Srpski predsednik Boris Taduć će, po povratku iz Kine i simboličnog (?) rukovanja s odlazećim američkim predsednikom Džordžom Bušom, morati da pokaže svu svoju diplomatsku umešnost jer mu u sredu dolazi Sergej Šojgu, ruski ministar za vanredne situacije. Prema najavama iz Moskve Šojgu dolazi s upozorenjem Srbima da se s Rusijom nije igrati.

Sergej Šojgu

Tadić se, naime, do sada javno, u više navrata, hvalio da se lično s Vladimirom Putinom, tada predsednikom a sada premijerom Rusije, dogovarao oko međudržavnog energetskog aranžmana. Ljuti što taj isti aranžman od samog starta „miniraju“ koalicioni partneri DS-a iz stranke G 17 plus, a pre svega lider ove partije, podpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomsiju i regionalni razvoj Mlađan Dinkić, Rusi će tražiti konkretan odgovor oko ratifikacije međudržavnog sporazuma Gazproma i Vlade Srbije u Narodnoj skupštini i o njegovoj realizaciji. Šojgu, koji je i kopredsednik rusko - srpskog mešovitog komiteta je, prema izvorima Balkanmagazina, samo uvertira jer će se u septembru ovim poslom baviti sam Putin.

Šojgu traži krivca

Šojgu će, prema najavama, razgovarati i sa Dinkićem ali i sa podpredsednikom Vlade Srbije i predsednikom SPS-a Ivicom Dačićem. Dačić je, da podsetimo, u vreme kada se SPS odlučivao s kim će praviti sadašnju Vladu Srbije išao u Rusiju, "po mišljenje", čuli su se tada komentari političkih analitičara.

Mladjan Dinkić

Ne treba sumnjati da će SPS biti jezičak na vagi u toj istoj Vladi Srbije, koji će naginjati ka Rusima.

„Nećemo pokvariti ono što je već dogovoreno. Nadam se da će sporazum s Gazpromom o izgradnji gasovoda Južni tok kroz Srbiju, dovršetku podzemnog skladišta Banatski dvor i prodaji NIS-a biti ratifikovan početkom septembra u Skuštini Srbije s apsolutnom većinom. Očekujem da će više od 170 poslanika, možda i njih 200 podržati gasno – naftni aranžman“, optimista je Dačićev partijski kolega i ministar rudarstva i energetike u Vladi Srbije Petar Škundrić.

Komentarišući za Balkanmagazin da očekuje „da će i opozicione partije podržati ratifikaciju“, Škundrić je kategoričan: „Ne sme cena za NIS da bude problem. Energetski aranžman je dogovoren ranije. Na najvišem državnom nivou. Ja ću, kao ministar energetike insistirati da on bude realizovan. Aranžman s Gazpromom je, ukoliko ostane kao sada, najbolji projekat koji Srbija može da realizuje u narednih 30, možda i 50 godina.“

Govoreći o Dinkićevom nezadovoljstvu cenom koju su Rusi voljni da plate za većinski paket NIS-a, Škunrić objašnjava da u pregovorima, koji će se voditi posle ratifikacije međudržavnog sporazuma, a pre potpisivanja konačnih ugovora, treba precizno definisati nivo i rokove ulaganja Gazpromnjefta u NIS. Dogovoreno je, da podsetimo, da Gazprom za 51 odsto NIS-a plati 400 miliona evra i obaveže se na ulaganje najmanje 500 miliona evra u modernizaciju. Predstavnici Gazpromnjefta su u više navrata usmeno najavljivali ulaganja koja će NIS učiiniti regionalnim liderom. Tih detalja, međutim, nema u do sada potpisanim dokumentima.

"Suština je da se ruski partner obaveže da će sadašnji nivo proizvodnje povećati za 2,5 puta, s tim da se kvalitet derivata poboljša do standarda koji važe u zemljama Evropske unije. Moraju se precizno dogovoriti konkretna ulaganja u NIS. Unutar tog projektnog zadatka treba da dogovorimo i čvrste rokove za modernizaciju NIS-a. Taj period ne sme biti duži od 4,5 do pet godina. Po njegovom okončanju vrednost našeg dela NIS-a treba da bude duplirana, kaže Škundrić.

Ministar Škundrić smatra da angažovanje revizorske kuće Dilojt&Tuš da proceni vrednost NIS-a ne može da škodi jer, kako kaže, prethodne procene „nisu rađene za potrebe ruskog aranžmana“.

