POGUBAN KONCEPT EKONOMSKIH REFORMI

Članovi Vlade Srbije već odavno ističu da je Srbija izašla iz „recesije“. Guverner u ostavci je na jednom skupu u Beču izjavio da je Srbija izašla iz ekonomske krize. Na njihovu i opštu žalost, zvanični podaci pokazuju da je iznos bruto domaćeg proizvoda u četvrtom kvartalu prošle godine, izražen u stalnim cenama, bio čak i za nijansu niži nego u trećem kvartalu prošle godine. Dakle, nema ni govora da je Srbija izašla, kako zvaničnici karakterišu stanje u privredi, iz „recesije“. Na osnovu usvojene metodologije, bilo bi nužno da je BDP u prvom kvartalu ove godine bio veći nego u četvrtom kvartalu prošle godine i da on u drugom kvartalu tekuće godine bude veći nego što je bio u prvom, da bismo mogli reći da Srbija izašla iz tzv. „recesije“, a to će biti moguće konstatovati tek krajem avgusta ili početkom septembra, jer će tada Republički zavod za statistiku objaviti podatke o iznosu BDP za drugi kvartal.

Zvaničnici ističu da je u prva dva meseca robni izvoz, izražen u evrima, povećan za 12%, ali prećutkuju da je izvoz usluga smanjen za oko 5%. Prećutkuju da je izvoz robe i usluga u prva dva meseca u odnosu na isti period prošle godine povećan samo zahvaljujući činjenici da je on u prva dva meseca prošle godine bio na ekstremnom niskom nivou.

Kriza „pokosila“ setvu

Koliko je bez osnova isticati rast izvoza robe i usluga od nešto preko 6%, postaje jasnije ako se zna da je njegov prosečan mesečni iznos bio za čak 36% niži od mesečnog proseka za 2009. godinu i za čak 28,5% niži od mesečnog proseka u prva dva meseca 2008. godine. Vrlo slično se može reći i za rast industrijske proizvodnje koja je u prva dva meseca u odnosu na isti period prošle godine povećana za oko tri odsto, ali je bila za preko 10% niža od proseka za prošlu godinu. Nakon izuzetno skromne setve pšenice u jesen prošle godine, kada je zasejano najmanje površina posle Drugog svetskog rata, i prolećna setva se obavlja uz ogromne teškoće i puno kasni, što sve skupa mora imati negativne efekte na ukupnu poljoprivrednu proizvodnju u 2010. godini. Najvećim delom to je posledica teške krize u kojoj se nalazi ovaj, vrlo važan sektor.

Kada se govori o neprijatnim pokazateljima iz sfere ekonomsko-finansijskih odnosa sa inostranstvom, za prva dva meseca u odnosu na isti period prošle godine, trebalo bi istaći i sledeće:

a) Pozitivan saldo tekućih transfera bio je za 14% manji,

b) Doznake su smanjene za preko 24%,

c) Uvoz opreme je bio manji za čak 32,7%,

d) Broj stranih gostiju bio je za oko 10%, a broj noćenja tih gostiju bio je smanjen za oko 8%,

e) Direktne strane investicije iznosile su samo 152 miliona evra, tj. bile su 3,3 puta manje nego u istom periodu prethodne godine.

„Recesija“ – blaga dijagnoza

I što je, bar za mene, bitan pokazatelj da Srbija nije izašla iz ekonomske krize, jeste činjenica da je broj nezaposlenih lica u prva tri meseca povećan za 48.100 lica. Stanje u privredi Srbije od početka četvrtog kvartala 2008. g., pa do kraja aprila tekuće godine se može okvalifikovati kao „više od recesije“. Ona je i pre toga bila u ozbiljnoj, a od tada ona se nalazi u dubokoj ekonomskoj krizi, što pokazuje skup dvadesetak najvažnijih makroekonomskih pokazatelja, kako za celu prošlu tako i za prva dva-tri meseca tekuće godine, a među njima se ističu drastičan pad industrijske proizvodnje, a posebno građevinarstva, pad investicija uopšte, a posebno stranih direktnih investicija, smanjenje izvoza robe i usluga, znatno smanjenje uvoza opreme, pad konkurentnosti privrede, ogromna i sve veća nezaposlenost, sve veći broj nelikvidnih preduzeća i rast gubitaka u privredi itd. Spoljni dug i stepen spoljne zaduženosti, koji su i inače vrlo visoki, i dalje rastu, pa se Srbija de facto nalazi u ozbiljnoj dužničkoj krizi.

