KOSOVO “CRNA RUPA” BALKANA

Frensis Fukojama u svojoj knjizi „Građenje države“ govori i o tri odvojena asepkta ili faze građena nacije. Prva je poskonfliktna rekonstrukcija, druga je stvaranje samostalnih državnih institucija - nakon povlačenja spoljašnje pomoći i treća je ojačavanje slabih država. Fukojama među „slabim i propalim državama“ napominje BIH i Kosovo.
Međunarodna politika je kroz pojavni oblik priznanja statusa Kosova, oličenih u političkoj volji SAD i većeg broja država EU krenula da gradi „naciju Kosovara“, odnosno, da legitimiše drugu Albansku državu posle Albanije i da teritoiju Srbije na Kosovu „amputira“. Preko „nedovršene države“ krenuli su u hibridnu izgradnju nove nacije i nove države na Kosovu i Metohiji.

Kosovo – fantom država

Kosovo je u statusu fantom države - sa ograničenim suverenitetom, pod protektoratom UN, EU (misija Euleks) i vojne misije NATO, uz paralelnu izgradnju institucija države Kosova, što predstavlja međunarodni pravni i politički nonsens. Ovde se radi o veštačkoj državi, koja počiva na odluci sile i interesa moćnih država, a ne na međunarodnom pravu i poštovanju suverensti država članica UN, OEBS-a.
Fukojamina studija pokazuje da moćne države, posle davanja nezavisnosti “nedovršenim i neuseplim“ državama daju „infuziju“ kroz finansisku podršku, puno uplitanje u državnosti i tokove državne poliitke.
Fondacija Fridrih Ebert kaže da je Kosovo, uprkos proglašenju nezavisnosti, „nedovršena država“ sa ograničenim suverenitetom i podeljena na srpski sever i jug, kojim dominiraju Albanci. Istovremeno se kaže „da svi značajni makroekonomski indikatori svedoče o negativnom razvoju na Kosovu, što je dodatno pogoršano globalnom krizom. Procena je da 18 meseci nezavisnosti nije učinilo ništa za poboljšanje katastrofalne situacije.“

Pet preporuka

Dokument daje pet preporuka za prevazilaženje sadašnje situacije na Kosovu. Predlaže se, najpre, da politika EU prema Srbiji bude sa više uslovljavanja. Uspeh, pri tome, zavisi i od promena koje treba sprovesti u misiji Euleksa. Misija za vladavinu prava treba da bude proporcionalna neophodnim investicijama u pravcu jasnog poboljšanja ekonomskog i socijalnog stanja na Kosovu. Nasuprot ogromnim investicijama u obrazovanje i zdravstvo treba da bude i sitnih direktnih investicija u mala i srednja preduzeća, kao i u poljoprivredu, sve dok se ne smanji opasnost od „socijalne tempirane bombe“, zbog nezaposlenosti i velikog siromaštva.
Veran Džihić i Herman Kramer sa Bečkom univerziteta u izveštaj koji su napravili za Fondaciju Fridrih Ebert kritikuju misiju Euleksa i traže da se Srbija uslovljava svojim statusom ka EU prema Kosovu. Očigledno je da Kosovo teško može biti stabilozovana zajednica bez podrške Srbije tom procesu, posebno sa realnim opcijama da se „sever Kosova” u bliskoj budućnosti pobuni od vlade u Prištini i misije EU i da dođe do „defragmentacije Kosova“, sve u odnosu na separatizaciju Kosova u odnosu na Srbiju. Dakle, na jedan separatizam može se u bliskoj budućnosti odgovoriti dodatnim „separacijama“, što bi Kosovo činilo nesposobnom da sebe, sa i bez međunarodne podrške, definiše u državu evropskog tipa.