Brzopotezna procena

Dilojt&Tuš će, inače, procenu vrednosti NIS-a, koju treba da okonča do 1. septembra, naplatiti 480.000 evra. Izvori Balkanmagazina iz Rajfajzen investmentsa kategorični su, međutim, u oceni da „nema teoretske šanse“ da se u tako kratkom roku uradi valjana procena vrednosti kompanije poput NIS-a. U ovoj investicionoj banci objašnjavaju da je samo za snimanje stanja i prikupljanje podataka, koji su neophodni za procenu (valuaciju) NIS-a potrebno bar mesec dana a potom je neophodno najmanje dve nedelje da se prikupljeni podaci ubace u model, kako bi se dobila cifra – vrednost NIS-a.

Konzorcijum Meri Linč – Rajfajzen investments je, inače, 2006. godine uradio prvo snimanje NIS-a i dali su knjigovodstvenu vrednost od 1,2 milijarde evra. Procenu vrednosti NIS-a nisu radili jer, taj deo je bio predviđen za period kada bude raspisan tender. Da podsetimo, privatizacioni savetnik je predložio a Vlada Srbije, u kojoj je i tada bio ministar Dinkić, usvojila predlog da najpre bude prodato 25 odsto NIS-a, čija je, dakle, knjigovodstvena vrednost tada bila oko 300 miliona evra.

Tender, kao što je poznato, nije raspisan i pored svih najava. Interesantno je, međutim, da je od privatizacionog savetnika tokom prošle godine traženo da urade novu procenu vrednosti NIS-a. Sagovornici Balkanmagazina kažu da su stručnjaci Meri Linč - Rajfajzen investmenta taj posao radili gotovo paralelno sa predstavnicima Gazproma, koji su pravili svoje analize vrednosti srpske naftne kompanije. Tržišna vrednost jedne firme se, inače, osim na osnovu imovine procenjuje i na osnovu procene tržišta na kom radi ta firma, na osnovu vizije i konkretnih planova menadžmenta i projekcije poslovanja te firme u budućnosti, koja se pravi na osnovu razgovora sa firmama iz iste oblasti, koje su konkurncija kao i sa firmama koje su potencijalni kupci.

Ovaj posao privatizacioni savetnik za NIS nije nikada obavio do kraja jer su, kako kažu, stopirani od naručioca. Zašto, ne žele da komentarišu. Sada, međutim, čekaju da u direktnim pregovorima sa predstavnicima Vlade Srbije vide šta će dalje. Jer, osim što im, kako kažu, nije isplaćena celokupna suma za posao koji su dobili na tenderu, ostali su uskraćeni i za procenat koji bi dobili da se NIS prodaje na tenderu. Iz Rajfajzena ukazuju i na to da su, potpisivanjem aranžmana sa Vladom Srbije oko NIS-a, bili uskraćeni da učestvuju u sličnim poslovima za potencijalne kupce NIS-a, među kojima je bio i sam Gazprom. Sam aranžman sa privatizacionim savetnikom Vlada Srbije će morati da razreši što pre jer ugovor jeste istekao 31. marta ove godine ali, sam angažman zvanično nije okončan. Pri tome, privatizacioni savetnik je tražio produžavanje ugovora. Nije im, kažu, ništa odgovoreno na ti inicijativu. To, međutim, ne znači da će ove firme odustati od naplate svog angažmana.

Kome koristi odugovlačenje?

Ostaje pitanje zašto je dodatno angažovan Dilojt&Tuš umesto da već ugovoreni privatizacioni savetnik uradi i porocenu vrednosti. Po kuloarima se pominje mogućnost da će Dilojt&Tuš za procenu vrednosti NIS-a koristiti podatke konzorcijuma Meri Linć – Rajfvajzen investments. To bi, međutim, moglo zakomplikovati celu situaciju još više.

U samom NIS-u čekaju razrešenje situacije i ponavljaju da kašnjenje s otpočinjanjem modernizacije koristi samo konkurenciji koja im konstantno osvaja deo po deo tržišta naftnih derivata u Srbiji. Konkurencija NIS-a bi bila još uspešnija da na snazi nije uredba o zabrani uvoza derivata. Samo jačanje konkurencije smanjuje, naravno, tržišnu vrednost NIS-a, što bi morali imati u vidu svi koji NIS žele skuplje da prodaju. Austrijski OMV je ovih dana odustao od kupovine mađarskog MOL-a. U Srbiji obe ove firme strateški otvaraju nove pumpe. I, odgovara im da se NIS-ove rafinerije i pumpe što kasnije modernizuju.

Rusima, koji su u celu priču sa Srbijom osim zbog izgradnje gasovoda ušli i zbog kupovine NIS-a, da bi ovde prerađivali svoju naftu i plasirali dobijene derivate na tržištu jugoistočne Evrope, otezanje ne ide na ruku. Na srpskim političarima je da ovaj mogući aranžman sagledaju što bolje u ekonomskim okvirima i da postignu što bolje uslove za NIS i građane Srbije.