Penzije i plate oko pola miliona zaposlenih u državnoj administraciji i javnom sektoru biće povećane od januara. To će, prema oceni predstavnika Međunarodnog monetarnog fonda i predstavnika izvršne vlasti u Srbiji, posle dve godine zaustaviti realni pad standarda. To će koštati četiri milijarde dinara iako, treba reći, MMF se bavio samo odmrzavanjem plata u državnom sektoru, a svi ostali građani Srbije, očigledno je, nisu bili predmet pažnje srpske Vlade. Ministarka finansija, Diana Dragutinović istakla je, naime, da standard ovih kojima će biti „odmrznuta“ primanja neće biti i povećan, jer će povećanje plata biti u visini inflacije.

Sa MMF-om je dogovoreno i da država Srbija donese i Zakon o fiskalnoj odgovornosti. Njegova svrha ostaje, međutim, nejasna jer, na osnovu ovog propisa niko neće dobiti ingerencije da kontroliše i kažnjava poltičare na vlasti, ako ga ne budu poštovali. Nezavisno kontrolno telo imaće samo savetodavni karakter.

Ovo su, ukratko, zaključci pregovora Vlade Srbije i misije Međunarodnog monetarnog fonda.

Dve strane su uspešno zaključile petu reviziju sporazuma, posle koje ćemo steći pravo da pojačamo naše devizne rezerve za još 380 miliona evra, tako što ćemo iz kredita, koji nam je MMF odobrio, moći da „povučemo“ tranšu u tom iznosu. Ipak, za to je potrebno još i da bord direktora Fonda 27. septembra i zvanično odobri reviziju aranžmana.

Centralna tačka minulih pregovora bilo je pitanje kada će država moći da odmrzne penzije i plate u javnom sektoru, odnosno okršaj između ministra ekonomije Mlađana Dinkića, koji je tražio da se plate povećaju u oktobru i MMF-a, koji je zahtevao da se ostane pri ranijem dogovoru da odmrzavanje usledi u aprilu. Rešenje je nađeno na sredini, odnosno, MMF je dozvolio da se u januaru povećaju državne plate i penzije za visinu šestomesečne inflacije, što bi trebalo da iznosi oko tri odsto. Dogovoreno je da se još dva puta u toku sledeće godine usklađuju plate iz budžeta i to u aprilu za iznos tromesečne inflacije i polovine privrednog rasta (BDP). Treće usklađivanje će se desiti u oktobru i to za iznos inflacije u prethodnih šest meseci.

O rebalansu budžeta u oktobru

Diana Dragutinović, ministarka finansija istakla je da su ovi pregovori imali dve fokusne tačke, momenat odmrzavanja plata i penzija i zakon o fiskalnoj odgovornosti.

"Ostala je naša obaveza da deficit budžeta u ovoj godini iznosi 4,8 odsto BDP-a, a u sledećoj 4 odsto. Sada je pred nama rebalans budžeta za ovu godinu i to će biti predmet razgovora u oktobru, kada ponovo dođe MMF. Rebalans će služiti samo za preoblikovanje javne potrošnje, ali ne i za povećanje nivoa potrošnje", rekla je ministarka Dragutinović.

Ministarka je objasnila da će se deficit pokrivati kao i do sada iz kredita i zaduživanja putem državnih hartija od vrednosti.

"Imamo 350 miliona evra na deviznom računu kod Narodne banke. Osim toga, uzećemo jeftine kredite od Evropske unije i Svetske banke za sanaciju budžetskog deficita. Obezbeđena je likvidnost za ovu i početak sledeće godine", rekla je Dragutinović.

Prema njenim rečima, Zakon o fiskalnoj odgovornosti je usaglašen u potpunosti, iako su Ministarstvo finansija i MMF krenuli sa različitih pozicija.

"Zakon je zasnovan na dva pravila: pravilu deficita i pravilu o javnom dugu. Pravilo deficita nalaže da u periodu privrednog rasta koji premaši 4 % godišnje moramo da u roku od tri godine ostvarimo fiskalnu ravnotežu. Osim toga menjaćemo i strukturu budžeta, u kome sada plate državnih činovnika i penzije čine ogroman deo. Mi ćemo ići na smanjenje udela ovih rashoda u korist povećanja investicija. Osim toga, ovaj zakon se mora primenjivati i na lokalnom nivou, jer u naredne tri, četiri godine čeka nas period prilagođavanja, čiji teret svi nivoi države moraju da podnesu", izjavila je ona i dodala da će ovaj zakon važiti i sledeće godine, koja je inače predizborna i kada političari po pravilu troše više novca.