Ugrožena ljudska prava i slobode

Međunarodne institucije na Kosovu su u procesu oktroisanja Kosova u državu i u sadašnjoj praksi misija Euleksa, i ranije UNMIK-a, zapostavlja nekoliko bitnih procesa - bitnih za gradnju države. Pre svega, reč je o ljudskim i kolektivnim pravima i slobodama, pravu o slobodi kretanja, imovinskim pravima... Na Kosovu je, umesto denaciolaizacije i restitucije, urađena nova naciolaziacija, a onda nametnuta etnička privatizacija. Privatna svojina, kao vrednosni sistem modernog sveta i EU pretvorena je u etničko-kolektivnu svojinu, bez prava na bilo kakav povraćaj, nadoknadu ili koriščenje od strane proteranog i segragiranog srpskog naroda na Kosovu.
Kosovo funkcioniše po zakonima korporacija pojedinih država, koje drže moć na Kosovu kroz misiju EU i NATO, bez prave regulative, koja je u duhu EU. Kosovo je pristupilo MMF-u i Svetskoj banci da bi se opravdali interesi međunarodnog priznanja od strane jednog broja država, ali i da bi se pokrile „crne rupe“ ekonomskog kolapsa Kosova.

Kuda zapravo ide Kosovo?

Kosovo neminovno srlja u ekonomsku propast, jer se o njenoj budućnosti brinu protektori a ne građani i institucije na Kosovu. Kosovo je, pri tome, zbog socijalnog jaza, koji će u narednih pet godina biti nepodnošljiv, izvor dugoročne nestabilnosti. Ne da se sakriti tendencija da Kosovo napušta veliki broj Albanaca, pre svega ,ali i iseljavanje Srba, zbog nepodnošljivosti ekonomskog opstanka. U takvim uslovima mogući su i krizni i pesimistički scernariji o građansom sukobu na Kosovu među Albncima ali i mogućoj krizi odnosa Srbije i Kosova, sa bezbedonosnim rizicima.
Mala je šansa u vrtlogu globalne krize da Balkan i EU bitnije pomognu Kosovu. Pritisak na EU zbog Kosova dolaziće od SAD, jer one ne žele da Kosovo postane novo žarište. Ali, Kosovo ide ka tom scenariju.

Tri opcije kosovskih Srba

Srbi na Kosovu imaju tri opcije. Prva je da opstanu i žive u „nužnoj koegzistenciji“ sa Albancima, uz velike majorizacije i dodatnu segregaciju. Druga je iseljenje sa Kosova a treća je podela i premeštanje Srba iz centralnog dela Kosova na sever južne srpske pokrajine, koji bi se homogenizovao i ćvršće vezao za Srbiju.
Vlast u Prištini može da popusti pritisak na Srbe i tako ojača svoju građansku i evropsku opciju, čime bi stvorili uslove za multietničnost, što je mala verovatnoća. Druga opcija je da vrše pritisak na Srbe, sve do pojačanih političko - etničkih sukoba a treća da priznaju faktičku podelu Kosova, kao vid kompezacije i mogućeg pritiska.
Sve opcije teško da mogu biti realizovane bez dogovora na relaciji EU-SAD-Rusije, s tim da u njima učestvuje i Srbija ali, i Albanija. Alternativa su novi sukobi.

Neminovna nova uslovljavanja

Izveštaj fondacije Fridrih Ebert pod nazivom „Kosovo posle nezavisnosti” otkriva velike pukotine u i promašaje ali i kritiku poliitke EU na Kosovu i nesposobnosti da se posle 18 meseci konstituišu demokratske institucije i stvore uslovi za funkcionisanje „mlade države“. Nesumnjivo je da će Srbija na svom putu ka EU biti „uslovljena“ novom realnošću prema Kosovu, kao što će Kosovo biti uslovljeno pozicijom Srba na Kosovu. U međuvremenu će Kosovo sve dublje ponirati u „crnu rupu“ na ekonomskom i socijalonom planu.
Ako se, uz postojeće slabosti na Kosovu, pre svega nezaposlenost i socijalnu polarizacija, dodaju i organizovani kriminal i moć narko-mafije u upravljanju javnim poslovima, inistitucijama, tokovima ljudi i kapitala na Kosovu jasno je da će ova samoproglašena nezavisna država biti izvor globalne nestabilnosti Evrope i Zapadnog Balkana. U narednih pet godina zasigurno. Teško je očekivati da će u takvim uslovima posrnule ekonomije EU bitnije ulagati na Kosovo, sem onih kompanija koje imaju geoekonomski interes u ovom delu Evrope.