Rastuća korupcija nagriza sve više privredu zemalja zapadnog Balkana. A korupciju sada pospešuje i tekuća globalna finansijska kriza.

Na tu činjenicu pažnju javnosti skrenuo je i poslednji izveštaj međunarodne organizacije Transparensi internešenal (TI), koji ukazuje da je korupcija i u 2008. ogroman problem koji strahovito pritiska čovečanstvo, a naročito siromašne zemlje. Srbija je po korupciji u poslednjih godinu dana "napredovala" pa je sa 79. "skočila" na 85. neslavno mesto.

Da bi se korupcija suzbila neophodna je volja državnih organa da se njome pozabave, najpre u svojim redovima ali i da obezbede uslove da se društvo izbori s ovom pošasti. "Vlada i Narodna skupština Srbije treba da ulože dodatan napor kako bi novi Zakon o javnim nabavkama što pre bio razmatran i usvojen", ističu u saopštenju iz Organizacija Transparentnost-Srbija objašnjavajući da je to neophodno, kako bi što pre počela da se primenjuju nova rešenja koja obezbeđuju veću javnost postupka, uštede i kvalitetniju zaštitu javnog interesa. Na javne nabavke u Srbiji troši se 12% bruto nacionalnog dohotka i svaki dan odlaganja primene novih rešenja znači gubitak koji se meri milionima dinara poreskih obveznika. Taj novac mogao bi se iskoristiti za druge, preko potrebne, namene, tvrde u Transparentnost-Srbija.

Kako bi efekti novog zakona na borbu protiv korupcije bili jači, organizacija Transparentnost-Srbija je pripremila i uputila poslaničkim grupama i Ministarstvu finansija niz amandmana, kojima bi trebalo dopuniti Vladin predlog. Prihvatanjem ovih amandmana bila bi smanjena moguća samovolja naručilaca: pri određivanju poverljivosti nabavki; kod isključenja primene zakona zbog korišćenja sredstava iz kredita; kod odbijanja ponuda zbog loše izvršenih ranijih ugovora o javnim nabavkama; kod određivanja kriterijuma za vrednovanje ponuda; i pri izmeni ugovornih obaveza u toku realizacije nabavke. Prihvatanjem naših predloga takođe bi bile proširena antikorupcijska pravila, bio bi povećan broj informacija koje bi bile dostupne preko Portala javnih nabavki, Komisija za zaštitu prava bi dobila čvršće garancije za prikupljanje podataka neophodnih za donošenje odluke a primena zakona bi počela ranije 45 dana ranije nego što se predviđa Vladinim predlogom zakona.

U izveštaju međunarodne organizacije Transparensi internešenal (TI) Srbija, kako prenosi Tanjug, sa indeksom 3,4 "deli" 85. mesto (lane 79.) sa Crnom Gorom i Albanijom, a iza njih je, iz regiona zapadnog Balkana, samo Bosna i Hercegovina - na 93. mestu sa indeksom 3,2, koja je lane delila 84. mesto sa Makedonijom i Crnom Gorom. Bivša jugoslovenska republika Makedonija se popravila u odnosu na prošlu godinu za 12 mesta i sada zauzima 72. poziciju sa indeksom korpucije 3,6. Hrvatska je napredovala i nalazi se na 62. mestu sa indeksom 4,4. Ocenjujući da je korupcija danas ravna humanitarnoj katastrofi, koja sprečava dobrobit ljudi i razvoj društva, Iget Label, predsednica TI, je prilikom predstavljanja tog izveštaja izjavila da ovo stanje ne može i ne sme više da se toleriše.

Kao i dosad, korupcija najviše pogađa siromašne zemlje, ali ni bogate nisu imune od tog zla, ukazano je u izveštaju koji je nivo korupcije rangirao u ukupno 180 zemalja, ocenjujući zemlje po tom kriterijumu po skali od 0 do 10, pri čemu desetka označava "nultu korupciju". Najbolje po tom pitanju su Danska, Švedska i Novi Zeland, jer imaju minimalnu korupciju sa indeksom 9,3, a najgore Somalija sa 1,0, Irak i Mjanmar sa po 1,3 i Haiti sa indeksom 1,4. U našem regionu Slovenija je najmanje korumpirana država koja se sa indeksom 6,7 na toj rang lestvici svrstala na visoko mesto, ispred nekih starijih članica Evropske unije (EU) poput Grčke, Italije, Portugala i Španije.

Među članicama EU najgore su rangirane Bugarska i Rumunija, koje su na 72, odnosno 70. mestu sa indeksima 3,6 i 3,8. Upravo zbog korupcije EU je Bugarskoj, koja je njen novi član od 2007. godine, nedavno uskratila već odobrene subvencije u ukupnom iznosu od preko 500 miliona evra. Zbog toga je ta zemlja, pod pritiskom Unije, ali i domaće javnosti koja je tražila smenu vlade, polovinom ovog meseca prvi put usvojila zakon o sukobu interesa radi efikasnije borbe protiv korupcije.

Iz podataka Transpraensi internešenel BiH proizilazi da je Bosna i Hercegovina najkorumpiranija zemlja zapadnog Balkana koja se sa ocenom 3,2 nalazi na 93. mestu od 180 zemalja uključenih u istraživanje stepena korupcije. Predsedavajući Odbora direktora TI BiH Emir Dikić je tim povodom izjavio da ta zemlja deli 92. do 95. mesta sa Alžirom, Lesotom i Sri Lankom i da po stepenu korupcije prevazilazi sve zemlje bivše Jugoslavije.

Na Albaniju su zbog te pošasti kivni i Vašington i Brisel, a u poruci Francuske, kao predsedavajuće u EU, nedavno je od albanske vlade zatraženo da poštuje ustav i zakone koje je donela. Albaniji je, uz to, poručeno da se od nje i dalje očekuje da učini "mnogo više" u borbi protiv organizovanog kriminala i korpucije, da jača demokratiju i nezavisnost institucija, "ako želi da se priključi Uniji". Poruku slične sadržine Albaniji su uputile i SAD, podsećajući vlasti u Tirani da se istrage o kriminalnim radnjama ne smeju ograničavati, jer je to ključni uslov demokratije.

Od naših suseda Rumunija je na 70. mestu sa indeksom 3,8, a od razvijenih zemalja najbolja je Nemačka sa indeksom 7,9 (14. mesto), a za njom sledi Velika Britanija sa 7,7 (16. mesto), SAD sa 7,3 (18. mesto) i Francuska sa 6,9 (23. pozicija).

Problem u bogatim zemljama je, prema rečima Labelove, nedovoljna zakonska regulativa poslovanja privatnog sektora u inostranstvu, slaba kontrola aktivnosti finansijskih institucija, a u siromašnim zemljama je praktično sve problematično - od politike do sudstva. "Iskorenjivanje korupcije zahteva snažnu kontrolu pod vođstvom parlamenta, delotvorno sprovođene zakona, nezavisne medije i živahno, vitalno civilno društvo", zaključila je Labelova.