Da li će novi američki predsednik od starog moći da napravi novo pitaju se brojni analitičari posle vesti da je Obama odlučio da ostavi Roberta Gejtsa na mestu šefa Pentagona, da imenuje Hilari Klinton za državnog sekretara za spoljnu politiku i generala u penziji Dzejmsa Džonsa za direktora Nacionalnog saveta za bezbednost. Da li nova kombinacija “starih” odnosno poznatih kadrova može da dâ novi rezultat? Da li Obamino nužno okretanje unutrašnjim problemima preti da otvori prostor za rivalstva izmedju njegovih funkcionera u domenu bezbednosti i spoljne politike?

Novi sekretar za bezbenost Dzejms Džons funkcinisaće na istoj talasnoj dužini kao Robert Gejts i ova dva visoka funkcinera činiće nesumnjivo dobar tandem – slaže se većina analitičara.

Stiv Klemons (Steve Clemons) na svom sajtu The Washington Note, kaže da je posle razgovora sa nekim ekspertima za nacionalnu bezbednost bliskim Gejtsu zaključio da stari, a ujedno i novi šef Pentagona namerava da promeni politiku SAD u Avganistanu i Iraku gde vojna rešenja želi da zameni “pregovorima i uspostavljanjem poverenja”. Takodje namerava da usmeri američko-iranske odnose u “konstruktivnom pravcu. Što se tiče Bliskog Istoka - on će pokušati da napravi “skok” u rešavanju sukoba koji deluje kao beskonačan.

I Dzejms Džons i Robert Gejts bliski su vojno-industrojskom lobiju. Džons je ne samo penzionisani general i bivši šef evropske komande NATO-a, već je posle penzionisanja postao i član direktorata “Boinga” – firme koja, izmedju ostalog proizvodi i rakete sa osiromašenim uranijumom.

Pre imenovanja za državnog sekretara za bezbednost u Obaminoj administraciji, Džonsova poslednja misija je bila na Bliskom Istoku gde ga je kao izaslanika uputila državi sekretar Kondoliza Rajs. Svi se sećaju da je Džons zagovarao povlačenje izraelskih snaga iz pojasa Gaze pošto bude formirana palestinske države. Na primedbu Izraela da jevrejsko stanovništvo u ovoj zoni neće biti bezbedno i da će biti meta Hamasovih raketa, Džons je predložio razmeštanje snaga NATO-a.

U svakom slučaju, razlike izmedju američkih administracija u pogledu bliskoistočne politike do sada su bile uvek nevažne jer je politika Vašingtona bila i ostaje u principu pro-izraelska. Palestinci su pozvali Obamu da se što pre izjasni o Bejrutskoj deklaraciji koja kaže da bi arapske zemlje smatrale sukob okončanim ukoliko se Izrael povuče na granice od pre “šestodnevnog” rata 1967 godine i dozvole povratak palestinskim izbeglicama u Izrael. Izvesno je da Vašington neće pritiskati Tel Aviv da dopusti povratak palestinskih izbeglica. To je za Izrael jednostavno nezamislivo zbog demografske nesrazmere: čak i u sadašnjem odnosu priraštaja stanovništva Palestinci imaju daleko više dece i postaće za par decenija većina u Izraelu.

Garancija američke podrške je svakako i Zbignjev Bzežinski, državni sekretar bivšeg predsednika Džilija Kartera koji sada ima ulogu Obaminog savetnika. U toku rata u Libanu u leto 2006 godine Hilari Klinton, koja je sada na mestu državnog sekretara, bila je jasna : “Mi smo na strani Izraela jer Izrael brani američke vrednosti”, rekla je ona.

U Izraelu imenovanje Džonsa za sekretara za bezbednost naširoko je komentarisano ovih dana. Čuju se ocene da je “lukav” koliko i Henri Kisindžer koji je bio državni sekretar u vreme potpisivanja egipatsko-izraelskog ugovora.

Nesumnjiva je takodje i podudarnost stavova Gejtsa i Džonsa o Iraku, u kontekstu ekonomske krize koja iscrpljuje SAD i zaglibljivanja u beskončni rat u Avganistanu. Gejts želi promene koje je Džons već sugerisao. Sadašnji sekretar za bezbednost, što znači treći čovek Bele kuće, Džejms Džons je u maju 2007 godine imenovan od strane američkog Kongresa za predsednika nezavisne komisije sa zadatkom da istraži kakvi su kapaciteti vojnih i policijskih snaga u Iraku. U septembru Džons je podneo izveštaj o velikim nedostacima u funkcionisanju snaga bezbednosti u Iraku.