Ministarka je saopštila i da je dogovoreno da se osnuje posebna nezavisna institucija, koja bi imala samo savetodavni karakter, a koja bi nadgledala da li se budžetska pare troše u skladu sa zakonom. Međutim, ostalo je nejasno koja je korist od ovog tela, koje bi trebalo da bude kontrolno, a imaće moć samo da savetuje.

Nema para za obećanja političara

Albert Jeger, šef misije Fonda u Beogradu, ocenio je da program beleži dobre rezultate, ali da je oporavak Srbije od duboke recesije u koju je upala 2009. godine i dalje spor i za ovu godinu se predviđa rast od 1,5 odsto, a u 2011. od 3 odsto.

"Pre krize srpska privreda imala je velike neravnoteže i bila veoma osteljiva na eksterne šokove. Tokom krize izgubljeno je mnogo poslova, što bi se mogo nastaviti i u 2011. godini. S druge strane, beleži se privredni oporavak na bazi rasta izvoza, što je pozitivan znak da Srbija može da razvije jaku izvozno orjentisanu industriju. I inflacija je prilično niska, s obzirom na srpske standarde u prošlosti. Iako je bilo dosta polemika u i van vlade, država je vodila racionalnu fiskalnu politiku u uslovima krize. Ipak, oporavak je spor, tako da uopšte ni ne izgleda kao oporavak za veliki broj ljudi. Pre svega je važno da političari ne daju nerealna obećanja vezana za budžet, jer za to nema sredstava zbog slabog rasta BDP-a", kazao je Jeger.

Osvrćući se na odmrzavanje plata i penzija, koje čine najveći deo budžeta i iznose 800 milijardi dinara Jeger je procenio da rast plata od 1 % znači povećanje troškova u budžetu za 8 milijardi dinara.

"S druge strane, imamo argument da su plate i penzije zamrznute već dve godine i da bi trebalo da se amortizuju poskupljenja hrane u ovoj godini, što ne bi bilo moguće ukoliko je prvo usklađeivanje plata u aprilu 2011. godine. Zato smo našli pravedno rešenje, koje je istovremeno i fiskalno odgovorno, da se odmrzavanje obavi u januaru. Ova promena će koštati srpski budžet u narednoj godini dodatnih četiri do pet milijardi dinara, a vlada će to morati nekako pokriti s obzirom da im ostaje deficit od 4 %", ocenio je Jeger.

Šef misije Fonda je i negirao tvrdnje ministra Dinkića da će u budžetu biti 20 milijardi dinara dodatnih prihoda koji bi se mogli potrošiti na podsticaje.

Ekstra prihodi dve, a ne 20 milijardi dinara

"U saradnji sa Ministarstvom finansija došli smo do računice da će dodatnih prihoda, koji se mogu potrošiti u budžetu ili kroz socijalne fondove, biti svega oko dve milijarde dinara. U nekim delovima budžeta mogu se očekivati podbačaji u rashodima od oko šest milijardi dinara. Nasuprot tome imamo dodatne zahteve za potrošnju u iznosu od 10 milijardi dinara i to se uglavnom odnosi na Ministarstvo ekonomije, povećanje jednokratne pomoći penzionerima i poljoprivredne subvencije. U vladi će morati da se dogovore oko prioriteta", ocenio je Jeger.

Biće para i za penzionere

Potpredsednik vlade Jovan Krkobabić pohvalio se da će ispuniti obećanje da će svi penzioneri sa penzijom ispod prosečne (20.500 dinara) dobiti pomoć od 5.000 dinara, koja će biti isplaćena do 15. oktobra.

Prema rečima Dejana Šoškića, guvernera Narodne banke Srbije, uspešno završeni pregovori sa MMf-om su signal za finansijsko tržište i da je Srbija na putu da postane zemlja koja troši onoliko koliko proizvodi.

"Inflatorni pritisci u julu bili su viši od očekivanih, pa je NBS reagovala povećanjem referentne kamatne stope i ispostavilo se da je to uticalo na smirivanje cena. Cilj Narodne banke je da inflacija bude što bliža ciljanom nivou. Depresijacija domaće valute je učinila privedu konkurentnijom, jedinični troškovi rada su smanjili, a Srbija je zemlja u koju se isplati investirati. Za stabilnost i afirmaciju izvozne privrede potrebno je raditi na dinarizaciji, odnosno uvesti najveći stepen korišćenja dinara, što je i posao Narodne banke", istakao je Šoškić.