Grupa ruskih naučnika, specijalista za slavistiku, prisustvovala je konferenciji u Holandiji čija je tema bila nasleđe Haškog tribunala, tela koje je Savet bezbednosti UN osnovao da bi obnovio pravdu, kaznio krivce, rehabilitovao nedužne i došao do istine koji su razlozi za balkanske ratove na kraju 20. veka. Istoričar Balkana Jelena Guskova veruje da haški tribunal diskredituje suštnsku ideju međunarodne pravde.

Pritvorska jedinica Haškog tribunala

"Od osnivanja 1992. godine Tribunal je stekao reputaciju politički pristrasnog foruma", rekla je Guskova. Od svih osuđenih 66 procenata su Srbi, a od 19 preminulih u ševeninškom zatvoru 16 je Srba. Tribunal je uhapsio 27 najviših državnih rukovodilaca iz bivše Jugoslavije, od kojih 19 Srba. Srbi su dobili ukupno 904 godine zatvora, Hrvati 171, a Makedonci - koji su ratovali samo nekoliko dana - dobili su ukupno 12 godina zatvora. Kosovski Albanci su osuđeni na ukupno 19 godina".

Očigledno je da je Tribunal osnovan da bi sledio jasnu političku agendu - svaliti krivicu za poslednju krizu na Balkanu samo na jednu etničku grupu i opravdati NATO agresiju na Jugoslaviju 1999. godine. Prema mišljenju Jelene Guskove, ta je agenda jasno u suprotnosti sa onom koju su izvorno odredile UN. Imajući u vidu situaciju, kaže ona, Tribunal treba raspustiti. Georgij Engelgard, takođe slavista, kaže da su ljudi na celoj teritoriji (bivše) Jugoslavije uvek uzbuđeni kada čuju da neko pomene Haški Tribula. I ne treba zaboraviti da je od prvog dana Tribunal uživao moćnu zaštitu SAD, Britanije i Francuske.

Kako izgleda, Tribunalu leđa štite snage kojima niko ne želi da se suprotstavi. U tim okolnostima, ko god želi da profitira od proučavanja nasleđa (zaostavštine) Tribunala mora biti zagriženi sledbenik srednjevekovnog italijanskog filozofa Nikole Makijavelija. Ako želite da vladate svetom, osnujte međunarodni sud i on će uraditi posao umesto vas.