Svetska ekonomska kriza je imala i još uvek ima negativno dejstvo na privredne performanse Srbije. Ona je delom doprinela padu izvoza, padu stranih direktnih investicija, smanjenju doznaka, sve većim teškoćama preduzeća da se dodatno pod povoljnim uslovima zadužuju u inostranstvu. Međutim, svetska ekonomska kriza je imala i pozitivne efekte na privredu Srbije, pre svega preko drastičnog pada uvoznih cena energenata i niza reprodukcionih materijala. Uz to, da nije došlo do svetske ekonomske krize, deficit tekućeg računa platnog bilansa, kao i iznos spoljnog duga bi bili na znatno višem nivou, pa bi oni bili još jači ograničavajući faktori budućeg rasta i razvoja.

Poguban uticaj liberalizacije

Osnovni uzrok duboke ekonomske krize u Srbiji je usvojeni i po svemu sudeći nametnuti koncept privrednih reformi koji se praktikuje od početka 2001. godine koji je podrazumevao liberalizaciju spoljne trgovine (posebno uvoza), deregulaciju, brzu i sveobuhvatnu privatizaciju i sl. Uz sve to, olako zaduživanje u inostranstvu dovelo je do deformacije ponude deviza, a država je svojim činjenjem ili nečinjenjem znatno deformisala i tražnju za devizama, pa je to imalo za posledicu sve precenjeniju vrednost dinara (zaključno sa krajem septembra 2008.g.) što je uz preteranu liberalizaciju uvoza dovelo do pojave tzv. holandske bolesti privrede Srbije (već 2001-2002.g.) i njenu sve veću eskalaciju do kraja 2008. g. U tom periodu eskalacija cenovno sve konkurentnijeg uvoza ugušila je ogroman deo industrije, a delom i poljoprivrede, pa i građevinarstva. Uz to, ekstremno precenjena vrednost dinara imala je za posledicu neracionalnu alokaciju resursa, olako sve veće zaduživanje u inostranstvu, deformaciju sistema cena, stimulisanje potrošnje uvoznih proizvoda i usluga, destimulisanje štednje, i investicija (naročito u izvozno orijentisane delatnosti). Uz to, defektan model obavljene privatizacije imao je teške ekonomske i socijalne posledice. U takvim uslovima svetska ekonomska kriza je - samo znatno brže nego što bi se bez nje desilo – otkrila pogubne posledice potpuno pogrešnog, teško defektnog koncepta reformi koji su prihvatili i forsirali samozvani „vizionari“.

Društvena kriza

Zbog defektnog koncepta privrednih reformi eskalirala je i društvena kriza ali je do toga, u velikoj meri, došlo i nezavisno od tih reformi. Zapadni svet u celini, pa i Evropa, nalazi se u ozbiljnoj društvenoj krizi a to se direktno i indirektno moralo ispoljiti i na eskalaciju društvene krize u Srbiji. Društvena kriza u Srbiji se ispoljava preko krize identiteta zemlje, krize pravnog sistema i njegovog funkcionisanja, krize institucija, na svim nivoima (od Parlamenta do lokalne samouprave), krize demokratije i izbornog sistema, krize poverenja, krize vrednosnog sistema, krize morala, krize porodice, krize sela, krize manjih gradova, demografske krize, krize ljudskog kapitala, krize obrazovanja, krize zdravstva, krize nauke, ekološke krize, krize kulture i umetnosti, krize crkve, krize jezika, krize pisanih medija, itd... Društvena i ekonomska kriza se međusobno pospešuju, i posledica svega toga je apatičnost i depresivnost sve većeg broja stanovnika Srbije. Sve veći i ogroman broj nezaposlenih gube stečena znanja, samopouzdanje i samopoštovanje. Zbog svega navedenog, cveta korupcija na svim nivoima, nasilje uopšte, pa i u porodici, mafijaštvo, organizovani kriminal i sl.

Izlaz – akcija prave elite

Zbog svega navedenog vrlo je štetno širenje iluzije da će Srbija brzo izaći iz ekonomske a time i društvene krize i da će u narednim godinama ostvarivati visoke stope rasta BDP. Još je štetnije, a i nemoralno je, olako zaduživanje NB Srbije i države u cilju odbrane još uvek precenjene vrednosti dinara ili krpljenja budžetskih rupa, kao i prodaja „Telekoma“, EPS-a i drugih vrednosnih preduzeća stranim kompanijama.

Krajnje je vreme da se formira tim prave elite iz ekonomskih, pravnih, političkih, socioloških, pa i drugih nauka koji bi izradio koncept društvenih i privrednih reformi koji bi se nakon svestrane rasprave usvojio i dosledno realizovao, jer bi u protivnom društvena i ekonomska katastrofa dobila ogromne razmere.