Nijedna od brojnih analiza ne pominje politiku ove dvojice ključnih funkcionera SAD prema Balkanu koji se nalazi na periferiji interesovanja SAD. Velike promene se ne očekuju: za SAD je kao i do sada Kosovo pre svega vojno pitanje – mesto gde se nalazi njihova najveća vojna baza. Kosovo je idealno mesto: troškovi održavanja baze su mnogo manji nego recimo u Nemačkoj. Osim toga, Nemačka je pravna država koja je pokrenula parlamentarnu alii krivičnu istragu zato što su preko njene teritorije, koristeći bazu u Ramštajnu, avioni CIA prevozili kidnapovana lica, upotrebljavajući potpuno bespravne, čito gangsterske metode lišavanja slobode. U ovom smislu Kosovo je mnogo bolje mesto za SAD s obzirom da je ono što se iza ograde baze dešava – potpuna i nikome dostupna tajna. Čak je i bivši komandant KFOR-a general Valanten u decembru 2005. godine priznao da nije imao pojma šta se dešava na 300 hektara baze gde su sletali i uzletali avioni o kojima ništa nije znao. Ostatak priče i pitanje “kako će Kosovo biti nezavisno” manje je važan za Vašington koji je u ovoj fazi komplikacije očigledno voljan da prepusti Evropskoj Uniji.

Ostaje otvoreno pitanje koje mnogi postavljaju da li će se “kuća Klinton”, zvana još i “Bilari” - pokušati da nametne kao poseban centar moći. Klintonovi imaju veliku mrežu kontakata i uticaja iako ne kontrolišu bezbednosnu administraciju. U atmosferi sutona imperije, neki američki analitičari kao Stiv Klemons, iznose pretpostavke da bi Obamino okretanje unutrašnjoj politici kao apsolutnom prioritetu u kontekstu ekonomske krize moglo da izoštri konkurentski odnos izmedju “dvojca” Gejts-Džons i Hilari Klinton. U prilog ovoj tezi o mogućoj paralizi zbog postojanja više centara moći u Obaminoj administraciji ide i činjenica o kojoj je nedavno pisao britanski “Indipendent” - Hilari Klinton postavila je posebne uslove da bi prihvatila položaj državnog sekretara: imaće pravo da sama imenuje ljude u svom kabinetu i imaće direktnu vezu s predsednikom zaobilazeći savetnike.

Biografija novog sekretara za bezbednost Džejmsa Džonsa:

Sin visokog oficira američke mornarice Dzjems Logan Džons Junior je rodjen 1943 godine u Knazas Sitiju (Misuri). Školovao se u Francuskoj, a zatim na univeriztetu Džordžtaun u SAD gde je diplomirao 1966. i gde je, kako je zabeleženo u njegovim biografijama, igrao u univerzitetskom košarkaškom timu. Godinu dana kasnije ulazi u armiju kao potporučnik i odlazi na vijetnamsko ratište odakle se vraća u SAD u decembru 1968. godine. Od tada napreduje u vojnoj karijeri da bi 1977, stekavši čin majora, prešao u odelenje oficira za vezu. Njegov prvi šef u ovoj službi bio je kapetan Džon Mekejn budući republikanski kandidat za predsednika SAD. Džons postaje potpukovnik 1982. godine. Karijeru nastavlja u mornarici SAD. Postaje pomoćnik komandanta Evropske komande 1992. godine i komandant snaga za opearcije u B i H i Makedoniji. Postaje komandant američke mornarice 1999. godine. Na tom mestu ostaće sve do 2003. godine da bi stupio na dužnost komandanta Evropske komande američkih snaga i zajedničke komande NATO-a. Odbio je ponudu da postane komandant Američke centralne komande i otišao u penziju krajem 2006 godine.

U civilu Džons je nastavio karijeru kao predsednik Instituta “Institute for 21st Century Energy”. Bio je predsednik Nezavisne komisije za istraživanje o snagama bezbednosti u Iraku pod patronatom Atlanstkog Saveta SAD. Postao je član direktorata kompanije “Boing” 2007 godine.

Državni sekretar Kondoliza Rajs dva puta je predlagala Džonsu da postane njen pomoćnik posle ostavke Roberta Zelika, ali je on odbio. U maju 2007 godine američki Kongres je osnovao nezavisnu komisiju koja je trebalo da istraži kakvi su kapaciteti vojnih i policijskih snaga u Iraku i imenovala Džejmsa Džonsa za predsednika. U septembru Džons je podneo izveštah o velikim nedostacima u funkcionisanju snaga bezbednosti u Iraku. Pre imenovanja za državnog sekretara za bezbednost u Obaminoj administraciji, njegova poslednja misija je bila na Bliskom Istoku.