„Sve diskusije da li treba da piše reč genocid ili ne, da li usvajati jednu ili dve rezolucije, promašile su temu. Srbija mora da se odredi prema tom zločinu, i da se jasno stavi do znanja da tako nešto nikada više ne sme da se desi, kao što ne smeju da se ponove ni zločini protiv srpskog naroda“, rekao je na jučerašnjem Glavnom odboru DS u Staroj Pazovi predsednik Srbije Boris Tadić.

Lider DS-a je tako, zapravo, dopunio svoj nedavni predlog da se Skupština Srbije izjasni u vezi zločina na području bivše SFRJ.

Ukazuju da je istovremeno sa predligom za usvajanje teksta rezolucije o Srebrenici neopohodno uzeti u obzir da je u BiH počela opšta predizborna oktobarska kampanja i da SAD i EU vrše neprimeren pritisak na Republiku Srpsku kako bi prihvatila izmene Ustava BiH, kojima bi se ukinuo njen dejtonski stats iz Fonda za razvoj Demokratije upozoravaju da “pored toga, već postoji zahtev Srbiji da donese skupštinsku odluku o obeležavanju 11. jula kao Dana sećanja na genocid u Srebrenici i donošenje propisa kojima bi se zabranilo osporavanje navodnog genocida u Srebrenici i utvrđivanje istine.”

Đinđić o zločinima i odgovornosti

„Međunarodeni krivični sud u Hagu krivicu za razbijanje SFRJ želi da prebaci na Srbe, optužujući ih da su, nakon odvajanja žena i dece, odgovorni za nestanak oko 8.000 vojnosposobnih muslimana u Bosni - čime su počinili navodni „genocid“, upozoravaju iz Fonda za razvoj demokratije i podsećaju da je, povodom neosnovanih optužbi i neprimerenih pritisaka američke administracije na Srbiju, da se javno izvini zbog zločina koje su srpske snage počinile u Hrvatskoj, Bosni i Kosovu 11. maja 2002. godine pokojoni premijer Zoran Đinđić izjavio da mu ne pada na pamet da se izvinjava bilo kome zbog zločina koje su počinili drugi. „Uostalom, šta je izvinjenje. Mene zanima utvrđivanje personalne krivične odgovornosti, ali i to mora biti dvosmerno. Šta je sa nedelima koje su počinili muslimani, Albanci i Hrvati“ (GLAS, 12.05.2002.).

Istorija izraza “genocid”

Verujući da ne postoji odgovarajući izraz za stravične zločine turskih muslimana nad pravoslavnim Jermenima 1915. godine, poljski jevrejski advokat Raphael LEMKIN, rođen u nakadašnjoj Rusiji, stvorio je 1943. godine reč „genocid“ sastavljenu od grčke reči „genos“ (narod, rasa) i latinske reči „cide“ (ubiti). Pet godina kasnije ili 1948. godine tako stvorena reč „genocid“ uvrštena je u član II i III „Konvencije o sprečavanju i kažjavanju genocida“.

I pored brojnih pritisaka, Turska nikada nije priznala da je izvšila genocid iako su Francuska, SAD i mnoge druge zemlje okvalifikovale taj zločin kao genocid nad oko 1,5 milona Jermena. Svaki 25. april obeležava se kao dan sećanja na taj zločin. Srbija do danas nije donela odluku o obeleževanju Dana sećanja na zločine nad pravoslavnim Jermenima.

Nemačka o genocidu nad Jevrejima

I pored optužbe da je odgovorna za smrt više desetina miliona nedužnih građana Evrope i da je izvršila genocid nad više miliona Jevreja, Nemačka nije donela odluku o genocidu nad Jevrejima već je, u odluci nemačkog parlamenta o podizanju spomenika ubijenim Jevrejima Evrope u Berlinu napisano: „Ovim spomenikom želimo da odamo počast žrtvama, želimo da sačuvamo uspomenu na nezamislivo dešavanje u nemačkoj istoriji i da opomenemo buduće generacije da više nikada ne taknu ljudska prava, da brane demokratsku pravnu državu, da čuvaju jednakost ljudi pred zakonom i da se odupru svakoj diktaturi“. Dan sećanja na jevrejske žrtve obeležava se u svetu i u Srbiji svakog 27. januara.

Francizi o genocid u Ruandi

Treći genocid desio se od 7. aprila do 4. jula 1994. godine u Ruandi kada je stradalo oko 800.000 pripadnika naroda Tutsi. Na oko 500 stranica, Ruanda je optužila Francusku da je znala da će se dogoditi genocid, ali da ništa nije uradila da ga spreči, i da je čak obučavala i naoružavala vladine trupe. Diplomatski odnosi sa Francuskom obnovljeni su posle 15 godina. „ U ime francuskog naroda, klanjam se pred žrtvama genocida nad Tutsima“, upisao je 25. februara 2010. godine predsednik Francuske Sarkozi u knjigu Memorijalnog centra. Francuska je priznala da je u njenim potezima, kao i u potezima cele međunarodne zajednice, bilo grešaka, ali odbija bilo kakvu direktnu i smišljenu krivicu za masakr.

Jasenovac i Krajina

Četvrti genocid ili uništenje stotine hiljada nedužnih Srba u Jasenovcu takođe ne treba zaboraviti. Najveći genocid, posle Jasenovca, desio se u zoni pod zaštitom UN u hrvastkoj Krajini kada je pobijeno ili iseljeno preko 200.000 Srba.

Nakon genocida nad 1,5 miliona Jermena, 6 miliona Jevreja, 800.000 Tutsa i više stotina hiljada Srba u Jasenovcu, iz političkih i ko zna kojih drugih razloga, ”Međunarodeni krivični sud u Hagu krivicu za razbijanje SFRJ želi da prebaci na Srbe, optužujući ih da su, nakon odvajanja žena i dece, odgovorni za nestanak oko 8.000 vojnosposobnih muslimana u Bosni čime su počinili navodni „genocid“. Na ovaj način, Međunarodni sud obesmišljava reč genocid i izjednačava više miliona žrtava sa još uvek nerasvetljenim zločinima u Bosni,” zaključuju u Fondu za razvoj demokratije.