu i ukupna stabilnost države. Za ovu operaciju spasavanja nacionalne ekonomije moraće se da saradjuju vlast i opozicija ili će morati da dodje do stvaranja vlade nacionalnog spasa PASOK i Nove demokratije u narednih šest meseci. Sama vlada PASOK teško da može da izidje iz zatvorenog sistema i krize koja preti radikalnim procesima, pre svega nemirima, koji Grčku mogu da dovedu do ivice gradjanske pobune ili aktiviranja nezadovoljstva emigananta koji mogu biti spremni i na nasilje. Situacija u Grčkoj nije samo pred bankrotstvom već i urušavanjem temelja i političke stabilnosti EU.

Naredni period biće veoma težak za šire, odnosno niže društvene i socijalne slojeve u Grčkoj, za nezaposlene, kao i one koji rade u državnom sektoru i u bankarskim sistemima. Kreditni pad rejtinga bankarskog sektora bitno remeti ugled države i delovanje grčkog biznisa, pre svega, na Balkanu. Papandreu na neki način smatra da je data preoštra ocena o bankrotstvu nacionalne ekonomije i da iza toga mogu biti i interesi pojedinih medjunarodnih krugova, pre svegam moćnih korporacija koje uzdrmavaju stabilnost države i politički ugled a time srozavaju vrednosti nekretnina i poziciju banaka jer su se pokazale u značajnoj meri samostalnije od srodnih evropskih banaka.

Državni prihodi i krupcija

Očigledno je da će teret morati da se rasporedi tako što će i bogati delovi društva skuplje plaćati svoj kapital državi sa preciznijim prijavljivanjem poreza na profit i zaradu. Država će podići poreze (akzice) na alkohol i duvan koje su niže nego u državama EU.

Osiromašenost državnih fondova i prisustvo društvene i državne korupcije predstavlja najteži problem za vlast PASOK. Korupcija ministara, poliitčara i utaja poreza sve su prisutnije što otežava rehabilitaciju nacionalnog budžeta. Narednih nedelja i meseci biće razotkrivane afere oko kradje novca iz socijalnih fonodova , iz fondova za nepokretnosti, trgovina obligacijama. Niži socijalni slojevi, pre svega, radnici biće aktivni preko sindikata što će dovoditi do lančane reakcije protesta.

Premijer Papandreu sa svojim ekonomskim timom razmišlja kako da popuni „rupe“ u budžetu. Postoji projekcija da se dve do tri milijarde dobije od zamrzavanja plata, smanjenja javne potrošnje kao i uzimanja zajma od 60 milijardi evra. Dug od sedam milijardi evra za lekove i medinicku opremu doveo je do pretnje da farmaceutske kompanije iz EU obustave isporuku lekova Grčkoj i da se krene u sudski proces. To bi izazvalo veliku turbulenciju u Grčkoj, pre svega oko zdrastvenog osiguranja gradjana i njihove zdrstvene bezbednosti. Po oceni premijera Papandreua „Grčka ima solidnu ekonomiju i spremna je na radikalne privredne reforme“. Taj proces po oceni premijera trajaće narednih četiri godine sa projekcijom da se obori budžetski deficit ispod tri odsto. Istovremeno, vodeći lideri sindikata kažu: “Nema šanse da će grčka radnička klasa platiti cenu izlaska iz krize“. Ovo je upozorenje PASOK vladi ali i poziv na nacionalni konsenzus koji podrazumeva da će sve društvene i socijalne kategorije morati da preuzmu deo svoje obaveze za izlazak države iz sadašnje krize. U suprotnom Grčku čekaju teški dani. EU će se najverovatnije u narednih šest meseci, na osnovu preseka situaicje u Grčkoj, uključiti u proces podrške i saniranja posrnule grčke ekonomije. Ekonomske i socijalne teškoće pokušaće da iskoriste razne anarhističke i ekstremističke grupacije kao i one kompanije koje mogu zaradjivati na ekonomskoj krizi u Grčkoj.